Optimizam sa senkom

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je, nakon susreta sa liderima Evropske unije u Briselu, da je počela nova politička istorija u odnosima državne zajednice i EU, jer je SCG definitvno krenula putem pridruživanja evropskoj porodici zemalja. Takva opservacija usledila je posle odluke šefova diplomatija EU da podrže izradu studije izvodljivosti za sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa SCG.

Izjava je sročena ne može biti lepše, a ne manjka joj ni, reklo bi se, osnovan opitmizam. Čak i kad proriče da bi ovaj sudbinski sporazum mogao da bude potpisan već naredne godine. Teorijski gledano, teško da bi nešto ozbiljnije moglo da joj se zameri ili oduzme, što inače nije slučaj sa onim preterano samouverenim prognozama, koje su izgleda jedino jake na rečima, da bi SCG već 2007. godine mogla da uđe u EU.

Iskustva stečena u kratkotrajnom životu krhke i rovite državne zajednice opominju da od viška opreznosti ne boli glava i da ipak valja prvo skočiti, pa onda reći hop. Na to upućuje i niz ozbiljnih upozorenja koja su ovom prilikom upućena, kako političkom rukovodstvu zajednice, tako i država članica.

Pre svega, ne treba smetnuti s uma da je izrada studije izvodljivosti izuzetno mukotrpan i pipav posao. Vlade u Podgorici i Beogradu moraće, na prvom mestu, da se zaista ozbiljno late dorade "Akcionog plana" za usaglašavanje tržišta i carinskih stopa za 93 odsto poizvoda. Osim toga, od presudnog je značaja kako će ono što je utvrđeno u "Akcionom planu", kad ga usvoji Parlament SCG, biti konkretno sprovedeno u delo. Bilo bi, najblaže rečeno ravno ludosti zaboraviti da će se pod izuzetno sofisticiranom i nemilosrdnom EU lupom naći i politička merila: od saradnje sa Haškim tribunalom, preko delovanja demokratskog poretka i pravne države, pa do stepena već ugrađenih standarda EU u zakonodavstvo SCG.

Konačno, ono što je izgovorio evropski komesar Kris Paten ima sva otrežnjavajuća svojstva prolivene pune kante hladne vode. Čak i da se sledeće godine potpiše sporazum, kao privremeni, do njegove ratifikacije, oni ne mogu da stupe na snagu sve dok unutrašnje tržište i carinske stope ne budu jedinstvene. Kratko i jasno: u ovom slučaju ne pre 2008.

Izrada studije izvodljivosti jeste, istina, prvi korak ka pridruživanju. Imajući u vidu da su usaglašavanja i dogovaranja bila prava Ahilova peta dosadašnjeg ustrojavanja i funkcionisanja državne zajednice, bilo bi onda tačnije reći da je to ravno koraku od sedam milja i da je prava enigma koliko će dugo podignuta srpsko-crnogorska noga lebdeti u vazduhu pre nego dodirne čvrsto tlo. Ozbiljnost situacije nalaže, pak, da se jednom zasvagda odreknemo barem olakog davanja optimističkih prognoza koje samo potpaljuju nerealna očekivanja sve nestrpljivijeg i nezadovoljnijeg stanovništva. Nešto od toga načeo je nedavno i šef srpsko-crnogorske diplomatije, ali je i to, nažalost, ostalo nedorečeno. Upravo zbog toga, vladama u dve prestonice preostaje samo da zavrnu rukave do lakata i pošteno prionu na posao i da se konačno manu ćoravog posla tipa "od zla oca i gore majke".