Profesori pišu, profesori preporučuju

Studenti na fakultetima u Srbiji mogu da se bore da se sa udžbeničkih lista izbace loše i ubace bolje knjige, da traže da se prevedu u svetu prihvaćeni udžbenici, da kažu ako su profesori na katedri nametnuli lošije knjige. Oni, takođe, ne moraju ni da uče iz knjiga sa fakultetskih lista. Ali sve to se zaista retko događa. Jer studenti idu linijom manjeg otpora.

Na ovo su za „Politiku” ukazala dvojica nekadašnjih prorektora Beogradskog univerziteta profesor dr Bogdan Đuričić i profesor dr Ivan Juranić. Ove njihove reči potvrđuje i član Studentske unije medicinara, student četvrte godine beogradskog Medicinskog fakulteta Nebojša Stojković koji smatra da su udžbenici loše koncipirani.

Sukob interesa

– Stil pisanja i struktura udžbenika otežavaju učenje. Uz sve to su i preobimni. Mi studenti nismo tražili neke posebne prevode udžbenika, niti izmene, odnosno zamene postojećih udžbenika nekim drugim. Sami nabavljamo američke, nemačke i druge strane knjige, a profesori ne insistiraju na učenju iz preporučenih knjiga. Prihvataju sticanje znanja iz raznih izvora, čak to i podstiču. Mi uglavnom nemamo vremena za tako studiozno učenje – kaže ovaj student.

Priču o tome da li u oblasti izdavanja i propisivanja univerzitetskih udžbenika postoji sukob interesa podstaklo je pojavljivanje srpskog izdanja izuzetno dobrog američkog udžbenika iz imunologije. Izdavač je za izdanje na srpskom jeziku upravo angažovao profesore sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. A baš organi fakulteta preporučuju studentima udžbenike i obaveznu literaturu.

Napominjući da profesor koji vodi predmet zna šta je najbolji udžbenik, profesor Juranić, sa beogradskog Hemijskog fakulteta, ukazuje da organi fakulteta mogu da preporuče već postojeće udžbenike i to domaćih autora ili prevedene. A mogu i profesori da napišu udžbenik za svoj predmet. Može biti i više autora jednog udžbenika, kao i više udžbenika za jedan predmet. Ali nijedan profesor ne može da traži da njegov student ne uči iz udžbenika njegovog kolege. Studentima se ponekad preporučuju i skripte ili takozvani neštampani udžbenici koji po pravilima igre prođu recenziju drugih kolega pre nego što dobiju odobrenje nastavnog veća fakulteta da je to materijal koji studenti mogu da koriste za spremanje ispita.

– Pošto je po zakonu jedan od uslova za napredovanje u više zvanje na univerzitetu bio i taj da nastavnik napiše i objavi udžbenik iz svog predmeta, došlo je do inflacije tekstova i do toga da su profesori zahtevali da studenti kupuju njihove knjige, što i jeste jedan prepoznatljiv vid korupcije na Univerzitetu – ističe Juranić.

Posle 2000. godine, rukovodstvo Beogradskog univerziteta počelo je da insistira na pravu studenta da bira iz kojih će knjiga ili izvora spremati ispite, što i jeste suština studiranja. Međutim...

– Nemam direktna saznanja o tome da su neki profesori obarali studente jer su shvatili da ovi nisu učili iz njihovih udžbenika, ali sam čuo od pojedinih studenata, posebno sa fakulteta društvenih nauka, da se to događalo. Studenti se najčešće ne žale nadležnim organima, ubeđeni da je manji problem ako kupe knjigu profesora i uče iz nje, nego da se tome suprotstave. Tako akademci često pristaju na korupciju – objašnjava profesor Ivan Juranić.

Ko je u problemu

– Student na mom fakultetu može da uči odakle hoće. Niko ga neće pitati iz koje je knjige učio. Ali mora da zna propisano gradivo. Biće u problemu ukoliko zna ili kaže samo činjenice iz knjige iz koje je učio po sopstvenom izboru, a ti podaci se razlikuju od onih datih u propisanom udžbeniku – upozorava profesor dr Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i dodaje:

– Idealno bi bilo da akademac na ispitu kaže obe varijante. I da napravi sopstvenu sintezu, da na ispitu isprovocira raspravu. Da kroz diskusiju stavi činjenice u širi kontekst.

Prema rečima dekana, najpoželjnija varijanta na njegovom fakultetu jeste da se „ljudi sa katedre dogovore i napišu udžbenik, da potom Nastavno-naučno veće odredi recenzente i da zatim na osnovu mišljenja recenzenata Veće odluči da li će taj rukopis postati udžbenik”. Druga varijanta jeste da se prevede udžbenik ili da se prihvati udžbenik sa drugog univerziteta, recimo, novosadskog, niškog. Procedura je otprilike ista.

– Ako je reč o prevodima, onda prethodno moraju da se otkupe autorska prava. Izdavač angažuje profesionalce – prevodioce. To uglavnom budu profesori sa fakulteta – kaže dekan.

Procedura proglašavanja udžbenika je, kako saznajemo, ista i na privatnom medicinskom fakultetu u Beogradu.

– Naši studenti uče iz istih udžbenika kao i njihove kolege sa državnih fakulteta. Kroz spisak dopunske literature nešto korigujemo. I planovi i programi su nam gotovo identični. Trudimo se da poštujemo sve ono što je na državnim fakultetima da ne bi kasnije izbili problemi oko ekvivalencije diploma – obrazlaže prodekan privatnog medicinskog fakulteta Živorad Malićević.