"Ukrajinski scenario" – kako je komičar "izašao iz filma"?

To je ocena koju je za Sputnjik, posle objavljivanja konačnih rezultata predsedničkih izbora u Ukrajini, izneo profesor Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

Verovatno je da su takve okolnosti dovele do toga da ukrajinsko biračko telo odluči da na poziciju predsednika države izabere Volodimira Zelenskog, televizijskog komičara i kreatora u fimskoj industriji sa titulom studenta pravnih nauka.

Njegov trijumf potvrđuje tendenciju da na velikim izjašnjavanjima građana tradicionalne ili već ustoličene političke organizacije gube u trkama liderskog tipa – setimo se slučaja Emanuela Makrona u Francuskoj i nedavne pobede Zuzane Čapatove u Slovačkoj.

Zelenskog je kandidovala stranka pod imenom Sluga narodu, pravni naslednik političke organizacije Partija odlučnih promena.

Koreni novonastale partije idu iz “umetničkih momenata”, odnosno preko preduzeća za proizvodnju i distribuciju filmskog i televizijskog sadržaja studio Kvartal-95.

Otkud vi?

Predsednik u ulozi predsednika (screenshot)

Pre nego što se išta kaže o Zelenskom i njegovoj “ideji”, vredi napomenuti da je mozak svih operacija Ivan Bakanov, 44-godišnjak koji je osnovao preduzeće.

Govorilo se i da je u sve upleten i novac sa Kipra, postoje i imena kompanija sa popularnim sufiksom LLC, a Bakalov se sada vodi kao predsednik stranke Sluge narodu.

Ta politička organizacija zvanično postoji nešto malo više od godinu dana (31. mart 2018. se beleži kao datum osnivanja), a ideološko usmerenje je jednako onima zastupljenim u “modernoj istoriji” mnogih zemalja – popularni “keč-ol”.

Prevedeno, to bukvalno znači i jeste “hvatanje svega”, uz princip osvajanja podrške birača promovisanjem popularnih fraza i teza, koje ne moraju nužno da budu istinite, ispunjive niti ideološki kompatibilne.

U većini slučajeva i nisu, ništa od navedenog.

Beli i Mile

Junak našeg doba (screenshot)

Ako se setimo nedavnog eksperimenta nazvanog “Ljubiša Preletačević Beli”, možemo da pronađemo izvesnu analogiju u slučaju Zelenskog.

Celo političko organizovanje momaka iz Mladenovca, koje je naišlo na ozbiljnu podršku u domaćem biračkom telu, ali se završilo totalnim krahom i kontraefektom, vrlo je slično onome na čijoj osnovi je Zelenski stigao do predsedničkog kabineta.

U početnom kreativnom proizvodu u video-formatu, kroz “preduzeće” Sarmu probo nisi, Luka Maksimović je oponašao određen broj likova, a u najavi raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji pojavila se i ideja o stvaranju lika predsedničkog kandidata koji bi manje-više ostao samo to.

Da li je ideja Bakalova bila da Zelenski ostane samo to, tek on je za četiri godine postao zvezda humorističkog televizijskog programa u kom je glumio srednjoškolskog profesora istorije u tridesetim godinama koji iznenada postaje predsednik Ukrajine, pošto je široku popularnost stekao video-snimkom u kom se buni protiv korupcije u državi.

Ako bismo da pronađemo analogiju kod nas, to bi bio neki Mile iz serijala Mile protiv tranzicije, nekada davno emitovanog na TV B92.

"Novo lice"

Stara lica (EPA/MYKOLA LAZARENKO/POOL)

Najave povratka Julije Timošenko, odnosno želja Petra Porošenka da dobije još jedan mandat, uz standardne probleme na istoku zemlje koji u svakom momentu mogu da eskaliraju, izgleda da su biračko telo načinili pogodnom lovinom za “keč-ol” poduhvat, otelotvoren u popularnom licu koje je slavu steklo nastupajući sa pozicije “običnog čoveka”.

Vredi istaći i da je celokupno delovanje studija Kvartal-95 u društvenim okvirima dovelo do toga da se bude prihvatljivo i za jedne i za druge, uz istovremeno suprotstavljanje delovima zvaničnih politika i Ukrajine i Rusije.

Primera radi, preduzeće je uplatilo određenu sumu novca Vojsci Ukrajine po početku rata u Donbasu, što je naišlo na oštre reakcije u Kijevu, ali se i zalagalo za ukidanje prakse zabranjivanja ruskih umetnika u Ukrajini.

Posledice toga je i sam osetio, film u kom glumi je zabranjen 2018. godine, a treba reći i da je za veći deo svog umetničkog stvaralaštva koristio ruski kao govorni jezik, ali je morao i da obrazlaže kako nije konkurisao za projektno finansiranje kod zvaničkih ruskih državnih institucija.

Promajdanovsku poziciju, bar prema izjavama, neće menjati, zalaže se za ulazak u EU i NATO, ističući da je narod to odlučio revolucijom, ali takođe ostavlja, bar deklarativno, narodu da u određenom momentu odluči da li želi da se pridruži evroatlantskim organizacijama.

Prvi zadaci, nametnuti i "nametnuti"

EPA-EFE/STEPAN FRANKO

Sve bi, navodno trebalo da se dogodi do 2024. godine, a s namerom da Ukrajina postane država na koju se ne gleda kao na mlađu sestru velike Rusije i koja nije korupcionaški partner Evrope, a momenat koji je verovatno pogodio ciljnu grupu jeste obećanje da će se zalagati za ukidanje imuniteta nosiocima svih grana vlasti.

Kako Porošenko nije uspeo, već je čak i doprineo zatezanju odnosa sa zvaničnom Moskvom, pred Ukrajincem jevrejske veroispovesti koji je slavu stekao koristeći ruski jezik, ozbiljan je zadatak, a obećanje da će okončati sukobe u Donbasu situaciju čini još težom.

Tome ne pogoduju izjave da se protivi amnestiji pripadnika paravojski DNR i LNR, koja je predviđena drugim ugovorom u Minsku, razgovarao bi sa zvaničnom Moskvom o svemu, ali ocenjuje da bi promena aktuelne situacije sa Krimom mogla da se dogodi tek posle smene vlasti u ruskoj prestonici.

Ako se vratimo na onaj sluđeni narod s početka, može se konstatovati da je upravo to glavni zadatak novog predsednika, a ostaje da se vidi kako će to učiniti u državi oligarhijskog tipa, čiji izdanak Porošenko nije uspeo da uveri ni sirotinju ni biznis-elitu da predsednički posao ume da radi kako treba.

Po proglašenju pobede je sebi ispostavio dva zadataka – oslobađanje vojnika zarobljenih posle incidenta u Kerčkom moreuzu, pa pokretanje “informacionog rata” kako bi se doneo trajan mir u Donbasu…

Na sve to, šef Komiteta Saveta Ruske Federacije za međunarodne odnose Konstantin Kosačov kaže da će “mnogo vremena proći dok Zelenski ne postane predsednik suverene i nezavisne države”.

Spasoje Veselinović