Rasprava o izricanju kazne Predragu Banoviću

Tužilaštvo Haškog tribunala i branilac Predraga Banovića, bosanskog Srbina, bivšeg čuvara u logoru Keraterm kod Prijedora, zajednički su predložili sudskom veću da Banovića osudi na osam godina zatvora, izveštava dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Banović je priznao krivicu za progon nesrpskog stanovništva na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, što se Statutom Tribunala kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti.

Na raspravi o izricanju kazne, tužilac Sureta Čana izjavila je da je Banović, bez obzira na nizak rang koji je imao u policiji, igrao važnu ulogu u događajima koji su se desili u Prijedoru. "Bez malih riba nema ostvarenja velikih planova," izjavila je Čana.

Banovićev branilac Jovan Babić tvrdio je u završnoj reči da su zločini u kojima je učestvovao i Banović posledica "agresivne ratno-huškačke propagande. Toj propagandi o ugroženosti srpskog naroda u Bosni, poverovala je i učena i iskusna Biljana Plavšić, pa kako ne bi mladi Banović", rekao je Babić.

Obraćajući se sudijama Banović, koga su u novembru 2001. godine u Obrenovcu uhapsili pripadnici JSO-a, rekao je da se plašio dolaska u Hag, zbog propagande da je to "mesto za tiho ubijanje Srba". U pritvoru je, kako je rekao, doživeo prosvećenje, sakupio snage da se suoči sa istinom i samim sobom i rešio da promenio iskaz o krivici. Obraćanje sudu Banović je završio rečima: "Proklinjem vreme rata i mržnje... Žao mi je što nisam našao načina da izbegnem mobilizaciju i učešće u ratu i logoru. Proklinjem svoje ruke koje su na bilo koji način nanele bol nevinim ljudima." Banović je rekao da se nada da će njegove reči biti lek ranama i put ozdravljenja i pomirenja svih u Prijedoru, "onako kako je bilo pre rata".

U sporazumu o priznavanju krivice, Predrag Banović, bivši stražar u logoru Keraterm kod Prijedora, složio se sa navodima optužnice da je osnivanje tog i drugih logora u prijedorskoj opštini bio je sastavni, suštinski deo "zajedničkog zločinačkog poduhvata vođstva bosanskih Srba", čiji je cilj bio uklanjanje nesrpskog stanovništva sa "teritorije planirane srpske države unutar Bosne i Hercegovine".

Banović je prihvatio da je, zajedno sa suoptuženim Željkom Mejakićem, Momčilom Grubanom, Dušanom Fuštarom i Duškom Kneževićem, učestvovao u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu". On je prihvatio odgovornost za ubistvo pet i premlaćivanje oko dvadeset Muslimana i Hrvata, zarobljenika logora Keraterm.

Logor Keraterm osnovan je 23. maja 1992. godine i u njemu je bilo zatvoreno oko 1.500 ljudi, navodi se u optužnici. U dokumentu o priznanju krivice, Banović se složio sa navodima Tužilaštva da su uslovi u logoru bili "surovi, nehumani i degradirajući", a da su zatvorenici fizički i psihički zlostavljani, ponižavani i pljačkani, te da su mnogi umrli od posledica premlaćivanja. Banović je potvrdio da su logorski stražari i takozvani "posetioci" u prebijanju zatvorenika koristili sve vrste oružja, uključujući "bejzbol i policijske palice ili kablove na koje su bile pričvršćene gvozdene kuglice".

U priznanju krivice navodi se i da je Banović upoznat sa činjenicom da će Tužilaštvo tražiti da bude osuđen na osam godina zatvora, kao i da se obavezao da će svedočiti na suđenju ostalim optuženima za zločine počinjene u logoru Keraterm, uz zahtev da na tim suđenjima dobije status zaštićenog svedoka.

U dokumentima koje je za raspravu o izricanju kazne pripremila Odbrana Predraga Banovića, navodi se da je Banović svestan svoje krivice i da se kaje zbog učešća u premlaćivanju zatvorenika u Keratermu, iako veruje da "od njegove ruke nijedan nije poginuo". Odbrana ukazuje da je Banović bio stražar u logoru nešto manje od dva meseca, te da je posle toga napustio MUP RS i otišao u Srbiju. Odbrana je priložila i izjave 16 svedoka, Srba i Muslimana, koji su bili spremni da svedoče u korist Banovića i u čijim se izjavama on opisuje kao korektan mladić za koga se, do početka rata, nisu vezivali nikakvi nacionalistički ispadi.Nekoliko svedoka Muslimana, izjavilo je da im je, za vreme rata, Banović pomagao i da ih je snabdevao hranom. Predrag Banović uhapšen je 8. novembra 2001. godine u Obrenovcu, gde se doselio još za vreme rata u Bosni. U hapšenju Predraga Banovića i njegovog brata Nenada, koji je kasnije oslobođen optužbi u Haškom tribunalu, učestvovala je Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije. Hapšenje braće Banović izazvalo je pobunu pripadnika ove jednice i dovelo do smene u vrhu DB-a.