Tragična ironija

Prema pisanju Blica, mašinovođa voza 6103 Slobodan Drobnjak nije znao da je kompresor zamenjen. "Sa voza 6103 koji se 23. januara survao u kanjon kod mesta Bioče, dan pre tragedije skinut je kompresor i postavljen drugi sa lokomotive koja je od novembra prošle godine van upotrebe. Mašinovođa Slobodan Drobnjak nije znao da je deo zamenjen. Po rečima stručnjaka, kompresor služi za proizvodnju vazduha koji opslužuje kočnice i kao takav je srce kočionog sistema voza."
To se u drami zove "tragična ironija"«, svi na sceni znaju "o čemu se radi", samo glavni junak koji upravo ulazi, stupa na scenu, ne zna o čemu je reč.
Tako je mašinovođa voza 6103, Slobodan Drobnjak, optužen kao ljudski faktor i još jedini, sam, za "teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja" i koga je, povređenog, operisanog i pritvorenog u bolnici, juče porodica posetila prvi put posle najstrašnijeg dana mnogih života, tragični junak.
Pri svemu tome pronađena je i četvrta papuča. "U dosadašnjoj istrazi ustanovljeno je i da je pronađena četvrta kočiona papuča, a za koju su u Železnicama Crne Gore tvrdili da je Slobodan Drobnjak nije stavio. Po navodima, ona je pronađena nešto niže od mesta pokretanja voza, ali je skroz istrošena", kaže za Blic jedan od crnogorskih mašinovođa. Drobnjak je tvrdio da je stavio četiri papučice.
Da, sasvim dramski, sasvim istorijski i sasvim skladno njegovoj izjavi od prvoga časa, da mu je žao što je preživeo. To je mašinovođa, Drobnjak.
Ali, pored mnogih drugih, ko još shvata zakonomernost, prirodu i odsutnost takve dramske i političke situacije, svu njenu težinu, odgovornost i moguće posledice. Premijer Crne Gore Milo Đukanović je ocenio kao "neodgovorno i nehumano mešanje u istragu železničke nesreće kod Podgorice i prejudiciranje njenog rezultata". Komentarišući stav Železnica CG da je mašinovođa kriv, Đukanović je rekao da je "nedolično licitirati", Đukanović kaže da je mašinovođa "manevrisanjem" doprineo da se smanje razmere nesreće i da to treba "svakako da se poštuje". "Pretpostavimo da je taj čovek (mašinovođa), koji je izašao iz voza da ga zaustavi u trenutku kada se on pokrenuo, ostao van voza. Šta bi o njemu mislila crnogorska javnost i kakva bi tamna mrlja ostala u odnosu na njega i na njegovo potomstvo imajući u vidu razmere nesreće. On je ušao u voz i pokušao da izbegne nesreću", istakao je Đukanović.
Mnogostruki su slojevi ove drame i načina govora o njoj, dakle, njene interpretacije, od koje neki odustaju, možda zato što misle da se ona dogodila "tamo", a ne bi želeli da se shvate kao komentatori "odavde", ili smatraju da bi to narušilo uopšteni ton dostojanstva i pristojnosti kad je reč o tragičnom događaju. "To je toliko užasno da o tome nema smisla govoriti", kao ni o drugim užasima, naravno. Užas je nešto što ne možemo sebi dopustiti, kao ni bilo kakvu tragediju. To je u suprotnosti sa dobrim osećanjem za budućnost. A posebno je bitno da se niko "neće mešati dok o tome svoju reč ne da istraga i sud", dakle, nadležni organi. Dotle, niko nema mišljenje, jer se sve mora prvo dokazati. No, dobro.
Pa bi ovde ili tamo u skladu sa više nego modernom uzrečicom "počistiti ispred svojih vrata", trebalo sačekati, videti, šta će drugi reći.
No, onda, veoma osvešćen u pogledu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i sa očiglednim uvidom u dalekosežnost političke odgovornosti, osuđujući "neodgovorno i nehumano mešanje u istragu železničke nesreće", Đukanović ipak pokazuje političku volju i sudi po pitanjima pravde i nepravde, a istovremeno pledira za nenarušavanje zakona.
Ne bih želela da uopštavam činjenice u bilo kakav metaforički ili simbolični smisao jedne strašne nesreće koja je ipak užasavajuće ogledalo našega mentalnog, organizacionog, moralnog i fizičkog raspada, i koja pokazuje svu dimenziju bašmebrigarstva za ljude i zemlju, za opšte dobro. I to na način gde ne postoje "naša" i "vaša" prokleta vrata i prozori, dvorišta, đubrišta i ratišta, i ognjišta i grobišta.
Ne bih želela ni da uopštavam ni Đukanovićevu "intervenciju", ali zamislite ako bi još koji političar intervenisao po pitanju pravde i nepravde "na ovim našim prostorima", možda bi se i pokazao kao državnik.
Ono što je takođe od velike važnosti jeste da je "izvlačenje voza počelo juče uz pomoć specijalne dizalice koja je dopremljena iz Srbije".
Dakle, zaista bez namere da uopštavam, moje pitanje glasi: šta je preče, država ili dizalica ili su i jedno i drugo rezulat političke odgovornosti ili bar u nekoj vezi sa tim. Dakle, isto kao i u vreme intervencije Nato pakta kada Đukanović zbrinjava više od stotinu hiljada Albanaca sa Kosova, on se, zauzimajući se za tragičnog junaka, dakle za onoga na čijoj strani može biti čitava publika, to jest ceo narod, na strani Drobnjaka, zalaže za svoj program državnika