Bez izletanja iz vreće

Uprkos tome što je intenzitet srpskih reformi u uslovima neizvesnosti oko definisanja srpsko-crnogorskih odnosa i odlaganja usvajanja Ustavne povelje, slabije parlamentarne dinamike i laviranja u političkim odnosima, u drugoj polovini prošle godine opao, napredak u odnosu na prethodnu 2001. je vidljiv.

Ovako bi po rečima prof. dr Gorana Pitića, republičkog ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, mogla da glasi opšta ocena stručnjaka Svetske banke nakon prošlonedeljnih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije, na kojoj se temelji i dogovor o nastavku strategije podrške ovdašnjoj tranziciji i postavljanju nove - nakon 2004. godine.

Od 540 miliona dolara odobrenog trogodišnjeg zajma, do sada smo, podseća, iskoristili gotovo 250 miliona, a dogovor je, kaže, da nam što je moguće pre, već u naredna dva-tri meseca, stignu dve tranše odjednom. Preciznije, reč je o sredstvima podrške strukturnom prilagođavanju socijalnom sektoru, pre svega, projektu reforme penzionog i zdravstvenog osiguranja, zatim finansijskom sektoru i drugom delu zajma za privatizaciju. Izuzmu li se neki manji projekti, samo ovi ključni trebalo bi da se podrže sa gotovo 150 miliona evra iz kase Svetske banke.

Tradicionalna škola i realnost

Osim toga, po rečima Pitića, naša je ideja da deo sadašnjih uslova (tridesetogodišnji rok otplate, deset godina grejs period, kamata ispod jedan odsto) prenesu i na naredni period. Da se uslovi korišćenja sredstava, koje očekujemo kroz strategiju podrške državi nakon isteka prvog trogodišnjeg perioda, bitno ne pogoršavaju, jer smo zemlja još osetljiva i izložena problemima, pre svega potencijalnog servisiranja dugova, objašnjava ministar Pitić. Delegaciji Svetske banke tokom prošlonedeljnog boravka predstavljeni su projekti iz Reformske agende 2 (prva je pripremljena i predstavljena na Briselskoj donatorskoj konferenciji).

Međutim, uz pohvale za postignuto, na terenu makroekonomije, zadržavanje programa stabilizacije, liberalizacije trgovinskog sistema i cena, fiskalno prilagođavanje, ubrzanje privatizacije, otklanjanje nekih prepreka za strana ulaganja, eksperti Svetske banke smatraju da ima i onih oblasti u kojima se kasni i u kojima je moglo više da se uradi. U njima su reforme ostale nekompletne ili nedorečene. To se pre svega odnosi na reformu javne uprave i sudstva, delimično na borbu protiv korupcije i potrebu temeljnijeg restrukturisanja socijalnog sektora.

Tokom razgovora sa ekspertima Svetske banke, uz uvažavanje njene tradicionalne škole, po rečima Pitića, bilo je i različitosti u stavovima prvenstveno po pitanju korišćenja nekih fiskalnih instrumenata, pre svega o posebnim podsticajima za strane investitore, subvencijama privredi i sredstvima za finansiranje viška radne snage kroz tranzicioni fond.

Kad je reč o podsticajima investitorima, prvenstveno oslobađanju i olakšicama u plaćanju poreza na dobit korporacije, mišljenje stručnjaka Svetske banke jeste da poreski podsticaji nose opasnost diskriminacije i poremećaja na tržištu.

- Mi to ne poričemo, ali isto tako ukazujemo na do sada urađeno, na osnovama sistema, koje nam dopuštaju "deserte za investitore" i da ne možemo dopustiti da budemo manje konkurenti u odnosu na druge zemlje u okruženju.

Rastući tranzicioni troškovi

Drugo upozorenje je, kaže, da bi rastući troškovi finansiranju viška radne snage iz tranzicionog fonda i subvencije privredi potencijalno mogli stvoriti probleme. Međutim, u odnosu na druge zemlje na početku tranzicije, mi smo veoma restriktivni i što je još važnije direktne subvencije usmeravaju se onako kako je predviđeno pojedinačnim programima restrukturisanja, a sredstva za viškove pod preciznim uslovima korišćenja novca iz tranzicionog fonda, ukazuje Pitić.

Na pitanje ne uslovljava li Svetska banka odustajanjem od subvencija i podsticaja dalju podršku, ministar Pitić objašnjava da nije reč o tome već o indikatorima na osnovu kojih će Svetska banka pratiti održivost naše tranzicione priče. - Za sada "ne izlećemo iz vreće", ali su to standardni reperi, koji, na osnovu iskustava drugih zemalja u tranziciji, u budućnosti mogu da predstavljaju probleme.

Otvoreno je i pitanje kvazifiskalnog deficita, bilo da je reč o energetici, saobraćaju ili nekim sistemima javnih preduzeća. - Mi, ipak, mislimo da se u dosta stešnjenim uslovima prostiremo prema guberu, vodeći računa, sem o zahtevima tradicionalne škole, koja nije sporna, ovdašnjoj realnosti i našim specifičnostima koje se tiču stotine hiljada ljudi, objašnjava Pitić.

I u razgovorima sa MMF-om i Svetskom bankom stalno provejava podsećanje koje se tiče fiskalne održivosti i dekompozicije na rashodnoj strani. Po Pitiću, upravo to je i intencija vlade - smanjivanje udela javne potrošnje i učešća budžetskog deficita u društvenom proizvodu.

Investicije u senci politike

U narednom periodu, izvesno je, suočićemo se sa rizikom rastućih tranzicionih troškova i preuzetom obavezom servisiranja starog duga i potrebom novih zaduženja.

- Naš ukupni javni dug iznosi oko 14 milijardi dolara, od čega je spoljni dug, isključi li se Pariski klub, veći od osam milijardi dolara. Kad je reč o domaćim obavezama, izuzmemo li staru deviznu štednju, to je mnogo manje, uključujući i zajam za privredni preporod Srbije.

Kad je reč o novom zaduživanju to su, napominje ministar, uglavnom povoljni krediti, jer još nismo u stanju da uzimamo komercijalne zajmove za koje bi kamatna stopa, imajući u vidu rizik naše zemlje, bila viša od 10 odsto. Za sada se krećemo u granicama mogućnosti servisiranja. - Obezbeđeni su institucionalni instrumenti upravljanja tim dugom (u trezoru se formiraju posebne jedinice) kako se situacija ne bi otela kontroli i kako se ne bismo zaduživali, a tek onda razmišljali kako da obezbedimo sredstva za servisiranje.

Jedan od ključnih izvora deviznih sredstava, po ministru Pitiću, jeste u povećanju izvoza, a mogući način da se to postigne jeste da se pojave novi proizvodi za svetska tržišta, da ovde dođu multinacionalne kompanije koje će svojim kanalima prodavati srpske proizvode.

Naravno, priliv stranih investicija umnogome je u senci ovdašnjih političkih previranja. Ono što investitori prvo gledaju jeste da li postoji politički rizik i mogućnost obezbeđenja od njega, kao što su razni instrumenti osiguranja, što je sistem koji tek počinje da se gradi kod nas.

Međutim, ministar Pitić smatra da bez obzira na sve što se događalo i što je onespokojavalo investitore, poljuljavši njihovo poverenje nekim tvrdnjama o seljenju zainteresovanih u Rumuniju i Bugarsku - nema mesta. Veruje da će ova godina, posebno na predstojećim tenderima za privatizaciju, doneti potvrdu interesa stranih kompanija, a da će početak realizacije najavljenog američkog ulaganja u fabriku limenki biti dobar signal za ostale direktne strane investitore.