Šta čeka Srbiju ako Bajden pobedi: Novo poglavlje ili vraćanje u prošli vek?

U jednom poglavlju svoje bogate političke karijere, devedesetih godina prošlog veka, Bajden je kao istaknuti demokrata insistirao na tome da se američka administracija vojno angažuje na Balkanu.

Bio je oštar kritičar tadašnjeg režima SR Jugoslavije na čelu sa Slobodanom Miloševićem i mnogi ga svrstavaju u red najzaslužnijih za NATO bombardovanje 1999. godine.

Mediji često u podsećanju na njegovu retoriku citiraju Bajdenove govore u kojima je Srbe pominjao u kontekstu “nacističkih koncentracionih logora", "nepismenih degenerika, ubica beba, mesara i silovatelja...". Te i druge Bajdenove komentare i danas je moguće naći u brojnim video klipovima na internetu.

Oštrica njegovog odnosa prema Srbima, čini se, bila je posebno uperena ka Slobodanu Miloševiću.

"Glavni uzrok problema je Slobodan Milošević. Na privatnom sastanku 1991. godine, otvoreno sam mu rekao da je kriminalac", pričao je.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma čestitao je Ričardu Holbruku na diplomatskoj veštini, ali je istakao da je „potrebno da američka diplomatija prestane da posmatra Miloševića kao deo rešenja.

"Imam pomešana osećanja prema dogovoru s Miloševićem, zato što verujem da on jedino razume silu i verujem da je on krajnji problem, kao i da će na kraju morati da problem s njim bude rešen silom. Iskreno, žao mi je što sada nismo iskoristili silu", govorio je Bajden.

Samo nekoliko godina nakon rata u BiH, usledile su nove tenzije i sukobi na Balkanu. Ratno žarište prebacilo se na područje Kosova i Metohije, što je Bajdenu bio povod za novi zahtev Srbima – da se „otrgnu od narativa da im je učinjena nepravda”.

"Antisrpski Bajden" jer je vreme bilo takvo?!

Printskrin: TV B92

"Ne možemo govoriti samo jednostrano o Bajdenovoj antisrpskoj retorici, a da ne govorimo o politici Slobodana Miloševića o kojoj je zapravo i bilo reči, a ne o Srbima", objašnjava naš sagovornik, politički analitičar Dušan Janjić.

Kako kaže, svako ko je pratio razvoj Bajdena i politike SAD prema Jugoslaviji mora da vidi razliku kako u retorici, tako i u ozbiljnijem prilagođavanju novoj činjenici - a to je Srbija.

"Kada Bajden dolazi na političku scenu nema Srbije, ima Jugoslavije u raspadu. Tu Jugoslaviju je podržavala Amerika - republikanska i demokratska. Dogodilo se da su oni devedesetih godina prošlog veka pogrešno procenili razvoj nacionalizma u Srbiji i da su izgubili bitku sa Evropom. Evropa je tadašnja Nemačka, pre svega Austrija, zemlje koje su ubrzale priznavanje Hrvatske i Slovenije, i izmakle taj proces koji je Amerika želela da sprovede preko Ante Markovića - proces reformi i ulazak u NATO", objašnjava Janjić.

Priseća se Janjić i Bajdenovih izjava od pre pet-šest godina u kojima je kazivao da su SAD u suštini bile naterane da celoj priči priđu iz pozicije rata.

"A u ratu nema suptilnosti. Srbija se našla na drugoj strani i tu nema spora. On je zagovarao tu politiku", kaže Janjić i dodaje da se često zanemaruje to da je Bajden u jednom momentu u Kongresu tražio da NATO dođe na Drinu i da preseče ratne sukobe, mada to, kako ocenjuje, nije bilo realno.

Prvo osude, pa "pomirljiv ton". Pomirenje?

EPA/ALEKSANDAR PLAVEVSKI

Uprkos svojim stavovima o Srbima, Bajden je u novijoj istoriji posetio Srbiju dva puta.

Prvi put 20. maja 2009. godine, gde ga je kao potpredsednika SAD dočekao državni vrh uz najviše državne počasti. Intonirane su tada američka, pa srpska himna, a centralna tema susreta sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem bila je Kosovo.

Bajden je tada isticao da SAD ne traže od Srbije da prizna Kosovo.

"Sjedinjene Države neće, naglašavam neće, očekivati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za našu podršku nameri Srbije da postane članica Evropske unije", rekao je.

"Kao što znate. administracija Baraka Obame je upravo završila svojih prvih sto dana na vlasti. Mi smatramo da je veoma važno već na samom početku našeg mandata da dođemo na Balkan, da dođemo u Srbiju, da pokažemo koliko nam je stalo do ovog regiona", govorio je.

Kajanje i ples uz zvuke boemske četvrti

Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ

Druga poseta Srbiji, 16. avgusta 2016. godine, protekla je u "pomirljivom tonu".

Počela je dočekom Bajdena ispred Palate Srbije, gde ga je s pogačom i solju ugostila devojka u tradicionalnoj prizrenskoj srpskoj gradskoj nošnji iz 19. veka, a potom se iza zatvorenih vrata sastao sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem.

Ostaće upamćena njihova zajednička konferencija za novinare sa koje je Vučić poručio da su bilateralni odnosi Srbije i SAD na uzlaznoj putanji, dok je Bajden izjavio da upućuje saučešće svim porodicama čiji voljeni su izgubili živote tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

"Uspomene na gubitak voljenih su i dalje sveže. SAD i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali ja se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti nove generacije", rekao je Bajden.

I tada je ponovio da ne zahteva od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, već očekuje normalizaciju odnosa.

Potom se susreo sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, a večernje časove u Beogradu obeležila je šetnja Vučića i gosta po beogradskoj Skadarliji, gde je Bajden i zaplesao.

Nakon završetka te posete stekao se utisak da je otvoreno novo poglavlje u odnosima sa SAD.

Novi trend od susreta sa Vučićem

Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Janjić kaže da je Bajden kao potpredsednik u administraciji Baraka Obame imao drugačiju retoriku.

"Iz te retorike on se susreće dva puta sa Aleksandrom Vučićem, govore o strateškom partnerstvu i definišu jedan princip koga se sada drži i Donald Tramp. To smo videli i po Vašingtonskom sporazumu. Princip je oko nezavisnosti Kosova – ’mi se ne slažemo, ali nećemo to pokretati. Radićemo svako svoj posao oko toga, a nastavićemo saradnju’", navodi Janjić.

Taj dobar trend je počeo, po Janjiću, posle susreta Vučića i Bajdena na Minhenskom bezbednosnom forumu i posle posete Bajdena Srbiji.

"Tramp je tu samo doneo za sadašnju srpsku javnost prihvatljivi populistički govor. On govori tako kako govori 90 odsto srpskih političara i jedan deo srpske javnosti ga potpuno razume. Što se tiče drugog dela ne vidim razlike", ističe on.

Ako Bajden pobedi...

Foto: Depositphotos/palinchak

Janjić ne vidi da će išta u Vašingtonskom sporazumu, ako bi Bajden došao na vlast, biti promenjeno.

"Ništa, čak nisam ni siguran da će Bajden biti blaži od Trampa, a Tramp je žestok. Vašingtonski sporazum Srbiju uvodi u neke nove odnose i sa Izraelom, i sa NATO i sa Amerikom. Zapravo ide na ono što je oduvek želela američka administracija - da na Balkanu u Srbiji i Srbima ima partnera", ocenjuje Janjić.

Smatra da bi Bajden na Balkanu radio sa EU i sa NATO. "Ako Srbija želi u EU, onda tu neće biti problema. Ako želi u NATO, što za sad ne želi, moraće da razmisli", kaže on.

Sa Bajdenom se možemo nadati drugačijoj metodologiji - više javnih razgovora, dogovora i dijaloga, a manje odluka preko noći, zaključuje Janjić.

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta za društvene nauke, takođe smatra da, ako Bajden postane predsednik, Srbija može očekivati veću sinhronizaciju između SAD i EU.

Kako kaže, može se pretpostaviti da Bajden sporazum postignut u Vašingtonu između Srbije i sadašnje administracije Donalda Trampa "neće poništiti na grub način", već da će ga nadogratiti drugim elementima tako što će u njega ugraditi Evropsku uniju.

"On kao pragmatičan, realističan političar ima dobru procenu koliko se daleko može ići u na neki način pokušajima da se nađe rešenje i da to bude na jedan celishodan način da se ne bi pravio kontraefekat", kaže Cvetićanin za portal B92.net.

Dodaje da će Bajden kao pragmatičar verovatno biti svestan da je nemoguće da se na Balkanu vrati ona politika koja je bila za vreme Obame, Buša Mlađeg, Klintonovih... ali da će verovatno pokušati da prilagodi Trampovu politiku svojim pogledima i potrebama Demokratske partije, odnosno tog dela Amerike.

Najvažnije tek sledi, poručuje Cvetićanin, jer, kako ističe, treba da vidimo kakva će biti podela dužnosti u slučaju da Bajden osvoji predsednički mandat u Beloj kući.

"Bajden kao predsednik se neće baviti samo Balkanom kojim se bavio kao potpredsednik, gde je to bila njegova oblast za koju je on specifično bio zadužen. Ako postane predsednik, on će se baviti kompletnom politikom SAD, zato treba sačekati da vidimo ko će u njegovom kabinetu biti specifično zadužen za Balkan, kao što je Grenel sada ispred Trampovog kabineta. Treba da vidimo konkretna imena. Tek ćemo da vidimo ko će biti Bajdenovi kandidati. Moja pretpostavka je da on neće praviti zaokret od 180 stepeni, već da će nadograditi ono što je do sada postignuto nekim svojim specifičnim stavovima koji su tradicija Demokratske partije Amerike – da se više koridiniše sa Evropom, Briselom, itd", zaključuje Cvetićanin.