Milijarde tona vrelog gasa ide prema Zemlji

Juče je na Suncu registrovana najsnažnija eksplozija od kako čovečanstvo prati ovaj fenomen. Njena snaga je bila tako velika da su neki detektori Sunčeve aktivnosti na satelitima otkazali.

Po rečima astronoma, snažne eksplozije na Suncu imaju oznaku X na skali od ukupno 20 stepeni, a ova poslednja je premašila tu maksimalnu vrednost. To znači da je u utorak oboren rekord Sunčeve aktivnosti pošto su eksplozije X20 zabeležene 16. avgusta 1989. i 2. aprila 2001. Evropski astronomi ističu da su eksplozije praćene formiranjem džinovskog oblaka od nekoliko milijardi tona, a deo tog oblaka se kreće ka Zemlji.

Istraživači kažu da je sadašnja aktivnost na Suncu, koja traje već deset dana, najdramatičnija i najintenzivnija od kako je čovek prati. Tako su u nedelju zabeležene eksplozije X8 i X3. U ponedeljak je ta vrednost iznosila X3, a posle nje su usledile nešto slabije. Prošle sedmice, astronomi su govorili o dva praska od X7 i X10, koji su se dogodili jedan za drugim.

Najsnažnije eksplozije se dešavaju u oblasti takozvane Sunčeve pege 486, koja je zvanično proglašena za najaktivnije Sunčevo područje u istoriji osmatranja Sunca. Dr Pal Breke, zamenik direktora projekta „Solarne heliosferične opservatorije“, to jest satelita koji nadzire Sunce, izjavio je za Bi-Bi-Si: „Mislim da će prošla nedelja ući u udžbenike istorije kao period najdramatičnije aktivnosti na Suncu u savremnom dobu.“

Naučnici su izjavili da su zatečeni i iznenađeni žestinom džinovskih eskplozija na površini naše zvezde. Oni prognoziraju da će svet ovih dana moći da se divi živopisnoj polarnoj svetlosti, koja nastaje kad naelektrisane čestice sa Sunca dođu u dodir sa našom atmosferom.

Eksplozije s oznakom X su neuobičajene i ako oblak gasa stigne do Zemlje, on može da prouzrokuje geomagnetne bure. Promene magnetnog polja Zemlje za vreme tih bura mogu da izazovu nestanak struje i probleme na satelitima u Zemljinoj orbiti. Japanski inženjeri pretpostavljaju da su upravo zbog tih bura prošle nedelje izgubili vezu sa jednim od svojih satelita.

„Blic“ je od Nataše Sarić, predavača u beogradskom „Planetarijumu“ zatražio stručno mišljenje o ovoj pojavi.

- Svetlost od Sunca do Zemlje putuje 8.3 minuta dok je česticama koje se oslobađaju pri eksploziji gasa potrebno par dana da dođu do nas. Brzina tih čestica može da dostigne brzinu od 1.500 kilometara u sekundi - kaže Sarić.

Sagovornica „Blica“ upozorava da su čestice koje su „krenule“ sa Sunca ka Zemlji užasno prodorne i naelektrisane i da mogu da probiju magnetno polje oko Zemlje.

- Mogu da izazovu probleme na satelitskim linkovima, telekomunikacionim sistemima, radio talasima, elektroenergetskim sistemima. U Kanadi je 1989. godine bila velika nestašica struje, iako je eksplozija bila slabija - pojašnjava Nataša Sarić.

A da li preti opasnost ljudima? Prema rečima Nataše Sarić, te čestice nisu opasne po ljude kao gama zraci.

- Iako psiholozi smatraju da je mozak najsavršeniji telekomunikacioni uređaj, to polje nauke je još uvek nedovoljno istraženo. Eksplozije na Suncu su se dešavale više puta do sada i nije bilo nikakvih posledica - optimistično je zaključila Nataša Sarić, iz beogradskog „Planetarijuma“.

Ljubitelji neobičnih nebeskih fenomena s nestrpljenjem očekuju spektakularnu svetlost na noćnom nebu. Ta severna i južna polarna svetlsost nastaje kada se elektroni i protoni, koji se kreću ogromnom brzinom sa Sunca, nađu „zarobljeni“ u magnetnom polju oko Zemlje i sudare gasovima u gornjim slojevima atmosfere.

Na pitanje da li će doći do promene klime na Zemlji, Nataša Sarić odgovara: „Erupcija nema veze sa temperaturom na Zemlji i mikroklimatskim promenama. Jedino što ćemo i na našim prostorima moći da uživamo u „Aurori borealis“, što je do sada bila privilegija država u blizini severnog i južnog magnetnog pola“.