Ocene tek od trećeg razreda

Osnovna nastavna metoda za buduće đake prvake biće igra. Postojaće godišnji fond časova, ali će nastavnici i đaci zajedno odlučivati koliko, kako i gde će učiti, a prve ocene đaci će dobijati tek u trećem razredu - kaže za „Blic“ Ljiljana Levkov, koordinator Komisije za razvoj školskog programa.

- Akcenat smo stavili na aktivnost učenika. Oni neće kao dosad sedeti i slušati učitelja, odgovarati na njegova pitanja i dobijati ocenu. Đak će morati da učestvuje u radu, da razmišlja, istražuje, pita šta ga zanima i prenosi svojim drugovima znanje koje ima. Dete ništa ne može da nauči kao pasivni primalac gotovih poruka. Ako samo sedi, sluša i ponavlja za učiteljem, ono onda ne uči već samo pamti i ponavlja. Zato mora aktivno da učestvuje u procesu učenja. Ono će, uz pomoć učitelja, na časovima imati različite uloge i na taj način polako formirati svoju ličnost. Biće i predavač i slušalac i ocenjivač i organizator i član tima i vođa tima, a što je najvažnije, njegova ličnost, stav i mišljenje biće na prvom mestu - objašnjava Levkov.

Prema rečima Miroslave Grujić, člana Komisije za prvi razred i savetnika u Republičkom ministarstvu prosvete, prvo će učitelji morati da promene način dosadašnjeg rada sa decom. U svom radu oni će morati da pođu od onoga što deca već znaju i na osnovu toga dalje graditi njihovo znanje. To će moći da rade na način koji sami izaberu, sve dok ne dostignu postavljene ishode za prvi razred, odnosno dok deca ne nauče ono što je posebnim osnovama školskog programa određeno.

- Učitelj će morati da pronađe način da zainteresuje dete za učenje. Osnovna metoda za učenje biće igra - kraljica metoda, najprivlačniji i deci najprimereniji način učenja. Igra je izvor svih saznanja deteta i ona se menja sa uzrastom deteta, jer nije svaka igra korisna, već samo dobro osmišljena, stilizovana, kroz koju će deca moći da nauče ono što treba: slova, čitanje, sabiranje, oduzimanje. To ne isključuje spontanu dečiju igru, već znači da će deca moći da odaberu igrovnu aktivnost kroz koju će učiti. Mogu da odu u prirodu i rade ono što je nastavnim planom i programom predviđeno. Mogu isto to učiniti i u školskom dvorištu, kao i kod kuće. Mogu učiti tog dana 15 minuta jedan predmet, a mogu celoj oblasti posvetiti jedan radni dan, učeći je kroz različite predmete. Sve će biti samo stvar dogovora učitelja i đaka - ističe Grujić.

Prema rečima Ljiljane Levkov, na učitelju je da organizuje i kontroliše igru, da napravi situaciju učenja. Da osmisli zadatak tako da probudi znatiželju đaka, da on dobije želju da sazna odgovor na učiteljevo pitanje, tako što će ga, na primer, bodriti, iskoristiti neka njegova znanja, poslati ga do biblioteke, uputiti ga na njegovog druga koji zna odgovor i slično.

Ocenjivanje će, dodaje ona, biti opisno sve do trećeg razreda. To ne znači da će deca dobijati pčelice i cvetiće, već će učitelj pismenim putem, slobodnim rečima davati procenu koliko je dete naučilo od onoga što je određeno kao neophodan nivo znanja na kraju godine. Tako će učitelj napisati: taj i taj je savladao slova, ali nije savladao čitanje ili prepoznaje brojeve, ili, na primer, ne zna da sabira i oduzima.

- Smisao opisnog ocenjivanja je da se smanji stres i strah dece od ocena i škole, kao i da se prati individualni razvoj deteta. Ocenjivanje će tako služiti i učeniku i nastavniku, a ne, kao dosad, samo nastavniku. Ono više nije pravi pokazatelj znanja učenika, već samo pokazatelj borbe i umešnosti da se dobije dobra ocena. Prava želja se izgubila kao i saznanje koliko je u stvari znanje, a ne ocena, bitno za izgradnju ličnosti čoveka - kaže Levkov.