Interes pre svega

Propast Vladinog Predloga zakona o koncesijama koji nije dobio dovoljnu podrsku poslanika u Skupstini Srbije, izazvao je poprilicnu pometnju u vladajucoj koaliciji. Odgovornost za obaranje ovog zakonskog predloga prebacena je na poslanike vojvodjanskih stranaka - LSV, SVM i RV, koji su, glasajuci protiv ili uzdrzavanjem, utanjili tanku dosovsku vecinu i prakticno onemogucili donosenje ovog vaznog zakona.

Usledile su zestoke optuzbe - sa jedne strane od Vlade kao predlagaca i ministra Gorana Pitica, kao i Cede Jovanovica, sefa poslanicke grupe zvucnog imena DOS-reforme Srbije, uperene prema autonomasima da se pridruzuju onima koji zele da obore Vladu i da traze previse (vojvodjanski poslanici su najpre zahtevali da Pokrajini pripadne 50, a potom bar 30 odsto novca od koncesije ostvarene na teritoriji Vojvodine), dok je druga strana uglavom zastupala stav da je rec o odbrani interesa Vojvodine, uz opasku da je Pokrajina vec vise puta "preveslana", a silna obecanja ostala mrtvo slovo na papiru. Pri tom je pominjano obecanje da ce Vojvodini ostati 50 odsto sredstava ubranih od prodaje preduzeca na njenoj teritoriji, a u praksi se stiglo do polovine obecanog.

Jos stosta je obecano Vojvodini, pa cak i u pretpetooktobarskom ugovoru sa gradjanima, ali je realizacija obecanja stalno odgadjana, a jedino opipljivo sto je Pokrajina u protekle dve i po godine dobila bio je tzv. omnibus zakon kojim su joj vracene neke nadleznosti u skladu sa vazecim Milosevicevim ustavom koji je autonomiju Pokrajine sveo na praznu floskulu. Zato je Nenad Canak, predsednik Skupstine Vojvodine, prilikom posete premijera Zorana Djindjica i republicke vlade u Novom Sadu jetko primetio da je od tog zakona Vojvodina dobila mrvice, odnosno minimum od onog sto je trazeno, a da se od Milosevicevog perioda stvar promenila utoliko sto "Vojvodina ne dobija samo naredjenja iz Beograda, vec ponekad dodje i premijer".

Jednom recju, vojvodjanske stranke su veoma nezadovoljne sporoscu promena, pogotovo kada je rec o vracanju autonomije Vojvodini, a Vladi, kao predlagacu zakona, pa i kada je rec o zakonu o koncesijama, jasno je da kada bi pristala na vojvodjanski "ultimatum", mogla bi slicne zahteve da dobije i iz Nisa, Kragujevca i drugih mesta ili regiona Srbije.

Stvar se, sto bi rekao Canak, vraca na pocetak - hoce li Srbija biti decentralizovana sa asimetricnim autonomijama pokrajina i regija ili ce se sve i dalje odlucivati u centru. Drzavni koncept, naravno, treba da se regulise novim ustavom, a on ce se, u najboljem slucaju, usvojiti na jesen ili krajem godine. Da li je glasanje o koncesionom zakonu u skladu sa tvrdjenjem ustavnog pazara ili danasnjeg utvrdjivanja Nacrta osnovnog zakona Vojvodine u pokrajinskom parlamentu, ciji konacan tekst treba da overi Skupstina Srbije, tek ce se videti, ali nije nenormalno i neocekivano da pojedini "delovi Srbije" glasaju u skladu sa sopstvenim interesima.