Priveden potpukovnik Vojske SCG pod sumnjom za špijunažu

Potpukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Dragoljub Živković priveden je zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo špijunaže, lažnog predstavljanja i falsifikovanja isprave, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Takođe se navodi da je Dragoljub Živković neovlašćeno pribavljao tajne vojne podatke, da je posedovao i falsifikovana lična dokumenta koja je zloupotrebljavao lažno se predstavljajući kao pripadnik Službe državne bezbednosti i Vojne službe bezbednosti, iako nikada nije radio u tim službama. Istražni postupak vode nadležni vojnopravosudni organi, a Živkoviću je određen pritvor do 30 dana.

Izvor Radija B92 blizak Ministarstvu odbrane tvrdi da je više oficira Vojske Srbije i Crne Gore privođeno pod sumnjom da su se godinama bavili špijunažom u korist Rusije. Isti izvor navodi da je u pitanju šira akcija i da su saznanja o špijunaži pripadnika vojne tajne službe i hapšenja koja su usledila usko povezana sa smenom Radoslava Škorića sa mesta načelnika Obaveštajne uprave VSCG. Škorića i veći broj generala smenio je Vrhovni savet odbrane početkom avgusta ove godine.

Prethodno su podgoričke "Vijesti" objavile da su dva pukovnika i jedan potpukovnik iz Generalštaba VSCG uhapšeni pod sumnjom da su se godinama bavili špijunažom za jednu stranu zemlju. Kako za B92 prenosi dopisnik Srđan Janković, špijunska afera, prema izvoru podgoričkih "Vijesti", mogla bi da poprimi šire razmere jer neki tragovi upućuju i na odgovornost najviših oficira VSCG i zbog toga se očekuju nova hapšenja. Dva pukovnika i jedan potpukovnik su najmanje u poslednje dve godine radili za obaveštajnu službu jedne velike istočne zemlje i redovno joj dostavljali podatke. Dosadašnjom istragom je otkriveno da su tri oficira imala račune u jednoj izraelskoj banci, gde im je uplaćivan novac za usluge. Nedavna uplata, koju su otkrile vojne službe bezbednosti i čijim tragom je počelo da se odmotava klupko afere, iznosila je 16.000 evra i "legla" je na račun jednog od uhapšenih pukovnika. Iako su tri oficira živela u Beogradu, u aferi se špijunski kraci posredno pružaju i do Crne Gore. Istražuje se uloga crnogorskog biznismena stalno nastanjenog u Moskvi, za kog se sumnja da je bio posrednik u isplatama. U istrazi se pominje i umešanost stranog državljanina koji već duže boravi na crnogorskom primorju i zvanično se bavi investicijama u turizmu, a navodno je bio veza sa špijunima iz vojnog vrha.

Poslednji slučaj nije i prvi da se neko iz Vojske povezuje sa špijunažom. Bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića u martu 2002. vojna policija je uhapsila dok je, kako se tvrdi, predavao poverljiva dokumenta jednom američkom diplomati. Tom prilikom uhapšen je i potpukovnik Miodrag Sekulić zbog sumnje da je odavao vojne tajne. Taj slučaj još nije dobio sudski epilog jer se Perišić više puta pozivao na poslanički imunitet. Jedina posledica, za sada, po Perišića bila je napuštanje potpredsedničkog mesta u Vladi Srbije.

Dokazivanje špijunaže je delikatno pitanje, kaže u izjavi za B92 bivši sudija Vrhovnog vojnog suda Jovan Buturović. On, međutim, napominje da se u skorijoj istoriji vojnog pravosuđa više puta dogodilo da neko bude osuđen za špijunažu. "Sećam se da su bili neki bugarski državljani koji su se nalazili na nekoj turneji, navodno muzičkoj, oni su osuđeni. Osuđen je i jedan poručnik koji je dostavljao poverljive vojne podatke jednom građaninu SAD. Dakle, bilo je više tih slučajeva, a i kasnije, znam da je Vojni sud u Nišu osudio neka civilna lica na službi u VJ za špijunažu u korist Hrvatske. Kao što je poznato, vodi se krivični postupak protiv Perišića, ali je on u stanju mirovanja zbog toga što ne može biti vođen postupak zbog njegovog pozivanja na imunitet", kaže on.

Kada počne sudski proces za delo špijunaže javnost se potpuno isključuje sa suđenja, objašnjava Buturović. "U smislu dokaza, to krivično delo isto je kao i svako drugo. Nekada je lako, nekada teško, a nekada nemoguće dokazati špijunažu, a u slučaju vojne špijunaže sve zavisi od toga šta su organi vojne bezbednosti uspeli da otkriju. Špijunaža kod nas je krivično delo bez obzira na to da li su pitanju vojni ili neki drugi službeni podaci, ekonomski, a sada je u Osnovnom krivičnom zakonu data i definicija šta su to poverljivi vojni ili drugi podaci. Pri tome, nema značaja za koga su podaci prikupljani ili dostavljani, bitno je da je u pitanju strana država, strana organizacija ili lice koje njima služi", kaže on.

Maksimalna kazna koja može biti izrečena za krivično delo špijunaže je 15 godina zatvora.