Srbi neće da se žene

Republički zavod za statistiku izračunao je da u Srbiji na 1.000 stanovnika ima 5,6 brakova. Samački život je češća pojava među muškarcima, neoženjenih je oko 29 odsto, dok je neudatih žena 20 odsto. Udovica je četiri puta više nego udovaca. U poređenju sa 1991. godinom, broj neoženjenih muškaraca porastao je za oko 26 procenata, broj razvedenih za 35,22, a broj udovaca za 30 odsto. U istom periodu broj neudatih žena povećan je za 32 odsto, razvedenih za 16 odsto, a udovica za 25,47 odsto. Procentualno se smanjio samo broj onih koji su se odlučili za brak i to za šest odsto.

Dakle, prema statističkim podacima, u Srbiji ima 900.000 neoženjenih i 650.000 neudatih. Prema procenama Nile Kapor-Stanulović, profesora razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, više je razloga za tako veliki broj samaca, ali su dva presudna.

- Prvi razlog je što je preovladalo takozvano savremenije shvatanje života, po kome, da bi se živelo zajedno, ne mora da se ide kod matičara, a drugi razlog je u materijalnoj oskudici. Mladi danas veoma odgovorno razmišljaju i kažu da, ako nemaju posao i stan, kako onda da stupaju u brak, pa još i da rađaju decu - smatra Nila Kapor-Stanulović.

Profesor socijalne demografije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Mirjana Bobić kaže da je tačno da imamo pojavu koja se zove pad popularnosti braka.

- Brak se sve manje doživljava kao institucija koja je nametnuta spolja, a sve više kao individualni odnos koji grade dvoje ljudi. Brak će sve manje biti onakav kakav je do sada bio i gde je muškarcu unapred dodeljena uloga onoga ko izdržava porodicu a žena brine o kući i deci, već će izgledati onako kako se njih dvoje dogovore. Oni će tu imati i uloge pregovarača koji će se sami dogovarati kako će njihova zajednica izgledati. To je više partnerstvo, primereno ličnostima koje su u braku. Ko nije spreman za brak, odlagaće stupanje u brak, a neki će i trajno odustati od njega. Kod nas je ranije, ali i sada, bio prisutan stav da, ako se neko ne uda ili ne oženi do 40. godine, sa njim nešto nije u redu, dok se na Zapadu smatra da je to rezultat njegovog životnog izbora. Možda bi to i kod nas već zaživelo da nismo imali ovolike krize i promene u društvu - objašnjava Bobićeva.

Na konstataciju da je i ranije bilo još oskudnijih vremena pa su se mladi ženili i udavali i rađali decu, stručnjaci uzvraćaju da takva poređenja nisu relevantna i to argumentuju činjenicom da su u tom vremenu bile druge okolnosti i da se uopšteno manje očekivalo od života nego danas.

- Ljudi sada žele više da postignu nego što su želele neke ranije generacije. Valja reći da su ranije mlađi stupali u brak i zbog činjenice da su samo tako mogli ostvariti svoje seksualne želje. Danas ljudi više očekuju od života, mladi sada hoće da se školuju, putuju, kupe novi CD, knjigu, hoće da izađu i provedu se. Veći je dijapazon stvari koji se želi postići. Za razliku od nekih ranijih vremena kada se više živelo po šablonima koje su postavljali stariji, sada je mladima njihova ličnost na prvom mestu - zaključuje Nila Kapor-Stanulović.

Osim malog broja brakova, našu sadašnjicu karakteriše i sve kasnije stupanje u brak. Nila Kapor-Stanulović smatra da je jedan od najbitnijih razloga za to produženo školovanje.

- Ranije se manje išlo u školu, pogotovu su se kraće školovala ženska deca, pa je u takvoj situaciji bilo normalno što su ranije ulazili u brak. Sada se mladi više školuju i automatski kasnije žene i udaju - kaže Nila Kapor-Stanulović.

Govoreći o sve kasnijem stupanju u brak, Mirjana Bobić kaže da je ova pojava vezana pre svega za socijalno ekonomsku krizu u zemlji.

- U proteklom periodu imali smo mnogo loših događaja, raspad zemlje, ratovi u okruženju, mobilisanje stanovništva u ratovima, osiromašenje građana, emigracija velikog broja mladih, zatim bombardovanje, takoreći, stekli su se svi uslovi da se ljudi sve kasnije žene i udaju. Narod je siromašan, stalno egzistencijalno ugrožen, nema posla, nema stanova, stambena politika je u kolapsu. Zbog takve situacije mnogi recimo do tridesete godine odlažu stupanje u brak, ali tada, kada vide da se stanje neće popraviti i da neće možda imati svoj stan, stupaju u brak i najčešće žive sa roditeljima. Većina mladih kod nas prihvatila je vrednosne standarde sa zapada, da brak jeste partnerstvo a ne nešto što je nametnuto spolja, ali nemaju uslova da se i ponašaju u skladu sa tim standardima, jer su još prinuđeni da, i kada se uzmu, silom prilika žive sa roditeljima. To je kod nas dovelo do vraćanja na staro, odnosno do ponovnog formiranja proširenih porodica. One su međutim nekada bile karakteristične za selo, a sada ih je sve više u gradskim područjima. Mala je mogućnost zapošljavanja pa se u tim porodicama ljudi udružuju i zbog materijalnih razloga. U njima se ostvaruje bolja briga o starima i deci, tako da ove porodice nisu samo loše. Imaju one i dobrih strana, ali globalno gledano, suština je u tome da one nastaju i opstaju ne zato što se članovi tih porodica toliko vole pa zbog toga žive zajedno, nego su prinuđeni na takvo zajedništvo - objašnjava Mirjana Bobić.

Međutim, posledice su alarmantne. Žene kasnije počinju da rađaju, zbog čega mnogi parovi ostanu samo sa jednim detetom. Jer, ako žena prvo dete rodi sa recimo 19 godina, onda postoji velika šansa da ih rodi još, ali ako počne da rađa sa 30, mnogo su manje šanse da se odluči da rodi još neko dete. Sve to, upozorava Nila Kapor-Stanulović, ima vrlo loše posledice po natalitet u Srbiji.

- Situacija je takva da sada imamo manje od dvoje dece po jednom paru, što je nedovoljno i za prostu reprodukciju stanovništva. Mi smo u tom smislu već u užasnom gubitku, izgubili smo veliki broj stanovnika i to ne samo zbog migracija. I nadalje možemo očekivati smanjenje nataliteta u Srbiji i zato o tome treba stalno govoriti i pisati. Za to se vredi boriti, jer svako dete je dragoceno. Ako se o ovom problemu ne govori već se pusti da se stvari odvijaju same po sebi, izumiranje će biti još brže, a mi smo već vrlo staro stanovništvo i tu smo među prvima u Evropi. To ima svoje vrlo loše posledice jer dovodi do situacije da imamo mnogo starog stanovništva koje nije reproduktivno, ne može da privređuje ili može vrlo malo. Oni ostaju na teretu onih koji privređuju, često su bolesni, što između ostalog stvara veliki pritisak na zdravstvo - upozorava Nila Kapor-Stanulović.

Sličan problem ima i Evropska unija gde se problem ublažava migracijama. Međutim, Srbija nema uslova ni za takvo saniranje problema. Ni veliki broj izbeglica koji je u Srbiju pristigao prethodne decenije nije mnogo popravio stanje. Radi se samo o fizičkom prilivu stanovništva, ali natalitet nije bitnije popravljen, jer su i izbeglice došle iz sredina sa malim natalitetom.