DS vodi glavnu reč u sportu

Nekad Mirko Marjanović, Radoman Božović ili Margit Savović. Danas Goran Knežević, Zoran Mićović ili Snežana Stojačić-Lakićević. Šta povezuje ove političare? Sport. I jedni i drugi su, osim političkog angažmana, uhlebljenje našli na čelnim pozicijama u raznim sportskim savezima Srbije ili SCG. Zašto?

- Iz uzajamnog koristoljublja. Pošto je politika upletena u sve sfere društva, za sport je važno da mu političar, a ne neki marginalac, bude na čelu saveza, a za političare je važno da budu u sportu, ako ni zbog čega drugog onda zbog tržišnog segmenta - objašnjava za „Blic“ kulturolog Ratko Božović.

Istini za volju, nisu demokrate jedine iz srpskog političkog miljea stavile tapiju na funkcije u sportu. Ima tu predstavnika i drugih političkih opcija koje se takođe grabe za status u nekoj sportskoj organizaciji.

Funkcioneri Demokratske stranke vode glavnu reč u košarci, rukometu, vaterpolu. Goran Knežević je nedavno izabran za prvog čoveka Košarkaškog saveza SCG, a Zoran Mićović je na čelu Rukometnog saveza Srbije. I Knežević i Mićović su poslanici DS.

Dobri poznavaoci prilika u vaterpolu tvrde da se predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić i dalje pita u ovom trofejnom sportu, a bio je i na čelu Organizacionog odbora FINA kupa u Beogradu. Međutim, u vaterpolu ne bi trebalo zanemariti ni ulogu nekadašnjeg najboljeg svetskog golmana Aleksandra Šoštara koji je direktor vladine Uprave za sport. Pripisuje mu se bliskost s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom.

Političari, navodno, nemaju veliki uticaj na dešavanja u Fudbalskom savezu SCG, ali dobro upućeni tvrde da je predsednik FSCG Tomislav Karadžić slovio za čoveka bliskog vojvođanskim socijalistima.

Za predsednika Odbojkaškog saveza Aleksandra Boričića smatra se da je dobar sa svim političkim strukturama, dok je u tom sportu važan šraf bivši reprezentativac Željko Tanasković, član SPS i predstavnik odbojkaša u Olimpijskom komitetu.

DS se pripisuje i da ima upliv u Olimpijski komitet SCG, i to preko potpredsednika tog komiteta i poslanika te stranke Snežane Lakićević-Stojačić, koja je i predsednik Gimnastičkog saveza SCG.

- Svi iz DS koji su danas na čelu sportskih saveza prvo su bili sportisti i osvajali medalje, a tek potom postali političari. I sportisti su ljudi i imaju pravo na političko opredeljenje kao što to imaju mašinbravari ili trgovci. Ja sam sportista u politici, a ne političar u sportu. Kada bih morala da biram između sporta ili politike, uvek bih izabrala sport - objasnila je za „Blic“ Lakićević-Stojačić odakle toliko demokrata u sportskim vodama.

Kada su klubovi u pitanju, tu su pored demokrata čelne pozicije zauzeli funkcioneri DSS, SRS, Karićevog PSS...

Braća Draško i Mirko Petrović iz DSS rasporedili su funkcije u Crvenoj zvezdi. Draško, koji je direktor „Telekoma“, član je uprave u fudbalskom klubu, a Mirko, koji je na čelu „Dunav osiguranja“, predsednik je Upravnog odbora Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Živorad Anđelković i Goran Vesić iz DS bili su donedavno vođe crveno-belih košarkaša, ali su i dalje u klubu. U upravi FK Zvezda je i direktor Republičke direkcije za imovinu i član DSS Milan Tomić.

Za čelnike FK Partizan Nenada Bjekovića i Žarka Zečevića tvrdi se da su dobri sa predstavnicima svih političkih opcija, mada je Zečević, tvrde upućeni, blizak radikalima.

Sreten Karić je vlasnik FK Zemun.

U kik-boksu dominiraju bivše stranačke kolege iz Stranke srpskog jedinstva - Borislav Pelević i Dragan Marković Palma koji je sada na čelu Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine.

Božovićevo obrazloženje zašto sportski savezi vole da imaju političare na čelu možda najbolje pokazuje primer Košarkaškog kluba Partizan. Naime, nakon odlaska Ivice Dačića sa predsedničke funkcije, u ovom klubu na toj poziciji nije bio nijedan političar. Između ostalog, zbog toga taj klub danas kuburi sa finansijama.

Da veza sporta i politike može da traje samo dok ima uspeha pokazuje slučaj sa tzv. malim klubovima - beogradskim Palilulcem ili Radničkim iz Obrenovca. Kada su na čelu tih klubova bili Ivica Dačić ili Vladan Batić, u to vreme na vlasti, ti klubovi su palili i žarili. Međutim, i Palilulac i Obrenovac naglo su pali kada su se Dačić i Batić premestili u opoziciju.