Tajnoviti korak

Ako je suditi po odluci Vrhovnog saveta odbrane, samo visoki vojni obaveštajci, njihov čelnik Svetko Kovač, njegov pretpostavljeni Zoran Stanković i predsednici Srbije, Crne Gore i SCG Boris Tadić, Filip Vujanović i Svetozar Marović, imaju pravo da znaju ko je, kada, gde i kako čuvao haškog optuženika Ratka Mladića od 1997. godine u vojnim objektima širom Srbije (i Crne Gore).

Pretpostavka je da ono što je višesatnim dogovorom tri predsednika formalno proglašeno vojnom tajnom, znaju još i oni koji su ga čuvali i oni koji su određivali njegove čuvare. Reč je, da ne bude zabune, o aktivnim i penzionisanim oficirima i podoficirima Vojske Jugoslavije (VSCG), VRS, bivšim i sadašnjim vojnim ministrima; svima koji su po prirodi posla morali (sa)čuvati Ratka Mladića u svim po njega teškim postsrebreničkim godinama. (Posle 5. oktobra, na čelu Ministarstva odbrane bili su Slobodan Krapović, Velibor Radojević, Boris Tadić, Prvoslav Davinić i Zoran Stanković.)

Osim za javnost, Mladićevo kretanje i njegova vojna skrovišta ostaće do daljeg tajna za haške islednike i evropske poslenike koji se već mesecima upinju da zvaničnicima Beograda i Podgorice, objasne da za SCG nema Evrope ako Evropa ne dobije Mladića. U isto vreme dok su Tadić, Vujanović i Marović sa Kovačem i Stankovićem uobličavali vojnu tajnu, to je vicepremijeru Srbije Miroljubu Labusu objasnio Oli Ren, evropski komesar za proširenje. On je ohrabrio Labusa da "vlasti bez odlaganja naprave bitan napredak" i naglasio da će posle posete Breogradu, u koju sredinom februara dolazi sa predsednikom Evropske komisije Barosom, o saradnji Srbije sa Tribunalom izvestiti Savet ministara EU. Ukoliko do tada ne uhapse i isporuče Mladića, biće zanimljivo čuti kako će predsednička trojka Renu i Barosu objasniti novi "tajnoviti" korak u saradnji sa Tribunalom? Možda prebacivanjem loptice u Koštuničino dvorište i tvrdnjom da je nakon penzionisanja za njega nadležna policija, te da od aprila 2003. nijednom, je l'te, nije zatečen u vojnim objektima?

Nije zgoreg i naglasiti da osim što su ponovo stavili na kocku evropsku budućnost SCG, prekjučerašnjom odlukom njeni čelnici su transparentno pokazali da prema vojsci i vojnim službenicima i dalje imaju tradicionalistički i pokroviteljski stav, a da civilnu kontrolu vojske ne vide kao javnu već vrlo selektivnu, bezmalo ličnu. Takav zaključak ne potire ni najava (krivičnog?) gonjenja učesnika u lancu skrivanja Ratka Mladića (nakon aprila 2003). Naprotiv, skrivanjem njihovih imena i funkcija skriva se i čitav korpus koji ga čini nedostupnim pravdi.