Pritvor nije zatvor

Vrhovni sud Srbije nedavno je ukinuo pritvor Aci Tomiću, bivšem načelniku Vojne bezbednosti, Borislavu Mikeliću, nekadašnjem premijeru RSK, osumnjičenima za zločinačko udruživanje i Nebojši Pavkoviću, bivšem načelniku Generelaštaba VJ, kome se na teret stavlja pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića, lidera SPO. Krivično veće Okružnog suda pustilo je na slobodu Svetlanu Cecu Ražnatović, estradnu pevačicu. Nešto ranije, sud je omogućio odbranu sa slobode i trojici advokata zemunske kriminalne grupe Slobodanu Milivojeviću, Miodragu Gligorijeviću i Nikoli Đogumoviću, kao i Radetu Bulatoviću, bivšem savetniku za bezbednost predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

Svi oni osumnjičeni su za teška krivična dela. Ukidanje pritvora u javosti najčešće izaziva komentare tipa "Tresla se gora, rodio se miš". U pravosudnoj praksi, međutim, stvari stoje sasvim drugačije – prva faza istrage je završena, ali sledi suđenje, čiji ishod može ponovo da znači - rešetke.

Mogućnosti odbrane sa slobode

Određivanje pritvora, po zakonu, nije kazna, već mera obezbeđivanja prisustva okrivljenog i regulisano je članom 142 Zakona o krivičnom postupku. Zakon predviđa obavezno određivanje pritvora do kraja krivičnog postupka protiv osumnjičenih za ubistva službenih ili vojnih lica pri obavljanju svojih poslova, ubistva više osoba, ukoliko je zločin izvršen na svirep i podmukao način, ako je motiv krvna ili bezobzirna osveta ili koristoljublje.

Za sva ostala krivična dela postoje zakonske mogućnosti odbrane sa slobode. To je ujedno i objašnjenje koje dugogodišnje sudije beogradskog Okružnog suda navode, komentarišući činjenice da su mnoge ličnosti iz političkog i javnog života, najpre spektakularno hapšene i povezivane sa vrhom kriminalne piramide, a zatim puštane na slobodu.

Drugi stav ovog zakonskog člana reguliše određivanje pritvora osumnjičenima za ostala krivična dela. U prvoj tački, objašnjavaju sudije, predviđeno je pritvaranje za osumnjičene kojima se ne može utvrditi identitet, ako je reč o stranom državljaninu ili, što je najčešći slučaj, ako postoji opasnost od bekstva. Drugo, pritvor se određuje u slučajevima kada postoji rizik od uništavanja dokaza ili uticaja na svedoke i saučesnike. Sudije kažu da je u praksi ovo najčešći razlog za pritor, koji se u tom slučaju određuje do završetka istrage. Primer za to su nedavna ukidanja pritvora uhapšenima u akciji Sablja, jer posle saslušanja svih svedoka, više nema zakonskih osnova za produženja.

Ukoliko se osumnjičenom pritvor odredi po trećoj tački, ta mera uglavnom ostaje na snazi do pravosnažnosti presude. "Rezervisana" je za osobe koje su više puta osuđivane, za narkomane ili alkoholičare, kao i za one koji bi mogli da završe započeto i ponove krivično delo, ili da počine neko drugo. Primer su komšijske svađe koje se neretko okončaju zločinom. Postoji i četvrta tačka koja predviđa rešetke za one koji ne dolaze na suđenje, a prethodno im je omogućena odbrana sa slobode.

Jemstvo sud najčešće ne prihvata

Zakon predviđa i ukidanje pritvora uz jemstvo. Sudije kažu da ta mogućnost postoji samo u slučajevima kada je osumnjičeni smešten iza brave da ne bi pobegao. Kaucija se može ponuditi u vidu hartija od vrednosti, nakita, gotovog novca ili hipoteke. Na ovaj način iz pritvora su izašli Jezdimir Vasiljević, vlasnik propale banke Jugoskandik, koji je sudu ponudio hipoteku na vilu u Ulici Avgusta Cesarca na Dedinju, kao i Radslav Lale Sekulić, predsednik firme Best grup, koji je dao kuću od 125 kvadrata i 100.000 maraka. Znatno je više primera kada je sud odbio ovakve ponude. Jemstvo su uzalud nudili Andrija Drašković, Dafina Milanović, Svetlana Ceca Ražnatović, Jovica Stanišić i mnogi drugi.

Rešenje o određivanju jednomesečnog pritvora donosi istražni sudija. Produženje za još dva meseca u nadležnosti je Krivičnog veća tog suda, dok poslednja tri meseca istražnog pritvora određuje Vrhovni sud. Ukoliko Tužilaštvo do tada ne podigne optužnicu, više nema zakonskih mogućnosti za produženje. Tokom istrage, odbrana ima pravo žalbe na određivanje pritvora KV veću ili Vrhovnom sudu.

-U žalbi na pritvor dokazujemo da neće biti uticaja na svedoke, ili navodimo da su oni već saslušani u prethodnom postupku. Kao garanciju da branjenik neće pobeći, nudimo jemstvo. Problem nastaje kada se pritvor odredi zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela čak i onima koji nikada nisu osuđivani, jer se tada ni žalbom ništa ne postiže. Razlozi koje navodimo u žalbi uglavnom su formalni – kaže Borivoje Borović, poznati beogradski advokat, inače branilac u mnogim takozvanim "pritvorskim slučajevima". Borović iz svog iskustva ukazuje da se Tužilaštvo mahom protivi ukidanju pritvora i ulaže žalbe u slučajevima kada takvo rešenje bude doneto. Advokat tvrdi da se takve žalbe pišu gotovo automatski, jer ukoliko se ne žali, tužilac mora da o tome sačini službenu belešku.