Čedomir Čupić: Tajne službe vladaju Srbijom

Afere u političkom životu proizvode oni koji se ne pridržavaju zakona, pravila i obećanja koja su dali građanima, a na vlasti su, i zato moraju da odgovaraju, politički ili krivično. Afere su odgovor na nepoštovanje legaliteta, ali njih mogu da kreiraju i plasiraju uzurpatori vlasti uz upotrebu tajnih bezbednosnih službi. Delovanje tajnih službi dokazuje primer Zorana Janjuševića, savetnika za bezbednost premijera, koji je posedovao uređaje za prisluškivanje i koristio ih u privatne svrhe. To ukazuje da se mnoge stvari dešavaju van oka javnosti i van organa u kojima ti ljudi sede. To, takođe, govori o tome da je tajna policija još iz vremena Broza, a kasnije i Miloševića, svoje pipke raširila u svim segmentima društva. Mnoge grupacije iz tajnih službi, otrgnute posle 5. oktobra, sada rade za svoj račun u sopstvenom interesu, ubacujući svoje saradnike u sve organe vlasti, a od početka se nalaze u političkim partijama - kaže za „Blic“ Čedomir Čupić, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije.

Čupić kaže da je očigledno da niko iz takozvane finansijske i privredne oligarhije Miloševićevog režima nije ispitan kako je stekao bogatstvo u vreme najteže privredne krize ove zemlje. Niko nije porocesuiran, ocenjuje Čupić, jer je sve zaustavljeno ili u policiji ili u tužilaštvu ili u sudu.

- Novobogataši, srpski tajkuni, sada pronalaze razne načine da tu svoju nelegalno stečenu imovinu, sticanu lopovlucima, visokim prevarama, finansijskim mahinacijama, monopolskim pozicijama u vlasti, ratnim profiterstvom - legalizuju. Ekstraprofit je bio jedan od načina, kupovina preduzeća na ime rođaka i prijatelja je drugi vid - tvrdi Čupić. Da je donet zakon o poreklu imovine, ubeđen je Čupić, jedan od uslova na aukcijama i tenderima bila bi potvrda o imovini o kapitalu na osnovu koje se i učestvuje u kupovini. Na taj način, veruje on, bilo bi sprečeno da „biznismeni“ koji su na nelegalan način došli do novca učestvuju na aukcijama i tenderima. U nedostatku ovog zakona, aukcije omogućavaju, navodi Čupić, da se oni koji danas obiju banku, a ne budu uhvaćeni, već za nekoliko dana pojave na aukciji i otkupe strateški važnu firmu, fabriku ili kombinat, a pri tom da se niko ne zapita ko je kupac i na koji način je došao do novca.

Još u decembru 2000. godine zajedno sa Zagorkom Golubović Čupić je predlagao da se usvoji zakon o poreklu imovine, verujući da bi se tako bar delimično namirila pravda i pokazalo ko je i na koji način sticao bogatstvo.

- To je odbijeno. To nije odgovaralo onima u Vladi. Nije im odgovarao ni zakon o sprečavanju sukoba interesa, niti zakon o finansiranju političkih partija. Predlog je dat 2001. godine. Zakon o poreklu imovine nije usvojen zbog prigovora da ne bi bio sprovodljiv. Zašto ne, ako bi oni koji lažno prijavljuju imovinu bili optuženi i krivično gonjeni, sa teškim sankcijama. Naše društvo je toliko osiromašeno da bi tim zakonom bio obuhvaćen jedan procenat građana, koliko ima prebogatih ljudi - kaže Čupić.

Ministarka Marija Rašeta-Vukosavljević, ubeđen je Čupić, treba politički da odgovara, nezavisno od toga što firma nije radila. Ona je lični interes izdigla iznad javnog. Ona ne treba da se bavi javnim poslom. Neda Arnerić bi trebalo da pokaže pasoš i dokaže gde je bila. Dužna je da se javno izjasni o aferi. I tužilaštvo treba da reaguje. Natašu Mićić ne treba optuživati, već zahtevati od nje da se do kraja ispita ceo slučaj. U suprotnom, i sama ulazi u zonu odgovornosti i neminovno se otvara pitanje njene odgovornosti.