Ponašanje kroji i nagradu i kaznu

Počela je nova školska godina a s njom i nove radosti i brige, kako za đake, tako i za njihove roditelje. Verovatno su stigle i prve ocene. Postoji nekoliko vrlo bitnih stvari kojima možete da utičete na uspešan razvoj svojih mališana.

Veoma je važno da se s vremena na vreme konsultujete s njihovom učiteljicom ili nastavnikom o ponašanju i znanju koje manifestuju u školi. Na taj način o svom detetu možete mnogo saznati jer je škola i kontakt s vršnjacima vreme i mesto gde će se najčešće ogledati svi njihovi problemi, nedoumice, strahovi, razmišljanja...

Postoji nešto što je još bitnije, a to je način na koji ćete odreagovati na uspehe i poraze svog deteta. Najčešće se reaguje nagradom ili kaznom, ali i tu treba obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Bitno je jasno postaviti osnovna pravila, šta se sme, a šta ne. Treba sta vljati zabrane na određeno ponašanje, a pri tom ukazati na poželjnu alternativu tog ponašanja. Ako dete to ispoštuje, treba ga nagraditi, a u suprotnom primeniti odgovarajuću kaznu.

Nagrada, kao i kazna, treba da budu usmerene isključivo na ponašanje. Time dobijamo da dete samo počinje da razlikuje šta je dobro i poželjno a šta ne.

NAGRADA- Treba razlikovati nagradu od poklona. Nagrade mogu, pored poklona, biti i pohvale željenog ponašanja, što će često imati i veći efekat od samog poklona. Deci je veoma bitno da roditelji obraćaju pažnju na njih, da primećuju šta ona rade i kako to rade. Na osnovu svega toga oni još od najranijih dana izgrađuju sliku o sebi, samopouzdanje i samopoštovanje.

KAZNA-Razlikuju se dve vrste kazne: fizičke i separacione.

Separacione se zasnivaju na uskraćivanju ljubavi i pažnje i mehanizmu straha od gubitka roditeljske ljubavi. Pri primeni ove vrste kazne mora se obratiti pažnja na sledeće stvari:

l treba detetu dati do znanja da ga i dalje volite ali mu trenutno uskraćujete ljubav jer ga kažnjavate za neki postupak (npr. “ ti znaš da te ja volim ali dokle god se tako ponašaš, neću razgovarati s tobom”...),

l kazna ne sme da se odnosi na celu ličnost, već već samo na onaj segment ponašanja koji je neprihvatljiv (npr. “tri dana nećeš igrati igrice jer ništa ne učiš“, ili “idi u svoju sobu i ne vraćaj se dogod ne posklanjaš sve igračke ”),

l kazna treba da usledi odmah nakon neprihvatljivog ponašanja. Odloženo kažnjavanje prouzrokuje veliku anksioznost kod deteta, što nije dobro,

l uvek treba ponuditi alternativno ponašanje ( npr. “probaj bolje da organizuješ vreme pa ćeš stići i da učiš i da igraš igrice”),

l uz kaznu treba uvek dati i precizno verbalno objašnjenje.

l Fizičke kazne se uopšte ne preporučuju. Po nekim teorijama, dete je dovoljno istući samo jednom kada ima oko 18 meseci, a kasnije je dovoljno samo pretiti batinama. Ukoliko često tučete svoje dete, ono će u pubertetu početi intenzivno da se buni, postaće agresivno i izgradiće negativne stavove o vaspitanju.

Pri primeni nagrade ili kazne izuzetno je bitno ostati dosledan, to jest ne kršiti datu reč. Na taj način će vas dete više ceniti, smatraće vas pouzdanom osobom, a i jasno će znati gde su mu granice.
Ukoliko je vaše dete povučeno, stidljivo, tiho, bolje se oseća među knjigama nego ljudima, kontroliše emocije, pouzdano, poštuje moralne norme... onda se radi o introvertnoj osobi te se za njeno vaspitanje preporučuje nagrađivanje poželjnog ponašanja a izbegavanje nametanja raznih ograničenja i pravila.

Ukoliko je ono veoma društveno, živahno, voli zabavu, rizik, avanture, krši obećanja, lako se uklapa u novu sredinu, ne drži emocije pod kontrolom... onda se radi o ekstrovertnom detetu koje je potrebno više kontrolisati i jasno mu stavljati do znanja koja pravila treba da poštuje. NJih primerena kritika podstiče na rad.