DSS pokreće kampanju za vanredne parlamentarne izbore

Samo nekoliko dana posle raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji, DSS je najavila veliku kampanju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Prema rečima funkcionera te stranke, Dragana Maršićanina, kampanja će početi 6. oktobra i obuhvatiti sve gradove Srbije: "Tokom te kampanje mi ćemo u neposrednom kontaktu sa narodom objašnjavati naš program, na koji način mislimo da se mogu ostvariti obećanja data 2000. godine i objašnjavaćemo im, mada to oni dobro znaju, koliko su neophodni prevremeni izbori. Pitaćemo ih da li nas u toj borbi podržavaju, da li se pridružuju našim zahtevima za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora i o tome će imati priliku da se izjasne i formalno, potpisivanjem podrške tom zahtevu".

U međuvremenu, još nije poznato o kojim kandidatima će se građani Srbije izjašnjavati na izborima 16. novembra. Vladajuća koalicija za sada nema zvaničnog kandidata. Navodno čeka odgovor Dragoljuba Mićunovića, čelnika DC. Istovremeno, potpredsednik DS-a Čedomir Jovanović poručuje da njegova stranka nije zainteresovana za mesto predsednika Srbije. U intervjuu novosadskom "Dnevniku", Jovanović je rekao da, umesto predsedničkih ambicija, njegova stranka ima stav da su parlament i vlada "prostori u kojem demokrate moraju da budu dominantne".

Analitičari, ovoga puta jednoglasno, predviđaju neuspeh predsedničkih izbora. Govoreći u Pres klubu Medija centra, Slaviša Orlović sa Fakulteta političkih nauka ocenio je da  izbori, zapravo, predstavljaju kupovinu vremena vladajuće koalicije. Orlović posebno ukazuje na činjenicu da se čak i neke stranke DOS-a ograđuju od izbora i da na njima, za sada, praktično nema kandidata: "To je sigurno loš znak za jednu političku funkciju – ako niko neće da prihvati kandidaturu ili se niko ne utrkuje za nju. Kada sve to uzmemo u obzir, ovi izbori ne spadaju one koji mogu nešto bitno promeniti u odnosu političkih snaga. Oni više imaju po svojoj tenziji imaju dimenziju taktičkih izbora – oni znače popunjavanje institucionalne praznine, ali sigurno neće predstavljati rešenje širih društveno-političkih konflikata, naprotiv, mogu ih i produbiti". Ljiljana Baćević iz Centra za politikološka istraživanja, kaže, pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja, da nije reč o tome da građana ne žele predsednika. "Neuspeh ovih predsedničkih izbora je izgledan zbog toga što su građani nezainteresovani za ponudu na predsedničkim izborima. Neizlazak na izbore je na indirektan način pokazatelj da ljudi žele da oni izaberu svog predsednika, ali ne da biraju nekog ko je drugi najbolji, treći, peti najbolji", rekla je Baćević.