Gas "ugušio" prijateljstvo

RUSIJA i Ukrajina nikada do sada nisu imale tako zamršene odnose, kao ovihmeseci - zbog toga što ne mogu da se dogovore oko cene gasa.

"Gasni rat" koji je na pomolu može da jako zakomplikuje ne samo "bratsko-komšijske" odnose, već bi nevolje mogla da ima i privreda mnogih drugih evropskih zemalja. Rukovodstvo ruskog državnog monopoliste "Gasproma" poručilo je pregovaračima u KIjevu da od 1. januara mora skuplje kupuje gas skuplje od dosadašnjih 50 dolara za hiljadu kubika, i to ne po 160 dolara, kako se do pre neki dan nudilo, već za 22- do 230 dolara za hiljadu kubika, koliko plaćaju id ruge zemlje u Evropi.

Istovremeno, u Moskvi su se dogovorili sa rukovodstvom Belorusije da Minsk i dalje kupuje gas kao i do sada za samo 47 dolara za hiljadu kubika. Mušterije na Kavkazu će plaćati 120 dolara, a KIjev je dobio specijalnu cenu od koje im se vrti u glavi.

U želji da natera Moskvu da ipak smanji cenu gasa, rukovodstvo u Kijevu je već počeli da govori o tome da će tražiti reviziju međudržavnih ugovora, kojima je 1997. godine određena visina stanarine ruskoj Crnomorskoj floti u Sevasopolju na Krimu. Osim toga, u Kijevu prete i otkazom ugovora po kome Rusija koristi veliku radarsku stanicu u Muhačevu, čiji je zadatak da na vreme saopšti o eventualnom poletanju raketa iz pravca jugo-zapada.

Komandant Ruske morske flote admiral Vladimir Masorin izjavio je da nikakvo povećanje "stanarine" za vojnu bazu u Krimu ne dolazi u obzir. On je dodao da više od 20 hiljada građana Sevastopolja radi u preduzećima, koja su vezana za Rusku mornaricu, i da bi stoga to bilo kontraproduktivno za lokalni živalj.

Moskva i Kijev su se 1997. godine dogovorili da Ruska Crnomorska flota koristi baze na Krimu do 2017. godine. Godišnjaa "kirija" je oko sto miliona dolata, a ona se naplaćuje iz duga koji Ukrajina ima kod Rusije za potrošnju gasa.

Ukrajina godišnje proizvodi 18 milijardi kubika gasa, od Tukmenije kupuje 36 milijardi kubika gasa za oko 60 dolara, a ostalo će morati da uzima od Rusije poevropskoj ceni. Problem postoji, jer sve velike železare i kombinati troše neracionalno mnogo gasa. Eksperti tvrde da kombinati u Ukrajini troše između 30 i 40 odsto gasa više nego slični na Zapadu, zbog zastarele tehnologije. Ukrajinaski ekonomski analitičari kažu da sva hemijska industrija u toj državi postaje neracionalna, ako je gas skuplji od 95 dolara za hiljadu kubika. Računice svoje rentabilnosti železare prave na ceni gasa koja ne sme da pređe 105 dolara.

Moskvu iše ne zanimaju nikakvu barteri, tim više što Zapad smatra da Ukrajina ima tržišnu privredu. U "Gaspromu" su sa podsmehom prokomentarisali predlog Alekseja Ivčenka "glavnog gasnog pregovarača" koji je Moskvi ponudio oružje umesto novca za gas.

U Kijevu su pripremili diplomatska pisma kja su nameravali da upute zapadnim državama tražeći od njih podršku. Međutim, nije sasvim jasno kako to Zapad koji insistira na tržišnim odnosima može da natera Rusiju da svoju robu prodaje po nižoj ceni.

Hladan tuš u Kijev stigao je i iz Vašingtona. Umesto pomoći i pritiska na Moskvu, Amerika je poručila da ona ne .eli da se meša i da "gasni problem" treba da reše komšije.

Moskva i Kijev se slažu da bi iduće godine u Zapadnu Evropu preko Ukrajine trebalo da se prebaci čak 12 milijardi kubika gasa. Rusija je spremna da plati dvostruko skuplji transport, onoliko koliko on košta u Evropi. To znači da bi umesto sadašnjeg dolara za transport za hiljadu kubika gasa plaćala dvostruko. Bez obzira na pretnje "ratnika" Kijev nije u situaciji da zaustavi protok ruskog gasa u Evropu, jer bi se zamerio pre svega moćnoj Nemačkoj.

Od ruskog gasa 100 odsto zavise Estonija, Letonija, Litvanija i Slovačka. Poljska i Mađarska koriste 80 odsto, a Češka 70 odsto ruskog gasa. Nemačka koristi 40 odsto, Ukrajina 35 i Francuska 25 odsto.