Stari i novi gresi

Finiš kratke i blede predsedničke trke u Srbiji poklopio se sa početkom mnogo važnije političke utakmice zakazane za 28. decembar, kada će se vodeće stranke nadmetati za ulazak u parlament. I politička javnost, željna većeg udela u vlasti i građani koji vape za stabilnijom državom i punijim novčanikom, znaće kroz pet sedmica odgovor na ključno pitanje - da li je Srbija tokom prve tri godine demokratske vlasti dovoljno sazrela da nastavi put Evrope ili će ostati u glibu svakovrsnih trvenja uplašena od povratka u prošlost i nespremna da se suoči sa izazovom budućnosti.

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora podcrtalo je dve bitne činjenice. Prva je teško isposlovano ali hvale vredno priznanje vladajućih da Skupština u postojećem sastavu, bahato krojenom mimo izbora, nije mogla da radi i odlučuje. Druga važna stavka kaže da se oficijelna vlast ipak usudila da prihvati rukavicu koju joj opozicija odavno otvoreno baca. Ono što javnost koja je bezmalo plebiscitarno pre tri godine izabrala DOS može da uteši jeste fakat da i dosadašnja vlast i vodeća opozicija još nose predznak demokratskih. Reč je o tri krila izvornog DOS podeljenog na Demokratsku stranku sa satelitima, Demokratsku stranku Srbije bez satelita i G17 Plus koji ubrzano stiče političke satelite. Na margini je stara opozicija oličena u Šešeljevim radikalima koji su i dalje prilično stabilni i skrajnutim socijalistima.

Kredibilni istraživači javnog mnjenja smatraju da će upravo ovih pet grupacija podeliti 250 poslaničkih mesta u budućem parlamentu; ostali pretendenti, uključujući i SPO Vuka Draškovića, teško mogu preskočiti cenzus od pet odsto. To važi i za još vladajuće male stranke iz DOS poput DC, DHSSS, DA, GSS, RV, Ligaše, oba SDP u slučaju da se odluče ili budu naterane na samostalni nastup. Koliko će zakonodavna vlast izabrana 28. decembra biti stabilna u mnogome zavisi od izbornih sprega u kojima će glavni takmaci nastupati i još više od toga koliko će uslovni pobednici biti spremni i otvoreni na saradnju. Činjenica koju će verovatno potvrditi i tekući predsednički izbori (čiji se rezultati u vreme pisanja ovog teksta nisu mogli ni nazreti) jeste da niko ne može računati na apsolutnu većinu, što znači postizborne koalicije i delimično učešće u vlasti.

Bagaž afera sa kojim Živkovićeve demokrate ulaze u trku, naglašena apostolska pravdoljubivost koju neguju Koštuničine demokrate i nepodnošljiva lakoća sa kojom eksperti Miroljuba Labusa operišu po dosijeima Vladinih činovnika i ministara, učiniće predizbornu trku vrlo zanimljivom i dramatičnom. Ono što može delovati kao bumerang - koji je G17 Plus već osetio na rejtingu - jeste uočljivo odsustvo mere i kućnog vaspitanja u javnim nastupima. Nastave li da se svesrdno pljuju, dojučerašnji saborci nehotice mogu ostaviti veliki politički brisani prostor u koji će se pre drugih ušetati agilni Šešeljevi radikali, ali i socijalisti kojima su obuzeti novim aferama srpske demokrate zaboravile grehe. Zato će 28. decembra Srbija odlučivati o nastavku evropskih integracija ili o povratku u prošlost. Birači, na čiju se građansku svest ovih dana napadno apelovalo, opredeljivaće se prema ponudama. Svedu li se one na Janjuševiće, Gavriloviće, mađarske banke i zemunski klan, svima koji se diče demokratijom ne piše se dobro.