Korać: Batićeva izjava o protivtužbi BiH za genocid nije stav Vlade

Poziv ministra pravde Vladana Batića, upućen Bosni i Hercegovini, da povuče tužbu za ratnu štetu protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde, naišao je na različita reagovanja predstavnika izvršne vlasti i stručne javnosti. Batić je u utorak na konferenciji za novinare u svom ministarskom kabinetu najavio da će Ministarstvo pravde, u slučaju da tužba ne bude povučena, tom sudu priložiti obimnu dokumentaciju koja dokazuje da je, za vreme rata, u BiH i nad srpskim narodom izvršen genocid.

Potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać, međutim, kaže da “ne vidi” da Batićev poziv predstavlja “utvrđenu politiku Vlade”. "Ja pretpostavljam da je gospodin Batić o tome govorio u svojstvu predsednika DHSS. Moram da kažem da to nije zvanična pozicija Vlade i da Vlada o tome na ovakav način nikada nije razgovarala. Mi mislimo da će se dobrosusedski odnosi svih nas sastojati pre svega u tome da se istina utvrdi sudski putem, da se kazne sci krivci za sve zločine, ukoliko je to moguće. To će biti najbolja odbrana. Onda ćemo videti šta ćemo sa svim tim tužbama, koje sadrže mnogo krupnija pravna pitanja. Ali, moram da kažem kao građanin i kao potpredsednik Vlade Srbije, da neko mora da bude svestan da se gubitkom jedne ovakve tužbe odgovornost za učinjene zločine premešta se na generacije ove zemlje koje još uvek nisu ni rođenje", rekao je Korać. On je kazao da "politika uslovljavljavanja nije dobra" i da "nas neće daleko odvesti". On je rekao i da do radikalizacija tužbi "obično dolazi kada se bliže izbori", ali da će razgovor sa susednim državama o pitanju ratnih odšteta biti moguć tek nakon kažnjavanja glavnih krivaca za počinjene zločine na prostorima bivše Jugoslavije.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević izjavio je da je materijal koji je ministar pravde Vladan Batić predstavio kao dokaze da su nad Srbima u BiH izvršeni zločini, već poznat Haškom tribunalu. Dimitrijević je u emisiji "Kažiprst" Radija B92 upozorio da to i jeste stvar za Haški sud koji utvrđuje individualnu odgovornost. To što je Batić izneo, prema njegovim rečima, nije pitanje za Međunarodni sud pravde koji nije krivični sud i neće pozivati svedoke u sporu između BiH i naše zemlje, već će samo utvrditi da li je politika tadašnje Jugoslavije bila genocidna ili ne. "Jedan od tih pravaca odbrane, koji je naročito dobro formulisao advokat Ivan Janković, jeste da je to što je Jugoslavija pomogla da se desi u BiH naravno strašno, ali da to nije genocid u smislu krivičnog dela genocida. Čudno je da mi sada 'skačemo' sa protivtužbom za genocid. Mi se u ovom sporu branimo kao država koja to nije uradila. Jesmo li mi ovlašćeni da branimo jedan deo građana BiH od drugih? Ja mislim da je ovo predizborne kampanje gospodina Batića, koji vrlo dobro uočava koja tema može da privuče pažnju – on je hteo da nam uvede smrtnu kaznu kada je ceo narod bio ljut zbog ubistva Đinđića, on je hteo da nas odvoji od Cnre Gore onda kada počnu crnogorci svima nama da idu na nerve, sada je uhvatio ovu priliku... Ja bih stvarno preporučio gospodinu Batiću da počne da se dopisuje sa inostranstvom onako kako se na celom svetu dopisuju – preko Ministarstva inostranih poslova", rekao je Dimitrijević.