Imati more – nemati mornaricu

Zašto je Ratna mornarica ove zemlje već godinu dana česta opsesija vojnog savetnika predsednika državne zajednice, tačnije od prošlojulskog nastupa generala Grahovca u Briselu pred petnaestak vojnih funkcionera NATO-a, kada je imenovani bezmalo, po rečima nekih medija, ubedio domaćine da podrže njegov predlog za hitno ukidanje RM. Ta teza je ponovo u žiži otkako je aktuelizovan početak vojnih reformi. Pitanje otvara čitav spektar potpitanja za sve kategorije vojnih mislilaca, operativaca i konačno političara.

Odziva na ovu vrstu provokacije još nema. A tema je tipično srpska: avijacijski general govori kao stručnjak za mornaricu. Predlog i konačno rešenje ujedno, ako može, uz što jaču dozu ignorisanja autentičnosti RM. Bez ikakvih strateških pretpostavki, proračuna, modela, usaglašavanja, bez reči konsultacija sa RM ili sa Generalštabom, bez pozivanja na ijedno slično rešenje u tom velikom svetu kome se tako "užurbano približava" politička karijera generala sa supersoničnim predznakom.

Izuzev edukativnog teksta o obalskoj straži i fino uočenih glavnih problema sa kojima bi se susrela ta nesretna straža, iz pera novinara M. Lazanskog, nema ozbiljnije analize opsesije koja "drži" podgorički lobi protiv RM u gotovo bestežinskom stanju. Srpski mediji su škrto preneli reči ministra Tadića izgovorene na palubi ratnog broda da on neće dozvoliti ukidanje RM, čiji su pripadnici to pozdravili i shvatili ministrove reči kao prst u oko prvom Marovićevom savetniku.

Gde su eksperti za ovu temu, ima li Srbija interesa na Jadranskom moru, ima li zemlja u ovom vremenu kritičnu masu argumenata da prihvati zdravo za gotovo tezu da SCG ne treba RM? Ili možda treba čekati donošenje strategije odbrane, pa tek onda definisati moguće aktere ugrožavanja našeg mora, kopna i vazduha i tada diskutovati o brojnom stanju mornarice, pa o vrstama brodova i borbenih sistema – i nikad kraja, baš kao u neposredno prevaziđenom vremenu.

A vreme teče, pa može i da iscuri, stratezi iz senke rade svoj posao, lobiji takođe. Današnji kadar RM je veoma spreman i sposoban, ali dokle ga iznuravati totalnom neizvesnošću. U makazama između diletantski sročenih najava iz Podgorice i, čini se, iznuđenog optimizma iz Beograda stradaće prvo struka, ljudi će se razići, brodovi su već debelo načeti, a sve ima svoju granicu rastezanja.

Prva postava eksperata je aktuelni admiralski kvintet SCG i sasvim je razumljivo što njihova promišljanja ne idu u javnost. Ideje, želje i rešenja su u obliku mornaričke rezultante u beležnici generala Krge, koji opet nema, po prirodi posla i ustrojstva GŠ, poziciju da razgovara sa generalom Grahovcem niti bi to imalo mnogo smisla. Krga svoje strateške zamisli prenosi svom šefu Tadiću, čiji savetnici mogu da dodaju samo političko-ekonomske reformske note.

Na kraju, na sednici VSO ministar Tadić protiv savetnika Grahovca: ko je tu moćniji? Političar visokog ranga i najviše državne funkcije bez vojnih znanja ili prvi do šefa države sa brojnim vojnim referencama? Svakako treba računati da je Tadićev zamenik iz iste vojno-političko-policijske opcije generala Grahovca.

Druga postava mornaričkih eksperata kao da je u dubokom snu. Je li mogućno da svi ti dosadašnji komandanti RM, admirali, uspešni obaveštajci, doktori vojnih nauka nemaju šta da kažu?

Ali, vratimo se generalu pilotu: odakle ta patologija odnosa spram RM, otkud toliko "razumevanje" fizionomije mornaričkog gledanja na rat? Zar nisu veći problemi u kopnenoj vojsci i u avijaciji? Pilot rejtinga generala Grahovca bi prvo morao da kaže šta je sa beznadežnim stanjem letačke tehnike, koja sve više liči na partizansku, treba li nju ukidati, šta sa niškim padobrancima itd. Sme li uopšte general da se suoči sa svojim dojučerašnjim pilotima i da im kaže bilo šta?

Je li mornarica kao treći problem, po nekom objektivnom poređenju, zaslužila da se nađe na prvom mestu? Svakako da nije ako se analizira učešće borbene moći u ukupnoj snazi vojske. Pre će biti da je to vektor podgoričke nomenklature izmodeliran još u vreme kada je general Grahovac bio istaknuti član Miloševićevog vojnog vrha, a neko vreme slovio i kao mogući "novi prvi" u vojsci.

Ukidanje RM – kojom dinamikom, s koliko selektivnosti, da li to sve obaviti do razvoda oročenog međudržavnog braka? A onda sve rasprodati. Podgorica zna vrlo dobro veliku zainteresovanost severnog jadranskog komšije za viškove svih mornaričkih efektiva. Zna se i cena, isto kao i kasa u koju bi to išlo.

Priče o obalskoj straži su još jedan kobajagi miroljubivi iskorak 100-kilometarske obale prema svetu. Granični brodovi su u SFRJ obalu od 1.000 kilometara držali veoma hermetičnom, a onda sa skoro istim brojem brodova ne mogu ni desetinu toga. To nije mornarička struka, već politika kroz prizmu šverca. Možda i nagodba. Kako drugačije tumačiti činjenice da je u periodu 1994– 1999 RM zatvarala oči da ne vidi brojna isplovljenja švercerskih glisera (čitaj šlepera cigareta) iz crnogorskih luka ka italijanskim. Često i iz luke Zelenika, ispod prozora kabineta komandanta RM. A onda u večernjem raportu Generalštabu tačan broj glisera koji su isplovili i odakle (puni) i broj onih koji su uplovili u naše luke (prazni). Baš kao da se javlja sa manevara o predislokacijama jedinica.

Ljubitelji finih i luksuzu namenjenih brodova ne treba da strahuju. Ostala bi da krase obalu i ne bi bila ukinuta bar dva svetski vredna i poznata broda – predsednička jahta "Jadranka", sa kompletnim enterijerom za Titove potrebe, i školski jedrenjak "Jadran". Prvi zato što se na prethodno kupljenoj jahti od mornarice (1995, vlada CG) već viđaju i činovnici nižeg ranga, pa bi valjalo dići nivo novim plovilom.

Na kraju: imati more a nemati mornaricu, ima li to igde u svetu? O ovoj nepostojećoj dilemi je lako ekspertima iz struke da kažu svoje mišljenje. A dotle imamo tri moćne fregate, dve ubojite velike i nekoliko manjih podmornica, pet raketnih topovnjača, nešto logističkih i paradnih brodova, podrazumeva se i grupaciju komandosa. Za granicu su potrebni novi brodovi. A Dunavsku flotilu treba održavati. Sve ostalo – na tržište, ima kupaca, a imamo i proverenih prodavaca. Pa, navali svete, beli i crni.