Sa oca na sina

Svakom petom studentu upisanom 2004. na prvu godinu Stomatološkog fakulteta u Beogradu otac je stomatolog, lekar ili farmaceut. „Ponavljanje profesija” uočeno je kod svakog sedmog studenta farmacije, kome su roditelji farmaceuti ili lekari, i arhitekture (arhitekte i građevinski inženjeri), a ova zakonomernost je zabeležena na još nekim visokim školama: u natprosečno velikom broju deca upisuju fakultete koje su pre više od dvadeset godina završili njihovi roditelji.

Ovo pravilo može se uočiti na osnovu podataka koje su u vreme upisa naveli sami studenti na takozvanim ŠV obrascima. Jedno od pitanja koje im je postavljeno ticalo se zanimanja njihovih roditelja, tako da ove upisnice ukazuju na vezu između roditeljskog sadašnjeg i studentskog budućeg zanimanja.

Samo na osnovu statističkih podataka teško je odgonetnuti otkud tako veliki uticaj roditelja na profesionalno opredeljenje njihovih potomaka, mada je poznato da je, u principu, lakše početi bilo kakav posao ako su se naši porodični prethodnici takođe njime bavili.

Obrasci ŠV ukazuju na još jedno pravilo u vezi sa upisom studenata. Na privatne fakultete, na kojima se plaćaju visoke školarine, upisuju se u velikom broju oni čiji su roditelji privatni preduzetnici, vlasnici preduzeća i preduzimači. Jer, na Fakultetu za internacionalni menadžment, pri Evropskom univerzitetu u Beogradu, od 103 upisnice koje smo pregledali, u 26 je navedeno da su im roditelji privatnici ili vlasnici privatnih radnji!

S kolena na koleno

Roditelji studenata su, pri tome, na svim visokim školama u velikom procentu i sami završili neki fakultet. Tačnije, od 1.167 upisnica na sedam fakulteta koje smo pregledali, u 608 slučajeva je navedeno da roditelj ima završen fakultet! Ove brojke, naravno, treba uzimati s rezervom. Jer, videli smo samo deo ŠV obrazaca studenata prve godine na sedam fakulteta, ne sve, a u nekim slučajevima oni su se neprecizno izjašnjavali, tako da nije uvek jasno da li im je roditelj s visokom ili nekom nižom spremom. Ali i uz ove ograde, učešće visokoobrazovanih među roditeljima studenata je veoma veliko, iako među stanovništvom Srbije starijim od 15 godina samo 6,5 odsto ima završen fakultet.

Iz visokoobrazovanih porodica, prema podacima do kojih smo došli, najviše studenata je na fakultetima poput arhitektonskog: skoro dve trećine roditelja omladinaca na sadašnjoj drugoj godini je s visokom stručnom spremom! Studenata farmacije, stomatologije i likovnih umetnosti kojima je otac s fakultetskom diplomom je oko polovina, a jedino je među studentima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja ova pravilnost slabije izražena (svaki četvrti).

Izučavajući socijalnu pokretljivost u Srbiji, sociolog dr Slobodan Cvejić je odavno uočio ovo pravilo. Prema njegovim istraživanjima, o čemu je „Politika” već pisala, glavni tokovi pokretljivosti odvijaju se na dva odvojena „koloseka”: deca poljoprivrednika ostaju poljoprivrednici, ili odlaze u radnička zanimanja, deca radnika postaju radnici ili službenici. Potomci nižih slojeva, u svakom slučaju, retko dospevaju u redove srednje, a pogotovo više klase. Na drugom koloseku na isti način odvijaju se procesi socijalne pokretljivosti unutar stručnjačkih, vlasničkih i upravljačkih slojeva: deca visokoobrazovanih i sama postaju visokoobrazovana, kasnije deo njih odlazi u elitne slojeve, potomci pripadnika upravljača često dospevaju na upravljačke položaje.

Ljubav ili pomoć

Kako dr Cvejić objašnjava činjenicu da je među studentima pojedinih fakulteta mnogo onih čiji su roditelji pre njih i sami završili iste škole? Ovaj docent na Filozofskom fakultetu kaže da su „socijalne mreže” svakako značajniji činilac nego „ljubav prema zanimanju”, „mada ni ovaj drugi elemenat ne treba zanemariti u ranom formiranju identiteta dece u porodičnom okruženju”.

– Ovde je zapravo reč o veoma važnom procesu socijalne diferencijacije: pripadnici srednje i više klase raspolažu boljim resursima, znanjima i informacijama nego oni iz nižih klasa, što im omogućava da efikasnije usmeravaju formiranje karijera svojih potomaka. Ovaj proces počinje veoma rano, još u predškolskom uzrastu, kad se kod dece formiraju odgovarajući vrednosni obrasci, stavovi prema radu, školovanju i slično, i kad im se obezbeđuje prvo sistematsko sticanje znanja i veština koje im daje prednost u odnosu na redovno obrazovanje. Kad jednog dana steknu odgovarajuću školsku spremu i opreme se dodatnim znanjima i veštinama koje im daju prednost na tržištu rada, ukoliko ostanu u profesionalnom polju svojih roditelja, ovi će moći, ako ne da im odmah nađu dobar posao, onda makar da obezbede vrednu informaciju ili daju pravi savet. U svakom slučaju, percepcija vremena i vremenski horizont, planiranje karijere i investiranje u budućnost osobine su koje bitno razlikuju društvene klase i to je dokazano u brojnim istraživanjima.

Kako Cvejić objašnjava činjenicu da je, od fakulteta koje ovde pominjemo, na Farmaceutskom najviše studenata čiji su očevi takođe farmaceuti ili lekari? Prema nekim saznanjima, mnogo je i studenata Fakulteta dramskih umetnosti i drugih umetničkih fakulteta čiji su roditelji umetnici, pa se nameće pitanje da li je u ovim slučajevima takođe reč o pokušaju korišćenja „socijalnih mreža” roditelja za budući socijalni status dece, ili je, naprosto, reč o talentovanoj deci već afirmisanih umetnika i stručnjaka?

– Mislim da je u ovom slučaju profesionalna solidarnost članova upisnih komisija s roditeljima kandidata koji se upisuju na umetničke akademije, a to je normativna podloga profesionalne umreženosti, najmanje jednako važna koliko i talenat i veštine koje se stiču kroz dodatno obrazovanje. Istraživanja britanskih sociologa su pokazala da se talenat uistinu nasleđuje, ali ne u onoj meri u kojoj se javlja obrazovna i profesionalna samoreprodukcija u ovoj oblasti – zaključuje u razgovoru za „Politiku” dr Cvejić.