"Novi treći put": Da li Angela Merkel ima dostojnog naslednika?

Angela Merkel je 2005, uprkos skepsi mnogih u odnosu na njen pol, mesto rođenja i struku, uspela da tesno pobedi socijaldemokratskog kancelara Šredera, piše "Novi treći put"

Koliko god ljudi tada bili nesigurni u odnosu na novu kancelarku, Angela Merkel je dokazala sa svoja četiri uzastopna mandata kao sposobna liderka. Neki su je zvali „Frau Europa“ (Gospođa Evropa), neki "Liderkom slobodnog sveta“ nakon pobede Trampa 2016, dok su je i mnogi krivili za loše rukovođenje evropskim pitanjima ili migrantskom krizom.

Kada se u stranu stave i panegirici i kritizerstvo, kao objektivno se može reći da se radi o kancelarki koja je znala da pobeđuje izbore i vlada, koja je beležila i ponovo beleži visoke lične rejtinge, a i koja je bila veoma uticajna i na evropskom nivou. Njeno povlačenje sa političke scene krajem ove godine, svakako će ostaviti veliki vakum u Nemačkoj, a još više i u njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji.

Danas se kao glavni izazovi mogu postaviti da li ona ima dostojnog naslednika i kakva očekivanja od tog naslednika može imati naš region?

Šta naslednicima ostavlja Angela Merkel U trci za lidersko mesto u partiji nalaze se tri kandidata, koji po stavovima i personalnim profilima nisu slični. Iako su sva trojica muškarci, katolici i dolaze iz Severne-Rajne Vestfalije, njihovi politički stavovi i vizija budućnosti Nemačke i njihove partije značajno se razlikuju. Ko god da pobedi, imaće i donekle lak i donekle težak zadatak. Angela Merkel će partiju predati sa visokim rejtingom CDU, od između 35% do 40%.

Partija je konsolidovana, a tokom mandata Merkel zaradila je podršku i kod grupa gde davno ili nikada nije bila jaka. Danas je CDU prvi među ženskim glasačima, ubedljivo prvi među ljudima koji imaju strano poreklo, a uspela je da se približi socijaldemokratama po podršci među glasačima turskog porekla. CDU je danas dobro podmazana mašina za pobeđivanje na izborima. Sa druge strane, ova partija je kroz konstantne kompromise i adaptiranje različitim biračima izgubila identitet. Ona je danas manje konzervativna nego ikada pre, s obzirom da je Angela Merkel kroz svoj mandat inkorporirala neke socijaldemokratske i zelene politike (gej brakovi, uvođenje minimalca, gašenje nuklearnih elektrana i drugo).

Ovo balansiranje je partiju učinilo nominalno jakom, ali je konzervativne birače oteralo ka tvrdoj desnici, oličenoj u Alternativi za Nemačku. Ono što je svakako glavni izazov je da li će novi lider uspeti da partiju redefiniše ili da bar njom rukovodi kao pobednik u ovom formatu. Ko su potencijalni naslednici? Kao jedan od favorita nameće se Fridrih Merc.

Multimilioner, koji je nakon poraza od Angele Merkel u unutarpartijskoj borbi početkom 2000ih, otišao iz politike u privatni sektor. On partiju vidi kao suviše ulevo, te želi da je transformiše u stranku koja je konzervativnija, manje promigrantska, više kapitalistička i više proamerička. Njegova kalkulacija je da bi pomeranjem udesno, CDU uspeo da vrati nazad konzervativnije glasače, koji su otišli ka antimigrantskoj Alternativi za Nemačku. Za razliku od Fridriha Merca, koji traži diskontinuitet, njegov protivnik Armin Lašet više je za status quo. Relativno je umernih stavova, bez veće nacionalne prepoznatljivosti i popularnosti, a i dosta spoljnoolitički mekši prema Kini i Rusiji. Iako nije omiljen u širem biračkom telu, imaće najveći afinitet od strane delegata koji će izabrati novog lidera. Kao treći kandidat, javio se i Norbert Retgen, kome u početku nisu davane velike šanse. Međutim, ovaj spoljnopolitički eskpert, harizmatičnog nastupa, uspeo je da se u finišu približi svojim rivalima.

On je takođe zainteresovan da partiju zadrži kao umerenu, a od ponuđenih kandidata je najviše skeptičan po pitanju saradnje sa Rusijom i Kinom. Njegovi politički stavovi i profil predstavljaju najbolju garanciju za produbljivanje transatlanske saradnje sa SAD-om, naročito SAD-om na čijem je čelu Džo Bajden. Na kancelarskom mestu ne bi trebalo isključiti i aktuelnog ministra zdravlja Jensa Špana ili najpopularnijeg bavarskog političara Markusa Zedera.

Oni do tog mesta mogu doći, ukoliko se Lašet u slučaju prvog, a Retgen u slučaju drugog, odluče da budu samo predsednici partije i dotične poguraju kao kancelarske kandidate. Šanse naslednika U javnom mnjenju, kao favorit se nametnuo Fridrih Merc, koji je poslednju trku za predsednika partije tesno izgubio od Anagret Kramp Karenbauer. Na osnovu prvih anketa, može se zaključiti da je popularan kod konzervativnije baze svoje partije i kod birača liberala i Alternative za Nemačke.

Na drugoj strani veoma je nepopularan kod umerenih birača, koje je Merkel uspešno privukla ka CDU. U slučaju njegove pobede, postoji rizik da partija ne vrati nazad konzervativne glasače koji su otišli ka tvrdoj desnici, a da izgubi umerene birače u smeru zelenih i socijaldemorkata.

Izbor Armina Lašeta ili Norberta Retgena bi u smislu unutrašnje političke scene bio sigurniji izbor, s obzirom da je partija trenutno u anketama jaka. Mana ovog pristupa je što bi izvesno izrazita desnica u Nemačkoj ostala solidno jaka, sa ogromnom bazom u Istočnoj Nemačkoj. Što se međunarodne scene tiče, izbor Retgena pomogao bi Americi u sveobuhvatnijoj konfrontaciji usponu Kine, kao i izbor Fridriha Merca.

Armin Lašet na osnovu prethodnih izjava deluje kao dosta pragmatičniji i dobrim delom spreman na saradnju oko ekonomskih pitanja sa Rusijom i Kinom, uz ignorisanje autoritarinih karakteristika ovih država. Kada bi se veliki biznis najviše pitao, Fridrih Merc postao bi predsednik. Kada bi se evroatlanske organizacije pitale, Norbert Retgen postao bi predsednik. Armin Lašet bi nesumnjivo na tom mestu bio, kada bi se partijski estabišment jedino pitao. Glasanje 1001 partijskog delegata 15. i 16. januara pokazaće ko je od trojice veoma različith kandidata uspeo da ubedi najviše partijskih članova u svoju viziju CDU.

Šta može očekivati naš region Nasleđe posleratne Nemačke je manjak tvrde moći. Ova država nema ogromnu vojsku, nosače aviona, nuklearno naoružanje, već na odbranu troši tek nešto više od 1% BDP-a. Nemačka nije stalna članica Saveta bezbednosti UN-a i nema pravo veta. Ukratko, Nemačka nema klasičnu političku moć koja proizilazi iz tvrde moći, oličene u vojsci.

Posleratna Nemačka svoju političku moć crpi iz ekonomske moći i ekonomske prisutnosti širom sveta. Ona je četvrta ekonomija sveta i ubedljivo prva po snazi u Evropi. Kao takva, nemačka je u privrednom smislu izrazito prisutna u našem regionu i ova država je ključni ekonomski partner država Zapadnog Balkana. Iz prisutnosti nemačkog kapitala u našem regionu, ova država stabilnost u našem regionu stavlja na prvo mesto. Predvidiv i stabilan poredak u državama Zapadnog Balkana, bez velikih potresa i bez etničkih sukoba, jedini je garant daljeg produbljivanja nemačkog ekonomskog prisustva iz kog ova država crpi političku moć.

Toga su svesni sva trojica kandidata unutar CDU. Svaki od ove trojice kandidata biće konzervativan oko rešavanja kosovskog pitanja. To podrazumeva protivljenje svakoj potencijalnoj korekciji granica ili bilo kom iole rizičnom potezu. U slučaju pobede Merca ili Retgena, može se očekivati više podrške ka obedinjenom pristupu Evropske unije i Amerike po ovom pitanju. Pobeda Lašeta bi to manje podrazumevala. Nemačka će imati veliki izazov da li će budući naslednik Angele Merkel biti dostojna zamena na unutrašnjem i međunarodnom polju.

Različiti kandidati sa različitim pristupima bi podrazumevali i različite finalne ishode. Međutim, naš region ne bi trebalo da ima sumnju u veće promene. Nemačka će sa bilo kojim naslednikom zadržati sličan kurs, koji je u suštini konzervativan i koji teži stabilnosti. Što se tiče kosovskog pitanje, fokus analize bi trebalo u naredne četiri godine usmeriti na Vašington više nego na Berlin.