Kako razdvojiti javno od privatnog

Da li je mogućno u toku izborne trke Dragoljuba Mićunovića za predsednika nekakvom gumicom izbrisati činjenicu da je on aktuelni predsednik Skupštine državne zajednice, da ga građani ne bi posmatrali i u tom liku? Ko je taj koji stoprocentno može da tvrdi da su automobili koje ovih dana viđamo na televizijskim ekranima, u izveštajima sa promocija predsedničkih kandidata, njihovo vlasništvo, odnosno vlasništvo stranke iz koje dolaze, a ne neke državne institucije.

Zato se i u ovim izborima opet nameću dileme koje je sada gotovo nemoguće dokraja razrešiti: koliko su jednaki uslovi za vođenje predsedničke kampanje ukoliko u izborima učestvuje i neko ko je trenutno u vlasti, ali i koliko, zahvaljujući toj poziciji (ne)koristi mogućnost da se biračima prikaže u boljem svetlu?

U domenu političke kulture

Vakuum do celovitog odgovora ispunjava nedostatak zakonske regulative, pa se tako otvara pogodan prostor za optužbe i pohvale. Bez mogućnosti meritornog prosuđivanja na ovu temu – oprečne tvrdnje na Mićunovićevu adresu o službenom učešću Vlade Srbije u njegovoj kampanji, a time i službenom novcu i automobilima u izbornoj trci (Nova Srbija) i o velikoj razlici u odnosu na bivše funkcionere, izostanku crnih limuzina i svite državnih službenika i "isključivo privatnim ili stranačkim automobilima predsedničkog kandidata DOS-a "(Narodna stranka "Pravda") – ulazi se, zapravo, u sasvim drugu sferu.

Na pitanje da li se uopšte može razlučiti da li je neki ministar tu kao funkcioner ili podršku pruža privatno, Marko Blagojević iz Cesida kaže da je to veliki problem i da spada u domen političke kulture. Jer, čovek koji je na državnoj funkciji jeste zastupnik interesa svih građana, pa ne može istovremeno da nastupa ispred svoje stranke.

Pored toga što je ovo pitanje u domenu političke kulture, ono je i u sferi međunarodnih standarda i principa, koji daju odrednice slobodnim i fer izborima.

– Ukoliko neko koristi svoju državnu funkciju i stavlja je u promociju kandidata jedne stranke, onda to nikako ne može da doprinese fer izborima. Upravo, suprotno tome – ističe on i navodi da u našem pozitivnom zakonodavstvu ne postoji nijedno pravilo koje bi na bilo koji način regulisalo temu podrške vlasti određenim takmacima.

Eventualno korišćenje službenih automobila i drugih službenih sredstava u izborne svrhe bitno bi, smatra on, doprinelo stvaranju negativne slike o izborima.

Prednost i hendikep

– Ovo pitanje aktuelizuje se u svakoj kampanji. I za vreme Miloševića opozicija je osuđivala učešće službenih resursa u izborima. To se nikad ne može eliminisati. Oni koji ulaze u izbornu trku sa pozicija vlasti imaju tu vrstu prednosti, ali i hendikepa, jer su izloženiji kritikama – ističe Đorđe Vukadinović, urednik "Nove srpske političke misli".

Smatrajući da se ta prednost kod nas više koristi i zloupotrebljava i da nas u tome prevazilaze samo republike bivšeg SSSR-a, on kaže da "parada može da ima izvestan efekat na, doduše, ne tako beznačajan deo biračkog tela, koji je sklon autoritarnosti" i koji "u principu uvek glasa za vlast".

– Na takve birače jasna demonstracija ko je kandidat vlasti može da ima pozitivan uticaj – podvlači on.

Vukadinović takođe misli da se ne može potpuno razdvojiti privatno političke opredeljenje od javne funkcije. Ali, tome treba bar da se teži.

– Nisam siguran da je ta svest dovoljno prisutna kod nas. I sam Mićunović to ne razdvaja dovoljno, kada prima fudbalere Reala, posećuje škole, univerzitete i fabrike po Srbiji. Da li to čini kao predsednik Skupštine državne zajednice ili kao jedan od šest predsedničkih kandidata? Da li je ta mogućnost otvorena i za ostalu petoricu kandidata? – pita Vukadinović.