Pandorina kutija

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović pozvao je državne organe u Srbiji da "dobro razmisle" o izručenju četvorice generala Haškom tribunalu" i upozorio da izostanak te saradnje "zatvara vrata daljim integracionim procesima Srbiji i Crnoj Gori". Reč je o optužnici protiv načelnika RJB MUP Srbije Sretena Lukića i njegovog prethodnika Vlastimira Đorđevića, te bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića i bivšeg komandanta Prištinskog korpusa VJ Vladimira Lazarevića. Marović je reagovao posle sednice Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom koji ni u petak, dvadesetak dana po otvaranju optužnica, nije odlučio šta preduzeti. Javnosti je predočeno da se nastavljaju konsultacije sa Tribunalom "imajući u vidu interes bezbednosti zemlje utvrđen u zaključku Vlade Srbije od 23. oktobra 2003, kao i obaveze SCG u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom".

Neuvijeno rečeno to znači da će vlasti Srbije, uz upliv svojih predstavnika u telima SCG, insistirati da se generalima sudi pred domaćim sudstvom, kao što je predsednik Saveta Goran Svilanović već potvrdio medijima. Potpuno smo uvereni da je naše pravosuđe stručno i tehnički i organizaciono u stanju da vodi te postupke, rekao je on dodajući da je Savet imao u vidu i zaključak Vlade o tome da ova optužnica otvara posebno pitanje bezbednosti. General Pavković je tokom vikenda potvrdio da mu je Svilanović rekao da će "nastojati" da se suđenje "ustupi" pravosuđu Srbije.

Višenedeljno otezanje Srbije da se izjasni o sudbini četvorice genarala aktuelizuje nekoliko pitanja, a na najosetljivije je ukazao i sam Svilanović natuknicama o bezbednosnom stanju. Policijski miting podrške Lukiću, održan uz punu saglasnost srpskih vlasti 24. oktobra, te potonji ne mnogo posećeni ali brojniji mitinzi podrške generalu Lazaraveću ukazuju na očit otpor policijsko-vojnih struktura saradnji sa Tribunalom. Pozivanje nadležnih na "bezbednosno stanje" svedoči da taj otpor nije nimalo bezazlen i da u vrhu vlada očit strah od njegovog širenja.

Činjenica je, dalje, da domaće sudstvo ne može suditi generalima jer, kako ukazuje profesor međunarodnog prava Milan Paunović, naše krivično zakonodavstvo ne poznaje institut komandne odogovornosti, a "krivičnog dela nema bez zakona, niti je moguće nekoga optužiti za delo koje nije zakonom regulisano". Drugu zakonodavnu zavrzlamu nameće Zakon o saradnji sa sudom u Hagu po kome je transfer optuženih obaveza Srbije i Crne Gore. Izuzetak je moguć samo ukoliko "nečije izručenje može ugroziti bezbednost zemlje", ali tada su Savet za saradnju sa sudom u Hagu i Savet ministara SCG dužni da donesu takvu odluku i službeno je objave. Tribunal potom odlučuje da li će udovoljiti zahtevu.

Sledstveno, priče o suđenju generalima u zemlji naprosto nisu utemeljene, a jedini zaključak jeste da se vlast, već do guše zaglibljena u afere, u predvečerje izbora boji da otvori Pandorinu kutiju u kojoj se nesmanjenom žestinom taložio i taloži svesrpski bes protiv Haga i domaćih izdajnika koji heroje rata šalju Karli del Ponte.