Đukanovićev odgovor

Kao što se i moglo očekivati, izjava srpskog premijera Vojislava Koštunice o crnogorskom referendumu, tačnije njegov stav da je za odluku o nezavisnoj Crnoj Gori potrebna natpolovična većina ukupnog broja registrovanih birača, izazvala je oštre reakcije crnogorskih zvaničnika. Crnogorski premijer Milo Đukanović optužio je aktuelnu vlast u Beogradu za nastavak Miloševićeve hegemonističko-nacionalističke politike koja je tokom devedesetih godina izazvala seriju sukoba na Balkanu.
O suštinskim političkim razlikama između Beograda i Podgorice, uglavnom, sve se zna. Sa izuzetkom G17 Plus, vladajuće stranke u Srbiji zalažu se za opstanak državne zajednice, dok aktuelna vlast u Crnoj Gori punom parom radi na obnovi državne samostalnosti. To su dobro poznate i podjednako legitimne pozicije koje se u korektnom demokratskom procesu mogu javno sučeljavati i boriti za većinsku podršku javnosti. Posle Miloševića, Beograd i Podgorica su uspevali da krupne međusobne razlike drže u okvirima "mirnodopski" shvaćene politike, bez pritisaka, pretnji i zveckanja oružjem. Činjenica da će, relativno uskoro, jedna od ovih dveju politika odneti prevagu, očigledno povećava nervozu među igračima.
Beograd mora prihvatiti činjenicu da Podgorica, po isteku trogodišnjeg stendbaja predviđenog Ustavnom poveljom, hoće da iskoristi svoje pravo da na referendumu ostvari svoj koncept nezavisne Crne Gore. Pokušaji da se to spreči tako što će prosrpski orijentisana opozicija u Crnoj Gori stalno vraćati na dnevni red pitanje referendumske procedure, više ne spada u ono što se u politici ponekad smatra kao pametna taktika kupovine vremena. Crna Gora je zrela za referendum i njega treba obaviti. Bilo čiji strah od ishoda referendumskog izjašnjavanja građana, ne može biti alibi da sadašnja nefunkcionalna državna zajednica nastavi da se, bez ograničenja mandata, tetura na evropskom putu.