Nepravedno, nemudro i kontrapodruktivno

Američki plan o osnivanju vojnih komisija za suđenja osumnjičenima za terorizam je velika greška

Zarobljeni ste u Avganistanu, vezani, imate flaster preko usta, strpani na avion za drugi kraj sveta i tamo čamite mesecima u samici, uz povremena ispitivanja tokom kojih nemate mogućnosti da potražite pravni savet. Na kraju, saopštava vam se vaša sudbina: suđenje pred panelom vojnih lica. Vaš advokat će takođe biti vojno lice, i sve što mu kažete može biti snimljeno. Vaše suđenje će možda biti održano u tajnosti. Možda vam neće biti saopšteni svi dokazi upereni protiv vas. Možda ćete biti osuđeni na smrt. Ako budete osuđeni, moći ćete da uložite žalbu, ali samo jednom sličnom panelu vojnih oficira. Žalbu najvišeg stepena ne ulažete sudiji, već političarima koji su već sve zatočene u vašem zatvoru nazvali "ubicama" i "najgorim ološom". Čak i ako budete oslobođeni optužbi, ili ako vam žalba bude prihvaćena, moguće je da nećete izaći kao slobodan čovek. Umesto toga, može se desiti da vas vrate u ćeliju i tamo zadrže na neodređeno vreme kao "neprijatelja zarobljenog u borbi".

Tužno je reči, ali ovo je najnovija američka inovacija u borbi protiv terorizma: pravda po "vojnoj komisiji". Preterana reakcija na zamah terorizma nije ništa novo, čak i u etabliranim demokratijama. Britanci su Katolike u Severnoj Irskoj "internirali" bez suđenja; Izrael još uvek ruši domove porodica bombaša samoubica. Imajući u vidu varvarizam koji se desio 11. septembra, ne iznenađuje da Amerika zahteva odmazdu – naročito protiv ljudi koji su uhvaćeni u borbi na strani al-Qaedae u Avganistanu.

Ovaj magazin dao je čvrstu podršku Georgeu Bushu u borbi protiv Talibana i Saddama Husseina. Osim toga, mi verujemo da u pojedinim oblastima, kao što su podaci koje prikuplja domaća obaveštajna služba, njegova vlada treba malo da pomeri granicu između slobode i bezbednosti kao potonjoj. Međutim, osnivanje vojne komisije od strane Bushove administracija kako bi se sudilo osumnjičenima za članstvo u al-Qaeda je su u svakom slučaju pogrešno – neliberalno, nepravedno i najverovatnije kontrapoduktivno za rat protiv terorizma.

  Pitanje integriteta

Jedan dan pre proslave američkog Dana nezavisnosti prošle sedmice, Pentagon je tiho objavio da je Bush identifikovao šest "neprijatelja zarobljenih u borbi" kao podobne za suđenje pred vojnim komisijama, koje će biti uspostavljene izvan američkog građanskog i vojnog sudskog sistema. Pentagon nije objavio imena optuženih, niti bilo kakve optužbe protiv njih, ali su porodicama dva britanska zatvorenika i jednog australijskog, koji se nalaze u američkoj mornaričkoj bazi u Zalivu Gvantanamo na Kubi, njihove vlade saopštile da su njihovi sinovi među šestoricom kojima će se suditi.

Australijska vlada nije protestovala i to je izazvalo demonstracije. Britanski ministri su izrazili "ozbiljnu rezervisanost" u vezi sa osnovanim komisijama. U prošlosti, oni su zahtevali da britanski građani uhvaćeni u Avganistanu budu poslati kući kako bi im se sudilo pred britanskim sudovima – kao što je George Bush dozvolio da se Johnu Walkeru Lindhu, (belom Amerikancu iz Kalifornije, pripadniku srednje klase) članu Talibana, sudi pred američkim sudovima.

Američki zvaničnici insistiraju da će komisije obezbediti fer suđenja. Propisi koje je objavio Pentagon nalažu da se optuženi smatra nevinim sve dok se ne pokaže da je kriv, da ne može biti primoran da svedoči na svoju štetu, i da će suđenja biti otvorena za medije i javnost ukoliko to bude moguće.

Problem je u tome što je svaka proceduralna privilegija koja se ovim propisima daje optuženom provizorna, poklon od panela koji mu sudi. Propisi mu eksplicitno ne obezbeđuju neka od prava koja su optuženi za krivična dela stekli još u Srednjem veku. Osim toga, komisiji nedostaje glavni element neophodan za svako fer suđenje – nezavisno sudstvo, i u slučaju samog suđenja, i u slučaju žalbenog postupka. Vojni oficiri koji će sedeti na stolicama sudija pripadaju jedinstvenom komandnom lancu i odgovaraju pred sekretarom odbrane i predsednikom. Već godinama, Amerika ispravno osuđuje upotrebu sličnih vojnih sudova u drugim zemljama koje na taj način izbegavaju vođenje adekvatnog postupka.

Zbog čega odbacuje tako elementarna pravila pravde? Bushovi zvaničnici kažu da moraju naći ravnotežu između zahteva za fer suđenjima i potrebe da se prikupe podaci potrebni da bi se sprečili dalji teroristički napadi. Niko ne poriče da su pravosudni sistemi zbog borbe protiv terorizma pod izuzetnim pritiskom. Ali sa tom dilemom suočavaju se i drugi pa ne pribegavaju vojnim suđenjima. Prihvaćena procedura podrazumeva donošenje posebnih antiterorističkih zakona, izmenu pravila postupka kako bi se on prilagodio suđenju za terorizam, ali ne i napuštanje uspostavljenih sudskih sistema i pokušavanje da se što je više moguće ograniče prava optuženih. Britanija i Španija su to učinile. Nema nikakvog razloga zbog kojeg se i američki građanski sudovi, koji su uspešno sudili ogromnom broju domaćih i stranih terorista (uključujući i G Lindha), ne bi prilagodili toj svrsi.

Od napada 2001, Bushova administracija neprekidno izbegava američke sudove. Ubrzo nakon napada, Bush je izdao izvršno naređenje kojim se dozvoljava osnivanje vojnih komisija izvan nadležnosti sudova. Od tada, njegova administracija je zatvorila oko 680 osoba u Zaliv Gvantanamo upravo jer je smatrala da je ta baza, pod neprekidnim ugovorom o zakupu, izvan domašaja bilo čijih sudova, uključujući i američke. Administracija je takođe proglasila pravo da hapsi američke građane, čak i na američkoj teritoriji, kao "neprijatelje uhvaćene u borbi" i da ih zatvara bez dizanja optužnice sve dok rat protiv terorizma ne bude okončan. Borci za građanske slobode ne prestaju da upućuju apele.

George Bush je mogao od Kongresa da zatraži da donese novi zakon o terorizmu. Umesto toga, on je uspostavio sudijski sistem u senci, izvan dometa i Kongresa i američkog sudstva, koji je odgovoran samo njemu samom. Takav sistem predstavlja antitezu vladavine prava koju su Sjedinjene države uspostavile. U govoru 4. jula, Bush je ispravno primetio da američki ideali predstavljaju slamku nade ostalima u svetu. Kompromitujući te ideale, Bush ne samo da zaprepašćuje američke prijatelje, već i upropašćuje jedno od najjačih američkih oružja u borbi protiv terorizma.