Profil: Sivlio Berlusconi

Silvio Berlusconi je najbogatiji čovek u Italiji, čiju je dugu ruku teško izbeći.

Italijan može provesti subotu kupujući u svom lokalnom supermarketu, odmarajući se kod kuće ili čitajući novine pre nego što prošeta po televizijskim kanalima ne bi li pogledao utakmicu u kojoj igra AC Milan, a velike su šanse da mu je sve te usluge obezbedio njegov premijer.

Jer Silvio Berlusconi je na čelu ogromne poslovne imperije koja obuhvata novine, TV i radio, film, fudbal, advertajzing, osiguranje, hranu i građevinske radove.

Za neke Italijane , Berlusconijev uspeh kao poslovnog magnata dokaz je njegovih sposobnosti – razlog više zbog kojeg treba da upravlja zemljom.

Međutim, njegove poslovne akcije prouzrokovale su i niz zakonskih problema koje su ukaljale njegov imidž.

Nedavno se pojavio pred sudom zato što je navodno podmićivao sudije, a ovaj postupak je obustavljen usvajanjem kontroverznog zakona o imunitetu.

  Zagrevanje

Rođen 29. septembra 1936 u milanskoj porodici niže klase, Berlusconi je počeo svoj posao da širi još u mladalačkim danima.

Dok je bio mlad, uz pomoć svog šarma, prodavao je sve – od usisivača do fakultetskih eseja, a te aktivnosti dopunjavao je tezgom u jednom noćnom klubu, gde je bio pevač.

Diplomirao je prava 1961. kada je ozbiljno započeo da gradi poslovnu karijeru. Uzeo je kredit od banke u kojoj je bio zaposlen njegov otac i osnovao svoju prvu kompaniju, Elinord.

Sa firmom Elinord, koja se bavila građevinskim radovima, Berlusconi je postao poznati izvođač građevinskih radova novog rezidencijalnog kvarta u okolini rodnog Milana.

Milano 2, u kojem ima skoro 4,000 stanova, izgrađen je tokom 1960ih na istočnom obodu grada.

Nezadovoljan što je stanare opremio samo stanovima, 10 godina kasnije osnovao je lokalnu kablovsku televiziju – Telemilano – projekat koji je rastao i rastao sve dok porodica Berlusconi nije počela da kontroliše tri komercijalna TV kanala.

Dok se ta medijska imperija – koja sada uključuje najveću italijansku izdavačku kuću Mondadori i vodeće dnevne novine Il Giornale – razvijala, Berlusconijeva kompanija Fininvest preuzela je pod svoje okrilje još 150 drugih kompanija.

Ali uprkos tome što je imao prijatelje u vladi, Berlusconi nije pokušavao da se uključi u političke vode.

  Dolazak na scenu

Sve to se promenilo 1993, kada je Berlusconi osnovao sopstvenu političku partiju, Forza Italia – Italija napred – koja je naziv dobila po pesmi koju pevali navijači fudbalskog kluba AC Milan – koji je takođe u njegovom vlasništvu.

Šansu za ulazak u politički život video je kada su sudije u Milanu počele da čiste državu od pripadnika stare političke klase u "Operaciji čiste ruke", čiji je cilj bio da se eliminiše korupcija koja je bacila ljagu na javni život.

Berlusconi je 1994. postao premijer, kada je osnovao koaliciju sa desno orijentisanom Nacionalnom alijansom i Ligom za sever.

Ali rivalitet među ova tri lidera, zajedno sa optužbom milanskog suda da je Berlusconi pokušao da izbegne plaćanje poreza, doveli su do raspada koalicije samo sedam meseci kasnije.

Kao i uvek, Berlusconi nije bio obeshrabren i sledećih nekoliko godina proveo u reorganizaciji svoje partije.

Do 2001. uspeo je da se vrati na tron, još jednom u koaliciji sa svojim nekadašnjim partnerima.

  Imunitet

Ali optužbe nastavljaju da ga prate.

Suđenje koje je nedavno prekinuto odnosilo se na tvrdnje da je pokušao da podmiti sudije da onemoguće jednom poslovnom konkurentu da tokom 1980ih preuzme državnu grupaciju prehrambenih kompanija SME.

Optužbe opisuje kao "izmišljotine" i kaže da je žrtva političke kampanje koju sprovode levičarske sudije.

Berlusconi je takođe osramoćen u aprilu kada ga je njegov lični advokat, Cesare Previti, optužio da je podmićivao sudije tokom jedne bitke za preuzimanje kompanija, a sve u korist svoje kompanije Fininvest.

Međutim, po novom zakonu o imunitetu – koji je prošao parlament u rekordnom roku – Berlusconi neće morati da se pojavljuje na sudu dok god bude na sadašnjoj funkciji.

Tokom protekle dve godine, mnogi Italijani su tolerisali, čak se i divili, nekim više nego magnatskim osobinama njihovog lidera.

Međutim, sada čitave dve trećine biračkog tela ne odobrava ovaj zakon.

Opozicioni političari obećavaju da će tražiti referendum kojim bi se zakon oborio, a milanski sud pokušava da na ustavnom sudu pobije njegovu zakonitost.

 I tako se Berlusconijeve bitke sa italijanskim sudijama verovatno nastavljaju.