Nova kriza na vidiku

Vanredni parlamentarni izbori održaće se 28. decembra posle čega će uslediti formiranje Narodne skupštine i izbor mandatara za sastav nove vlade. Prema najvišem pravnom aktu Srbije, kako je rekao Zoran Lončar, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, mandatara za sastav nove vlade predlaže predsednik Republike. Lončar je ponovo podsetio na grešku koju je Nataša Mićić, bivša predsednica srpske Skupštine, načinila raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora pre rezultata predsedničkih, jer je tako Srbiju ostavila i bez predsednika i bez parlamenta.

- Zbog toga će morati da se sačeka konstituisanje Narodne Skupštine i da se izabere predsednik parlamenta koji će, na osnovu te funkcije, automatski postati i v.d. šefa države - istakao je Lončar. Prema njegovim rečima, prvom - konstitutivnom sednicom republičke skupštine predsedava najstariji izabrani poslanik, a na njoj bi trebalo da se izaberu predsednik i potpredsednici parlamenta.

Šef katedre za javno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu Zoran Tomić izjavio je da bi v.d. predsednika Srbije posle toga trebalo da održi konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa i posle toga predloži mandatara.

Tomić je istakao i da predsednik Republike po Ustavu ne mora mandat za sastav nove vlade da poveri najvećoj poslaničkoj grupi, ali da je pitanje da li bi taj predlog mogao da prođe u Skupštini.
- Ako se desi da Skupština ne izglasa poverenje mandataru, onda predsednik Republike predlaže novog - pojašnjava Tomić.

Govoreći o izboru predsednika Skupštine, Zoran Lončar je istakao i da je to stvar političkog dogovora i dodao da bi, u slučaju da se vlada ne formira u zakonski predviđenom roku, trebalo raspisati nove izbore.

- Međutim, tada bi to bio problem jer ne bi imao ko da ih raspiše - kaže Lončar.

Analitičari upozoravaju da nijedna partija neće moći sama da formira vladu i da će biti neophodno stvaranje postizbornih koalicija. Suština je, kako tvrde upućeni, da dogovor oko izbora predsednika Skupštine, za šta će biti potreban širok politički sporazum, neće moći da se postigne dok se ne postigne saglasnost oko izbora vlade.

Navodi se i da je moguće da "demokratske snage" neće imati potrebnu većinu za to, pa će biti veoma, veoma teško da se formira vlada, tako da se ne isključuje mogućnost nove političke krize. Istraživanja javnog mnjenja zasad pokazuju da će na decembarskim izborima, pojedinačno SRS biti najjača partija, a da za njima slede DSS, DS i G 17. Vojislav Koštunica je već najavio da koalicije sa radikalima i Demokratskom strankom ne dolaze u obzir.