Koliko nas košta Mladić?

Holanđani i Belgijanci su zainteresovani da ulažu u industriju odeće “Prvi maj” iz Pirota. Saradnja postoji, potpisano je i pismo o namerama, a javni konkurs za investitore koji žele da ulažu u to preduzeće trebalo bi da bude raspisan krajem maja. Tako je barem najavljeno. Međutim... “Očekivali smo nastavak pregovora sa EU, tako da se bojim da se u ovom slučaju strani investitori privremeno ne povuku”, izjavio je nedavno direktor “Prvog maja” Miroslav Golubović. U tom preduzeću radnici imaju u proseku platu od deset hiljada dinara. Iako je Golubović izrazio zadovoljstvo poslovanjem fabrike, ona bi nakon realizacije najavljenih poslovnih povezivanja sa inostranim partnerima mogla da ostvaruje - pretpostavljamo - značajno veće prihode, čime bi se, logično, stvorilo više prostora i za povećanje plata. Bez želje da zvuči stranački obojeno, parafraziraćemo zgodan slogan: Srbiji se, itekako, žuri u Evropsku uniju. A posebno onima sa plitkim džepom.

Evropa je obeležila svoj dan, 9. maj. Francuzi taj praznik popularno zovu “Sveti Šuman”, po nekadašnjem šefu francuske diplomatije Roberu Šumanu, koji je tog datuma 1950. godine predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, preteče današnje Evropske unije. U Srbiji se takođe slavilo. Organizovane su brojne akcije, održavane tribine, deljeni leci, ali pravog razloga za slavlje nije bilo. Jer, izgleda da su ovde neki drugačiji likovi svih ovih godina, a čini se i dalje, “sveti”. To nas, na prvom mestu, košta ljudskosti koju dugujemo Srebreničanima i Sarajlijama. A onda, iako se čini neumesno da se nakon toga bavimo samo svojom mukom, priroda stvari nalaže da postavimo pitanje - koliko će sve ovo još da nas košta?

Može se reći da je Evropska komisija imala u vidu izazove sa kojima se Srbija trenutno suočava i da zbog toga nije došlo do suspenzije pregovora, već samo do, kako je EK precizno naglasila, “opozivanja pregovora zakazanih za 11. maj”, kaže u izjavi za Ekonomist Jelica Minić, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Prema njenim rečima, ukoliko prekid pregovora ne potraje dugo, to se neće ozbiljnije odraziti u ekonomskoj sferi. “Međutim, ukoliko potraje duže vremena, onda je moguće da i neki već zaključeni poslovi budu dovedeni u pitanje”, upozorava Minić. Ova ocena je slična onoj koju je nedavno dao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je rekao da prekid pregovora na duži rok može imati “negativne posledice na priliv stranih investicija i saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama”.

Privrednici i predstavnici međunarodnih institucija za sada ne postavljaju pitanja, kaže za naš list Radmila Milivojević, potpredsednica Privredne komore Srbije. “Prekid pregovora kratkoročno neće imati negativne efekte”, objašnjava i dodaje da pod tim misli na rok do mesec dana. “Posle toga, ljudi će početi da se javljaju, da postavljaju pitanja i odlažu posete”, tvrdi Milivojević. Ima i pesimističnijih procena dužine roka posle čijeg isteka će početi da se topi kapital stečen dobro vođenim pregovorima. Jela Baćović, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Saveta ministara SCG, procenjuje da prekid neće ostaviti posledice ukoliko bude trajao vrlo kratko. “Ukoliko ne dođe do dužeg prekida, ukoliko govorimo o nedeljama, ili o par nedelja, onda mislim da možemo da budemo relativno mirni”. U protivnom, kaže Baćović za Ekonomist, svaki duži prekid značiće potpuni poremećaj kalendara pregovora, što će se postepeno reflektovati na pojedine segmente saradnje.

Nije sve tako crno
Postavlja se pitanje i šta će biti sa pregovorima o liberalizaciji viznog režima? Krajem aprila naša delegacija je u Briselu dobila obećanje da će Komisija do jula dobiti mandat za pregovore sa Beogradom o sporazumu o readmisiji i viznim olakšicama za određene kategorije građana Srbije i Crne Gore koji putuju u zemlje Unije. “Agenda pregovora o vizama je u toku”, tvrdi Jela Baćović. Međutim, koliko od napretka u procesu stabilizacije i pridruživanja zavisi i brzina olakšanja viznog režima, govori i nedavna izjava zamenika šefa delegacije EU u Bosni i Hercegovini Renca Davidija da je vremenski okvir u kome se zaključi SSP i određena zemlja dobije status kandidata jako bitan za ukidanje viza. “Kada prođete tu kapiju, bezvizni režim postaje vrlo izvestan i blizu”, rekao je evropski diplomata. 

Ono što je malo ko komentarisao ovih dana jeste uticaj na pregovore sa EU koji će izazvati ostavka Miroljuba Labusa na potpredsedničko mesto u Vladi, čime je prestala i njegova funkcija šefa pregovaračkog tima Srbije. Ko će ga zameniti na tom mestu? “Ne znam ko će zameniti Miroljuba Labusa na mestu šefa pregovaračkog tima, o tome će se tek razgovarati”, kaže Tanja Miščević. Direktorka srpske kancelarije za pridruživanje EU tvrdi da ta institucija “najnormalnije funkcioniše”: “Uskoro ćemo Skupštini predstaviti Akcioni plan za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva, a pripremamo se i za godišnji izveštaj Komisije o napretku u SCG”. Iako je došlo do poremećaja u procesu stabilizacije i pridruživanja, to neće uticati na utvrđeni kalendar sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga. Pored toga, Miščević ističe da se i ostali oblici saradnje sa Komisijom, poput programa TAIEX i TWINNING, “normalno odvijaju”. “Dakle, kontakti su ostali i ne može se govoriti ni o kakvim sankcijama”.

Kako tumači Radmila Milivojević, Evropska komisija je svesna da ne treba usporavati sve ono što je deo procesa evropske integracije, jer bi to bilo kontraproduktivno. “Za sada nema nikakvog usporavanja”, tvrdi i dodaje da će PKS sledeće nedelje po planu održati seminare u okviru TAIEX programa.

Deset milijardi evra za region

Kao potvrdu teze da se u programima bilateralne saradnje sa EU još uvek ništa nije promenilo “na terenu”, naše sagovornice navode i održavanje po planu sastanka naše administracije sa predstavnicima EK na temu novog predpristupnog finansijskog instrumenta IPA, koji će od početka sledeće godine zameniti program CARDS. Sredstva koja su za period od 2007-2013. godine namenjena zemljama Zapadnog Balkana iznose oko deset milijardi evra. “IPA je nov mehanizam i za Komisiju i za zemlje članice. Od nas se više ne očekuje da nam EU kaže šta je za nas dobro, nego da mi kažemo za šta su nam sredstva potrebna i da to obrazložimo”, kaže Baćović. Nakon programiranja IPA u narednom periodu znaće se koliko koja zemlja dobija, a jedinu procenu iznosa sredstava koji će pripasti našoj zemlji dala je Tanja Miščević, rekavši da možemo da očekujemo 150-180 miliona evra godišnje. To je, otprilike, na nivou procene koju je u intervjuu Ekonomistu pre tri meseca dao, sada već bivši potpredsednik Vlade, Miroljub Labus, koji je naveo iznos od 25 evra po glavi stanovnika.

Nakon odlaganja političke runde pregovora zakazane za 11. maj, stvari i dalje idu, reklo bi se, po inerciji. Tako je u Beogradu održan seminar o zajedničkim aktivnostima zemalja EU i članica Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja, čiji je cilj unapređenje rada i informisanje veterinarskih službi SCG o zakonodavstvu EU iz oblasti veterinarstva i zdravstvene zaštite životinja. U Salcburgu je generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore Budimir Šaranović sa predstavnicima EU potpisao sporazum kojim se odnosi avioprevoznika uređuju i usklađuju sa evropskim propisima.

Ipak, domaći mediji su ovih dana preneli i ocenu neimenovanih zvaničnika Evropske komisije koji su rekli da će, iako se bilateralna saradnja EU i SCG nastavlja na svim ostalim područjima, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju biti donekle poremećeni “čak iako srpske vlasti uspeju da izdejstvuju brz odlazak Mladića u Hag”. Ostaje samo da primetimo kako bi onaj hot-lajn BIA možda neko i pozvao i prijavio mesto boravka najvećeg zločinca u istoriji srpskog naroda da je premijer za takvu informaciju raspisao novčanu nagradu.