Orahova ljuska

Predsednik vlade nezavisne, odnosno od svih ostavljene Srbije, dugo je glumio Hamleta, koji je govorio da bi mogao biti zatvoren u orahovoj ljusci, pa se ipak smatrati kraljem vasione. Naš mali kralj juče je odlučio da izađe iz rupe i ode da vidi malo sveta. Bio je u Kragujevcu i sa sobom poveo celu vladu da mu čuva strah u vratolomnoj avanturi putovanja do Batočine, a potom naglog skretanja prema Kragujevcu.

Taman kada je mislio da je putovanjima kraj, zazviždao mu je Džordž Buš i moraće da se uputi preko velike vode i ode na raport kod Juniora. Kakav tretman poslednjih dana ima naša vlada, ne bi bilo neobično da ga Buš primi na svom ranču i dok timari svoje konje vrane mu saopšti konačno rešenje kosovskog pitanja. Američki ambasador je već nagovestio šta velika sila misli o ponašanju vlade, o njenom najnovijem kevtanju na međunarodnu zajednicu. Ambasador Polt je rekao da se malo uozbiljimo, a strpljivi i konstruktivni Oli Ren je izgubio živce i počeo je da se sprda sa nama koristeći terminologiju neuobičajenu u diplomatiji. Glupost kojom mu je uzvratio Koštuničin predstavnik za štampu, Srđan Đurić govoreći da smo se mi, za razliku od Finaca, bar plasirali na svetsko prvenstvo, već je ušla u legendu.

Dakle, Koštunica mora u Ameriku, jer su Amerikanci izgleda rešili da od, za njih uvek kilavih Evropljana, preuzmu problem, ovoga puta kosovski, i reše ga po kratkom postupku.

Evropljani misle da su Amerikanci siledžije, a Amerikanci za Evropu da je neefikasna družina država. Kisindžer je jednom pitao - kada poželim da pozovem Evropu, koji pozivni broj treba da okrenem.

Ove nedelje Koštunica je malo vežbao susrete sa drugim ljudskim bićima. Bio je u skupštini povodom izbora Ivane Dulić za potpredsednicu vlade i šta nam je rekao - prvo nas je tešio da nova potpredsednica vlade i novi ministar poljoprivrede neće značiti nikakvu promenu, kao da je promena nešto najužasnije na svetu. Pa samo se glupaci i mrtvaci ne menjaju.

Onda nam je predsednik vlade rekao da on hoće partnerski odnos sa svetom, a ne da ga kojekakvi blerovi, bušovi, i ostali žakovi širakovi ucenjuju. Pa njega su bre, lično glasali  šumadijski seljaci i beogradski slavski Srbi. Njega bre, podržavaju svi oni pisci i pesnici koji veruju da je bog stvorio Srbe da bi ratovali i umirali, e da bi ih onda oni opevavali i oplakivali.

Poslednjih nedelja smo ušli u novu fazu samoizolacije, svi se svađaju sa svetom, od Tadića do Srđana Djurića. Radikali su podivljali, a čuveni slučaj, predsednik skupštine Predrag Marković, imenovao je ljude koji će nas predstavljati u Savetu Evrope i OEBSU. U ovim važnim telima biće Zoran Krasić, Aleksandar Vučić, Toma Nikolić, Ivica Dačić, Gordana Pop Lazić. Da mogu, ove nedelje bih obišla svaki grad i svako selo u Srbiji i lepila plakate sa porukom koja je leta 45-e osvanula po celoj Nemačkoj. Ispod fotografija ratnih užasa, na tim plakatima je pisalo – To je vaša krivica. 

Demokrate i G17 plus su degutirane, demokrate su najavile da će preduzeti drastične mere i povući svoje predstavnike iz Odbora za evropske integracije. Smeta im Zoran Krasić, jer on, bože moj, koristi govor mržnje. Zar su radikali postali fašisti tek od kada je Krasić rekao da je Ivana Dulić ustaša. A šta su ono pre toga radili i govorili Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i ostali maroderi.

Ponekad mi se čini da je ovo tragično vreme za sve normalne ljude, ali izgleda da - tragično nije adekvatan izraz, ova beslovesnost ne treba da se gordi. Evo nagradnog pitanja za kraj - predsednik vlade ne vlada ničim, a od crnogorskog referenduma - ni sobom. Ko vlada ovom jadnom zemljom pitanje je sad. Znamo da budžetom, odnosno kasom uzajamne pomoći, vlada Mlađan Dinkić, ali ko vlada ostatkom zemlje. Nije li vreme da najzad saznamo ko je čovek po imenu Aleksandar Nikitović, šef Koštuničinog kabineta. U odnosu na njega, Ljiljana Nedeljković je mala, umiljata maca.