Ne postoji nijedna sporna činjenica u oba izveštaja

Tako je juče rekao Tony Blair. Pa dobro, ali šta ćemo sa…

1. Upozorenjem "45 minuta"

Dok se Tony Blair prošlog septembra upinjao da ubedi javnost i sopstvenu partiju da je neophodno suprotstaviti se Saddamu Husseinu, Downing Street je objavio izveštaj bez presedana o pretnji koju Irak predstavlja.

Jedna od glavnih tvrdnji koja se u tom dokumentu pojavljuje četiri puta, naglašena u uvodu Tonyja Blaira, i kasnije od strane Jacka Strawa, ministra inostranih poslova, bila je da je Saddam u stanju da u roku od 45 minuta aktivira hemijsko i biološko oružje.

U jučerašnjoj tročasovnoj raspravi u Donjem domu parlamenta u vezi sa korišćenjem obaveštajne službe pred početak rata, Alastair Campbell, Blairov direktor za komunikacije, napao je BBC što ga je optužio da je on vršio pritisak na šefove službe bezbednosti da u izveštaj uvrste i tu tvrdnju. Tony Blair je ranije rekao da ni jedna jedina stvar u tom izveštaju, kao ni u drugom objavljenom u februaru, nije sporna.

Campbell je krenuo u ofanzivu, zahtevajući izvinjenje od BBC-ja zbog "potpuno netačnih" navoda. Korporacija je izdala saopštenje da ostaje pri svojoj ranijoj priči.

Mnogi ministri se sada distanciraju od tvrdnje "45 minuta". Jack Straw je ove nedelje rekao da "to nije bila moja tvrdnja", čime je loptu bacio u dvorište Zajedničkog obaveštajnog komiteta koji je sastavio izveštaj. Straw je takođe rekao da ta tvrdnja "nije bila od centralnog značaja" za pohod protiv Saddama i istakao da se ona nije odnosila na konkretne projektile, samo na njihov "razmeštaj".

Ipak, ona je stajala iza tadašnjih vladinih implikacija: Irak je predstavljao neposrednu pretnju, jer je mogao vrlo brzo da izvede napad. Blairov najveći problem i dalje stoji: ako se naoružanje moglo aktivirati za 45 minuta, zbog čega ono nije iskorišćeno i zbog čega nije nađeno?

2. Nigerskom vezom

Na pitanja u vezi sa vladinim tvrdnjama da je Saddam Hussein od afričke države Niger pokušao da nabavi uranijum za proizvodnju nuklearnog oružja, sinoć nije bilo odgovora.

Poslanici su upitali Campbella zbog čega je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izjavila da se ova tvrdnja zasniva na "blatantnim krivotvorinama". Ta tvrdnja bila je važan sastavni deo vladinog izveštaja o Saddamovom arsenalu i predstavljala je dokaz da je Irački diktator pokušavao da proizvede nuklearno oružje koje je moglo da bude pretnja za zapad.

Vlada i dalje čvrsto stoji pri izveštaju da je Irak "pokušavao da nabavi značajne količine uranijuma iz Afrike". Britanski zvaničnici kažu da su ti obaveštajni podaci zasnovani na različitim izvorima, uprkos zaključku IAEA. Campbell je juče rekao da na ta pitanja može da odgovori samo Zajednički obaveštajni komitet (JIC).

Rekao je: "To je verovatno nešto što najbolje može da utvrdi sam JIC, a JIC kaže da to ne mora obavezno da pobija materijal koji su oni prezentovali. Kako ja ovo shvatam, ovde se ne govori o materijalu britanske obaveštajne službe." Samo uvid u tajne brifinge obaveštajne službe, čiju sadržinu znaju Tony Blair i njegovi najviši saradnici, razjasniće pitanja u vezi sa ovim tvrdnjama.

Ali ova stvar ostaje trn u oku vlada sa obe strane Atlantika. Kritičari u Sjedinjenim državama su takođe besni što je predsednik George Bush možda zaveo Kongres u vezi sa ovom aferom.

3. Propagandom

Downing Street takođe optužuju da je zahtevao da se septembarski izveštaj "podgreje". Iako je G Campbell juče žestoko pobijao takve optužbe, on je po prvi put jasno stavio do znanja da je imao izvesnu ulogu u izmeni prvih nacrta.

U memorandumu komitetu otkrio je prirodu svog uticaja. "U nekoliko navrata sam razgovarao sa direktorom JIC-a o nekim stvarima koji proizlaze iz izveštaja, i, zajednički sa drugim zvaničnicima, sugerisao sam izmene u nacrtima dok je dokument nastajao," rekao je.

Campbell je naglasio da je pokušavao da "ohladi" izveštaj i da je odbio neke vrlo emotivne izraze vezane za nepoštovanje ljudskih prava u Iraku. Kaže da je predlagao stilske izmene i ideje koje su se ticale fotografija, ali da je njegovi predlozi "nisu imali naročiti" uticaj na finalnu verziju dokumenta. Međutim, kako nije izneo detalje svojih izmena, ostala je nejasna precizna priroda amandmana koje je predlagao.

Ono što je možda još problematičnije, kako Robert Cook, bivši ministar inostranih poslova, piše u današnjem Independentu, je da se čini da su ministri odustali od nekoliko pretpostavki navedenih u septembarskom izveštaju.

Robin Cook piše: "Dugo me je bunilo što se ondašnje alarmantnije izjave nisu ponavljale u debati koja se vodila u martu. Nije se pominjalo oružje koje se može aktivirati za 45 minuta, niti ponovno započeti program nuklearnog naoružanja, kao ni kupovina uranijuma od Nigera.

"Sve ove pretnje navedene su u septembru, ali ne i u martu, iako je vlada očajnički pokušavala da ubedi većinu u parlamentu da podrži rat."

4. Terorističkim vezama

U drugom, takozvanom mutnom izveštaju, za koji No 10 sada preferira da se o njemu govori kao "brifing dokumentu", nalazi se plagijat teksta o iračkom tajnom aparatu koji je napisao Ibrahim al-Marashi, kalifornijski post-diplomac.

Alastair Campbell je precizno otkrio proces putem kojeg je Marashijev rad utkan u dokument. On kaže da on i Tony Blair nisu bili svesni te "greške", ali da su obojica bili ubeđeni da je njegov sadržaj i dalje bio istinit.

Nakon što je jedan neimenovani zvaničnik Komunikacionog informativnog centra (CIC) u Downing Streetu pokazao čitave odeljke ovog akademskog članka, stručnjaci obaveštajne službe su zatim izmenili pasuse o iračkoj pretnji stabilnosti u drugim državama. Kao rezultat toga rečenice kao što je "pomaganje opozicionim grupama" izmenjene su u "pružanje pomoći terorističkim organizacijama". Campbell kaže da je obaveštajna služba insistirala na tim izmenama jer su one bile više, a ne manje precizne. U "otkrivenom" pasusu o iračkoj tajnoj policiji kaže se da su njene obaveze uključivale "posmatranje stranih ambasada". To je izmenjeno u "špijuniranje stranih ambasada".

Tony Blair je 3. februara izjavio pred Donjim domom da je drugi dokument predstavljao "izveštaj obaveštajaca". Campbell je juče istakao da na naslovnoj strani izveštaja stoji da se on oslanja "na više izvora uključujući i materijal obaveštajne službe". Ali poslanici su jasno stavili do znanja da smatraju da ta izjava nije iskrena.

Ključ Campbellove odbrane bio je da februarski izveštaj nije diskreditovao čitav slučaj. A opet, izgleda da se upravo to desilo.