Dosijei DB za ucene

Glavna moneta u pregovorima kriminalaca s ljudima iz vlasti su dosijei tajne policije. Neki ljudi se žale da su ucenjivani podacima izvučenim iz dosijea posle 5. oktobra. Ti dosijei su u rukama kriminalaca, koji sada mogu da ucenjuju one koji donose važne odluke - tvrdi za „Blic“ Marko Nicović, potpredsednik borda direktora Međunarodnog policijskog udruženja za borbu protiv droge. Trgovina tajnim dosijeima, veruje on, tek će se zahuktati početkom predizborne trke.

Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, ne veruje da su dosijei dospeli u ruke kriminalaca.

- Ta dosijea čuva BIA. Ali, upravo i ne valja to što su dosijei i dalje u toj agenciji, tako da postoji mogućnost manipulisanja njima, selektivnog korišćenja, davanja informacija iz dosijea pojedincima zarad političkih ucena. Verujem da su dosijei u vlasništvu BIA i da te manipulacije njima obavljaju neki ljudi iz službe. BIA nikada nije pročišćena, a jasno je da je u svojim redovima imala ljude s one strane zakona - kaže Radovanović. On veruje da je izveštaj Džejmsa Lajona, direktora Međunarodne krizne grupe, „makar 90 odsto tačan“ i da državna bezbednost zahteva temeljnu personalnu rekonstrukciju.

Advokat Slobodan Beljanski ocenjuje da je „moguće da neko koristi tamno polje raspolaganja dosijeima da bi jednostavo fingirao njihovo posedovanje i manipulisao navodnim podacima kojima raspolaže“.

- Uostalom, ne može se očekivati da će široka javnost i svi oni koji nisu involvirani u takve postupke nešto o tome znati - kaže Beljanski.   Ko je iznosio dosijea

Nicović veruje da je 400 do 500 ključnih dosijea u rukama kriminalaca i ljudi bliskih Miloševićevom režimu. Bilo je priča da je ključne dosijee izneo Rade Marković iz prostorija BIA narezane na diskove. Nikada nije stigao demantij ni potvrda BIA.

- Tu mogućnost ne treba isključiti, jer se ne zna šta je rukovodilac službe DB Radomir Marković sve mogao da učini u periodu u kojem je, nakon političkih promena u oktobru 2000. godine, očiglednom greškom tadašnjih visokih predstavnika nove vlasti ostavljen da tu funkciju obavlja još više meseci - kaže Beljanski.

- Činjenica je da su u vremenu posle 5. oktobra, kada Marković nije smenjen, uklanjani podaci koji bi mogli da služe kao dokazi o odgovornosti bilo pojedinih službenika, bilo nalogodavaca. Neka su uništavana, spaljivana, narezana na diskove, njihova sudbina se ne zna, ali realno je pretpostaviti da je nešto od toga moralo biti rađeno. Oni su fingirali dosijee da bi oblatili neke ljude koji su sada na vlasti. Velika je opasnost da se takvi dosijei pojave na crnom tržištu i završe u rukama kriminalaca - kaže saradnik Centra za antiratnu akciju Bogoljub Milosavljević, podsećajući da se u Istočnoj Nemačkoj u jednom momentu pojavio CD s nekih šest miliona dosijea. Na crnom tržištu nuđeno je pet miliona maraka za taj disk.   Ko kreira afere

Nagađanja oko trgovine dosijeima proizlaze iz činjenice da tri godine nakon promene vlasti zakon o otvaranju tajnih dosijea nije donet. A, sve smelije su priče da veliki broj političkih afera i danas nastaje na osnovu nekih operativnih podataka kojima neko manipuliše.

- Otvaranje tajnih policijskih dosijea odražava meru spremnosti vlasti da učini raskid sa gresima prošlosti. Odlaganje naših vlasti da u ovom pogledu učine odlučan korak može biti protumačeno na dvojak način. Ili, ne žele da se liše usluga koje je činila kriminalizovana struktura tajne policije i podataka do kojih je ona došla, ili zaziru od podataka koji bi mogli da ih kompromituju - kaže Beljanski.

Beljanski je samo jedan od najglasnijih zagovornika tvrdnje da bi dosijei trebalo da se izuzmu iz službi koje su ih vodile, te da se povere nezavisnoj instituciji i da, u pravno do kraja uređenom postupku, budu stavljena na uvid isključivo građanima o kojima se vode.

- Do usvajanja zakona dosijee bi trebalo predati posebno organizovanoj službi koja nije policija, obezbediti parlamentarnu kontrolu nad tom službom. U suprotnom, oni će biti poluga stalne manipulacije i ucene - kaže Radovanović.

Pravo vreme za donošenje tog zakona, za Beljanskog, odavno je prošlo. I Milosavljević se slaže da je to trebalo učiniti ranije, ali on smatra da je mnogo bolje otvoriti ih makar i sada.

- Svako odlaganje pruža mogućnost za dalje čišćenje, prepravke, manipulacije i ucene - kaže on.

Za predstavnike vlasti i policije ti podaci još uvek su operativni. Individualni analitičari nude neke druge odgovore na ovo pitanje.   Ko sprečava zakon

- Možda strah da se suoče sa svojom prošlošću? Bez obzira koliko bolno bilo, najbolje je da se ipak otvore, pa da svako snosi svoj deo odgovornosti - kaže Milan Simić, izvršni direktor JUKOM-a.

Biljana Kovačević-Vučo smatra da se uvidom u tajne dosijee otvara Pandorina kutija, u pogledu toga ko je sve učestvovao u kojim mračnim stvarima.

- Zakon nije donet zbog otpora koji pruža BIA. Taj otpor je veoma jak i oni članovi Vlade koji imaju političku volju da dosijee otvore, nisu u stanju da skrše taj otpor. Osim toga, sasvim je izvesno da i u Vladi i u Skupštini ima onih koji se iz različitih razloga protive takvom zakonu - smatra Ivan Janković, iz Centra za antiratnu akciju.

Milosavljević smatra da najveći otpor, kao što kaže iskustvo i drugih zemalja istočne Evrope, potiče iz dveju struktura. Zaposlenima u državnoj bezbednosti - ljudima koji znaju da su u dosijeima dokazi za njihove manipulacije i doušnicima - onima koji su s tom službom sarađivali.

Vučo smatra da su prethodne decenije postojale različite tajne službe pod kontrolom različitih političkih gospodara i svi su oni imali dovoljno vremena da intervenišu na dosijeima, ali da nije teško izvršiti njihovu rekonstrukciju.

I strani eksperti govorili su još pre godinu dana da nije vreme samo za otvaranje, već i za rekonstrukciju dosijea, jer njihova iskustva govore da se dosijei nikada trajno ne uništavaju, da postoji uvek mesto gde se čuvaju.

Otvaranje dosijea, kakvi god da su, smatra Janković, najbolji je način da svi mi koji smo živeli u autoritarnom društvu neposredno vidimo na koje je sve načine SDB, pod raznim svojim nazivima, kontrolisala naše sudbine.

„Strogo poverljivo“

Vlada Srbije donela je 22. maja prošle godine Uredbu o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea, ali nekoliko dana kasnije izmenjen je naziv u Uredbu o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti. Centar za antiratnu akciju, čija je ekspertska grupa, predvođena Bogoljubom Milosavljevićem, izradila model Zakona o dosijeima Službe državne bezbednosti, ističe da dosijei ostaju i dalje državna tajna. S njih se ne skida oznaka poverljivosti.

Koliko ih ima?

Tajne dosijee vodile su sve službe bezbednosti, Savezna pri Saveznom MUP, republičke službe DB u okviru MUP, kao i vojne službe bezbednosti. Dosijea su vodile i službe Saveza komunista. MUP i BIA nikada nisu javno saopštili tačan podatak o broju dosijea. Mnogi su skloni verovanju da tajne službe čak pokušavaju da umanje taj broj, a Bogoljub Milosavljević spreman je da tvrdi na osnovu istraživanja da je reč o neverovatnoj sumi od oko 400.000 tajnih dosijea.