Nejasnoće oko statusa fakulteta

Potpisivanjem Bolonjske deklaracije na sastanku evropskih ministrara obrazovanja u Berlinu, Srbija i Crna Gora zvanično se uključila u proces stvaranja zajedničkog evropskog obrazovnog prostora, koji bi trebalo da se okonča do 2010. godine. To takođe znači da naša država iz položaja koji podrazumeva prihvatanje onoga o čemu se druge zemlje dogovore, postaje partner u kreiranju sistema visokog obrazovanja.

Šta je zapravo suština ove deklaracija, koja je toliko često pominjana kao cilj kome se teži, ali koja je očigledno i predmet spora i različitih tumačenja i u samoj akademskoj javnosti?

Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezuje da će sistem visokog obrazovanja prilagoditi zajedničkim evropskim standardima. To podrazumeva uvođenje dvostepenog sistema obrazovanja, koji traju ukupno pet godina, nakon čega slede doktorske studije.
- Prihvatanjem ideje da se ide na trogodišnje, odnosno četvorogodišnje primarne studije, a potom na jednogodišnje i dvogodišnje poslediplomske studije je ogromna revolucija, suštinska promena u odnosu na naš dosadašnji sistem. Iz toga prističe sve ostalo, što je samo nadogradnja da bi se ova promena implementirala. To podrazumeva promenu nastavnih planova i programa, drugačiji način ocenjivanja, drugačiju prohodnost između pojedinih sistema i uspostavljanje korelacije sa drugim evropskim programima. Dakle, svi univerziteti pa i Beogradski su tu promenu prihvatili, ali se o tome ne priča. Drugi deo, o kome se mnogo češće govori, jeste pitanje da li fakultet treba da ima status pravnog lica ili samo univerzitet, iako o tome nema reči u Bolonjskoj deklaraciji - kaže prof. dr Bogdan Đuričić, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Ne treba, međutim, zaboraviti, dodaje Đuričić, da je Bolonjski proces pokrenut sa idejom da zemlje Evropske unije ostvare potpunu mobilnost svoje visokoobrazovane radne snage, uključujući i studente i nastavnike na univerzitetima. U tom kontekstu, stvaranje jedinstvenog obrazovnog prostora je mnogo više interes jedne Italije i Nemačke, nego naš, jer uprkos raznim optimističnim izjavama, i dalje će biti problematično dobijanje dozvole boravka i zapošljavanja u drugim zemljama. Ovaj aspekt, prema Đuričićevim rečima, nije nimalo naivan, pogotovo za nas koji smo potpuno van tog sistema. On napominje da bi država morala uplatiti nekoliko miliona evra kao svoj ulog u razmenu studenata, što nije realno očekivati, jer univerziteti nisu dobili mnogo manje sume za međunarodnu saradnju.

Iako je naša država jedna od poslednjih potpisnica ovog sporazuma, ministar prosvete prof. dr Gašo Knežević smatra da je ohrabrujuće što su mnoge odredbe kominikea već ugrađene u prednacrt novog zakona o visokom obrazovanju. On podseća da zakon treba da bude usklađen sa evropskim standardima i Bolonjskom deklaracijom i da su neke od novina upravo posledica tog usklađivanja.

RAZLIČITI MODELI ORGANIZOVANJA
Povodom čestih tvrdnji da Evropa neće da prihvati zakon u kome se nalaze fakulteti sa statusom pravnog lica, jer je to u suprotnosti sa Bolonjskom deklaracijom, prorektor Đuričić tvrdi da u ovom dokumentu nema nijedne reči o tome kako univerzitet treba da bude organizovan.
- Nije tačno da Evropa insistira da univerzitet bude jedna organizacija, zato što postoje različiti modeli organizovanja. Mi imamo vrlo čvrste argumente da veliki sistemi razuđeni i razbacani, čak i teritorijalno, teško da mogu da budu upravljani iz jednog centra. Dosad nismo čuli nijednu ekonomsku analizu koja bi ciframa dokazala da će, ukoliko izvršimo tranformaciju na taj način, nastava biti bolja i ekonomičnija. Sto puta je rečeno da su univerziteti u Evropi danas centralizovani, ali je to rezultat istorijskog procesa. U Francuskoj je to bila politička odluka, dok u Italiji 95 odsto novca za rad univerziteta daje država. Uostalom, ako je napravljena državna zajednica Srbija i Crna Gora koja ne postoji ni u kakvim teorijskim okvirima i to je prihvaćeno od strane Saveta Evrope, ne vidim zašto bi organizacija Beogradskog univerziteta bila prepreka za ujedinjenu Evropu. Osim toga, u zakonu je precizirano da fakultet ne može da postoji samostalno van univerziteta - ističe Đuričić.

Na komentare da je zalaganje za status pravnog lica fakulteta u stvari borba za sopstvene žiro račune, naš sagovornik kaže da je to više pitanje nadležnosti. Nesumnjivo je da je sadašnji sistem suviše liberalan i da univerzitet ima relativno malo ingerencija. Beogradski univerzitet zastupa ideju da treba ojačati funkciju univerziteta u svim aspektima koji se odnose na nastavu, ali donekle i finansijski, kroz neophodnost da fakulteti iz sopstvenih prihoda daju izvesna sredstva univerzitetu. Ali sve što je autohtona funkcija fakulteta treba da ostane na njima, s obzirom na to da postoji niz delatnosti koje nisu od opšteg univerzitetskog interesa.

- Osim toga, ostaje pitanje imovine, jer su mnogi fakulteti sopstvenim sredstvima u proteklim godinama puno toga izradili i to je imovina tih fakulteta. Preneti to na univerzitet jednim aktom je neka vrsta nacionalizacije i etatizacije. Ideja da univerzitet može da osnuje fakultet, uz saglasnost nacionalnog saveta, je krajnje problematična, jer ako može, onda i ne mora. I prednacrt zakona je predvideo da fakulteti mogu da budu pravna lica, ali je tačka razilaženja to da li fakultet postoje kao pravno lice, pa prenose deo svoje ingerencije na univerzitet, ili univerzitet osniva svoja pravna lica, pa na njih prenosi određene nadležnosti. Ne vidimo razlog da se pravi dvokorak, ako već nešto postoji, a ukoliko se ispostavi da je neracionalno ili nepotrebno, zakon je dovoljno fleksibilan da omogući bilo koju formu organizovanja na najracionalniji način - kaže Đuričić.

DISTRIBUCIJA NOVCA
Ministar prosvete izrazio je spremnost da Nacrt zakona o visokom obrazovanju bude korigovan u delu koji se tiče mogućnosti fakulteta da budu obrazovne ustanove i imaju status pravnog lica. Objašnjavajući šta taj status znači za univerzitet, on je rekao da bi se njemu ubuduće uplaćivala sva sredstva, bilo da je reč o novcu koji uplaćuje država, bilo o novcu koji zarađuju fakulteti, a da bi univerzitet potom ta sredstva distribuirao fakultetima. To rešenje, međutim, ne odgovara jakim fakultetima koji su dosad bili samostalni i na univerzitet prebacivali samo neke funkcije, tvrdi ministar.

Đuričić, međutim, smatra da u glomaznom i raznorodnom sistemu, kakav je Beogradski univerzitet, takvo rešenje ne bi bilo dobro.

- Jedna stvar bi bila investiciona ulaganja, odnosno da univerzitet pravi strategiju i odlučuje gde treba ulagati, ali novac za investicije ne postoji. Druga stavka koja dolazi iz budžeta je novac za materijalne troškove, ali već sada postoji značajan deo solidarnosti među fakultetima. Fakulteti naime od države dobijaju sredstva za svoje materijalne troškove proporcionalno učešću budžetskog dela dohotka u ukupnom delu fakulteta, što praktično znači da država pokriva relativno malo troškova fakultetu koji dobro zarađuje. Sada bismo uradili to isto. Ostaje stvarno pitanje plata, ali na ovaj način ne može da se vrši "peglanje". Jesam protiv toga da postoje velike razlike u platama nastavnika i saradnika, ali ne možemo od nekoga uzmeti da bismo drugom dali, sve dok to ne postane autentičan prihod samog univerziteta - kaže naš sagovornik.

Prema tvrdnjama profesora Branka Medojevića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, svi univerziteti u Evropi deo prihoda ostvaruju od države, drugi od studenata, a treći iz sopstvenih prihoda na tržištu. Ako je to tendencija u Evropi, onda bi delovi univerziteta trebalo da imaju status pravnog lica, da bi obezbedii dodatne prihode i smanjili državni deo u finansiranju.
Jedno od problematičnih rešenja u prednacrtu zakona o visoko obrazovanju je i pitanje osnivanja nacionalnog saveta. Univerzitet smatra da je postojanje ovog tela nesporno, ali ne ako organa Vlade, već kao organa Narodne skupštine, koji će svojim autoritetom obezbediti najbolji mehanizam za usklađivanje interesa društva i univerziteta.

Objašnjavajući sastav nacionalnog saveta pomoćnik ministra za visoko obrazovanje prof. dr Srbijanka Turajlić kaže da konkurs za članstvo u ovom organu raspisuju Rektorska konferencija i Konferencija akademije strukovnih studija, a da članove imenuje Vlada. To znači da Vlada ne može nametnuti tom savetu nikoga koga neće akademska zajednica, ali se može na određeni način braniti, ukoliko akademska zajednica predloži 15 ljudi suprotstavljenih njenoj aktuelnoj politici. Na taj način, ostavljena je široka autonomija akademskoj zajednici i donekle umanjena funkcija države, kaže Turajlić i napominje da u većini zemalja država imenuje nacionalni savet. Druga stvar koja se bitno razlikuje u prednacrtu zakona je sastav saveta same institucije, u kome država kao osnivač ima 25 odsto članova ( u drugim zemljama je taj broj je više od polovine).

UTICAJ VLASTI
- Nacionalni savet je strateški organ i treba da bude nezavisan od trenutne vlade. U slučaju koji predviđa prednacrt, to telo bi bilo surogat Ministarstava koji bi preuzeo čitav niz njegovih funkcija sa prilično naredbodavnom komponentom, a da pri tom ne izgleda kao da je Vlada, što mi se čini kao zamagljivanje stvari. Drugo osetljivo pitanje je akreditaciona komisija, koja mora da bude nezavisna od svih političkih i drugih pritisaka, bazirana isključivo na stručnim procenama. U tom smislu, jedan od ključnih zahteva Beogradskog univerziteta je brzo osnivanje nove akreditacione komisije. Veoma je važno, a to u zakonu nije spomenuto, ko će da obezbedi sredstva fakultetima i univerzitetima čiji je osnivač Republika za prilagođavanje akreditacionim propisima. Ako standardi propisuju da na 20 studenata treba da ima jedan kompjuter, pitanje je ko će da ga kupi - da li je to obaveza fakulteta ili univerziteta ili osnivača koji je propisao takve uslove - ističe Đuričić.
Da bi na neki način omogućili državi, da bude sigurna da će se funkcija poverena instituciji odgovorno vršiti, tvorci zakona su prevideli osnivanje Etičkog odbora. U prednacrtu zakona je navedeno da "Nacionalni savet obrazuje ovaj Odbor radi očuvanja i unapređenja etičkih načela i vrednosti u visokom obrazovanju". Ovo rešenje, po mišljenju akademske zajednice, bitno narušava autonomiju univerziteta u najširem smislu .

- Dizati etiku i moral na nivo komiteta koji osniva Vlada, a koja je po prirodi stvari partijska, ne izgleda mi kao dobra ideja. Često se kaže da bi to iskorenilo korupciju, ali to je pre svega krivično delo i stvar policije. Drugi elementi koji se odnose na etiku nisu opipljivi i ne mogu da budu funkcija jednog jedinog državnog organa kao što je Etički odbor za visoko obrazovanje. Postoje i druge delatnosti u kojima su etika i moral kritični, ali u kojima ne postoje ovakva tela. Zar nisu sudstvo, javna uprava, pa i parlament i vlada mesta u kojima treba voditi računa o etičnosti - napominje Đurićić i podseća da svi univerziteti imaju etički kodekse i sudove časti, čime su iskazali volju da bore protiv svih vidova narušavanja etike nastavnika univerziteta.