Milošević: Pred "Oluju" bio sam na odmoru

Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević u četvrtak u Haškom tribunalu unakrsno je ispitao nekadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta, javlja iz Haga izveštač B92 Miodrag Vidić. Najveći deo Miloševićevog ispitivanja Pitera Galbrajta odnosio se na političke prilike koje su dovele do hrvatske akcije "Oluja" 5 avgusta 1995.

"Vi ste verovatno bili negde potpuno izolovani, na vrhu neke planine, kada niste znali ono što je čitav svet tada znao - da se u Evropi sprema najveća bitka od završetka Drugog svetskog rata", izjavio je Galbrajt povodom Miloševićevih tvrdnji da nije bio obavešten o pripremanju hrvatskog napada na Knin. "Tada sam bio na godišnjem odmoru", rekao je optuženi, odbacujući Galbrajtove navode da uoči samog napada nije želeo da primi međunarodne pregovarače. "Tadašnja vaša nastojanja podsećaju me na srpsku izreku 'traži, a moli Boga da ne nađe'. Kada već mene niste dobili, zašto niste tražili ministra inostranih poslova ili predsednika vlade?", upitao je Milošević Galbrajta, koji je ponovio izjavu Milana Babića da bi samo jedna tadašnja Miloševićeva reč, upućena rukovodstvu u Kninu bila dovoljna da se izbegne katastrofa.

"Ne shvatam kako ste u takvim trenucima mogli da budete na odmoru. Očajnički smo pokušavali da vas dobijemo i izbegnemo rat na koji je Tuđman bio spreman", više puta je ponovio svedok, dok je Milošević naveo da iz tih dana pamti samo telefonski poziv Milana Babića, koji ga je, dan uoči "Oluje", obavestio da je prihvatio mirovni plan Z-4, kao i to da je, zbog loših veza, jedino stigao da mu odgovori rečima: "Da, da, samo mirno...". Držeći se tvrdnje da "niko u Srbiji, pa ni on lično, nije mogao da pretpostavi da će biti napadnuta  zona pod zastitom UN", Milošević je Galbrajta i SAD optužio da su obukom hrvatskih oficira učestvovale u planiranju napada na RSK.

Galbrajt je ove tvrdnje odbacio kao besmislice i podsetio da su hrvatske snage par meseci pre Knina zauzele zapadnu Slavoniju, takođe zonu pod zaštitom UN. "Vašington je činio sve da se održi mir. Tuđman se odlučio za rat, a krajiški Srbi i Ratko Mladić, koje je optuženi podržavao, napadima na Srebrenicu i Bihać dali su povod za rat i Hrvatsku je bilo teško obuzdati. Mnogo toga je u 'Oluji' bilo nezakonito, od više stotina ubistava, paljenja imovine do Tuđmanove rasističke politike. Zbog tog zločinačkog i nemoralnog ponašanja uveli smo sankcije Hrvatskoj", podsetio je Galbrajt, koji je ostao pri ranijoj tvrdnji da "Oluja" nije predstavljala etničko čišćenje. Prijatelj suda Branislav Tapušković je ispitujući Galbrajta predstavio dokumente o Tuđmanovom sastanku sa hrvatskim generalima na Brionima, 1. avgusta 1995, kada je rekao da ima zeleno svetlo SAD za napad, da na predviđene mirovne pregovore u Ženevi treba ići samo forme radi, kao i da "Srbe treba udariti tako da nestanu". Galbrajt je rekao da je za taj sastanak saznao kasnije, a da je u to vreme bi svestan da se sprema napad, zbog čega je uporno tražio mirno rešenje. Suđenje Miloševiću nastavljeno je iskazom Suada Džafića, bosanskog Muslimana iz sela Vitkovića u istočnoj Bosni, koji je bio svedok ubistva 21osobe u maju 1992.