Sudbina iz kukuruza

Da li je vlaška magija jača i od vudu magije? Na ovo pitanje u Negotinskoj krajini dobićete najrazličitije odgovore, od totalnog negiranja do bezrezervne potvrde. Najbrojniji su odgovori da „tu nečeg ima“. Povodi za obraćanje vračarama su najrazličitiji, od očajnika koji su iscrpli sve ovozemaljske mogućnosti, preko onih koji traže pomoć u prevazilaženju najrazličitijih problema, do puke radoznalosti.

- Ponedeljkom se ne gata i ne baja. Najbolji dani za bajanje nad vodicom da bi se skinule čini su petak i nedelja. Vračare najčešće gataju gledanjem u zrna kukuruza. Pre proricanja od osobe kojoj se gleda u zrna uzima se neki beleg, obično končić iz odeće. Ljudi se najčešće obraćaju vračarama zbog loših bračnih odnosa, bolesti, nemogućnosti da nađu bračnog partnera, materijalnih problema - priča dobro upućena meštanka jednog srpskog sela u ovom kraju, koja je, kao i sve ostale sagovornice, insistirala na anonimnosti.

- Za skidanja čini koristi se deo garderobe osobe kojoj je namenjeno bajanje, flaša vode zahvaćene s tri mesta (česme ili slavine), bogojavljenska vodica, po tri naprstka soli, semenke ljute paprike, zrna tamjana, delić metle, bosiljak i nož koji se zavlači u flašu vode prilikom bajanja. Vračara izvodi ritual i izgovara bajalicu. Obično se ritual ponavlja tri puta. Ako baba prilikom bajanja greši, znači da su bačene velike čini. Nakon bajanja, garderoba koja je korišćena stavlja se ispod jastuka, jer se veruje da se tada sanja onaj ko je bacio čini. Vodom se poprska cela kuća i dvorište, a nož se stavlja ispod tepiha iza vrata - završava naša sagovornica, naglašavajući da prava vračara nikad ne traži novac i nema cenu, već uzima samo ono što klijenti sami ostave. Kao najbolje u Krajini važe vračare iz Miloševa, Radujevca, Karbulova i Jasenice i do njih se ne može uvek doći.

Razumno tumačenje crne magije često se završi bujicom najfantastičnijih priča.

- Opljačkana mi je kuća i nestali su mi brojni dragi predmeti. Kada i posle desetak dana nije bilo nade da će policija otkriti počinioce i vratiti mi predmete, obratila sam se vračari. Ona mi je savetovala da na sve odevne predmete nacrtam krstić i rekla dan kada će policija naći lopove i vratiti mi stvari. Tačno se tako i dogodilo i ja verujem u crnu magiju - kaže N.N. iz Negotina.

- Vračara mi je gledala u zrna i otkrila pojedinosti iz bračnog života koje sam smatrala svojom tajnom. Prorekla mi je da ću se razvesti, što se i dogodilo. Prijateljicu koja je pošla sa mnom i sve vreme ismejavala moj postupak, vračara nije primila „zato što ne veruje“ - seća se sredovečna Negotinka.

Naučno tumačenje

U razgovoru s kustosom etnologom Muzeja Krajine u Negotinu Emilom Petrović o tradicionalnoj kulturi i magiji saznajemo kako se ova tema tretira u etnološkoj nauci.

- Vlaška i crna magija ne postoje. Ovaj kraj je nepravedno satanizovan, pa se povremeno i manipuliše ukorenjenim navikama ovog stanovništva. Postoje samo tradicionalni običaji koji često imaju prethrišćansko poreklo i koji predstavljaju deo izuzetno bogatog kulturnog nasleđa. Naša tradicionalna kultura bogata je raznovrsnim običajima koji su bolje od savremenih zakona određivali pravila ponašanja pojedinca i čitave zajednice. Ovi običaji su se održali jer imaju svoju funkciju, a to je psihološki mir i ljudi veruju da će im pomoći - objašnjava Emila Petrović.

Crna magija

- Crna magija se baca tako što se osobi kojoj je namenjena deo odeće zakopa na groblju ili čak stavlja u mrtvački sanduk. Cilj je da se osoba oseća loše, da ne stupi u brak, nema decu ili slično. Kada se na nekog bacaju čini, ponekad se prave i zavežljaji od delova odeće te osobe, ljutih papričica (da bude svađe) i nekog keramičkog predmeta. Često se bacaju na raskrsnicama - priča tridesetogodišnja meštanka vlaškog sela.