Istraživanje: „Dirljivo” hrljenje ka EU

Predsednica Odbora za Evropske integracije republičkog parlamenta Ksenija Milivojević (G17 plus) upozorila je javnost da u Srbiji ne postoji ni politički, ni nacionalni konsesnus o procesu pridruživanja EU. “Iako su svi deklarativno saglasni da je to put koji nema alternative, postoje velike razlike u shvatanju i doživljanju uslova koje treba ispuniti na tom putu”, ustvrdila je Ksenija Milivojević, dodajući da je zapravo jedini nosilac posla pridruživanja Vlada Srbije, dok su svi ostali “pasivni posmatrači” koji ne vide način da se aktivno uključe, pri čemu je jedna od takvih pasivnih institucija i republička skupština.

- Mislim da politički konsensus postoji, jer ne vidim nikog ko je protiv pridruživanja Evropskoj uniji - smatra potpredsednik SPS-a i narodni poslanik Milorad Vučelić .- Naravno ima onih ljudi koji smatraju da je, kada kažu “pridruživanje”, sve rečeno. Kao da zaboravljaju da treba da preživimo tih narednih 10 godina, dok ne postanemo i formalno deo evropske porodice. Srbija je zemlja sa milion nezaposlenih, bez strategije privrednog razvoja, zemlja koja mora da reši more ekonomskih, socijalnih i političkih pitanja, i to uporedo s tim procesom pridruživanja, koji nije volšebna formula za rešenje svih naših problema.

Javnost se ne sme ućutkati

Vučelić u izjavi za “Dnevnik” ističe i da je “jedna stvar šta misle određeni politički faktori, a drugo srpska javnost”.
- Izgleda da smo obrnuli stvari, pa hoćemo da napravimo kod političara neko višeglasje, a narodu i javnosti ne damo da razmišlja naglas o tome šta nas čeka i kuda idemo. Međutim, upravo javnost treba da raspravlja kritički o tome kako dalje, ne samo sad, nego i kada uđemo u EU. To pravo ne može niko da ukine, ni Ksenija Milivojević, ni Milorad Vučelić, ni Vojislav Koštunica, ni bilo ko drugi. Ja se, recimo, pitam zašto smo 2000. godine liberalizovali uvoz i slomili kičmu našoj privredi, i da li je ovakva privatizacija pravi put za pridruženje Evropi, kada i najveći liberali kažu da je potrebno da se pre nje napravi zakonska i institucionalna infrastruktura. Znači, mi smo uradili more stvari koje su u svojoj suštini antievropske, a sve u ime Evrope - ocenjuje Vučelić.

Član Odbora za evropske integracije iz redova DSS-a Dejan Mikavica apsolutno je, pak, ubeđen da “postoji opšta saglasnost svih političkih stranaka i struktura, kao i većine naših građana, da Srbija mora da intenzivira taj proces, koji na kraju treba da rezultira učlanjenjem u Evropsku uniju”.
- Po mom ličnom ubeđenju, prosto je dirljivo osećanje većine građana Srbije prema tom procesu učlanjenja u EU. Kažem dirljivo, posle svih političkih i drugih iskušenja koje smo imali u prethodnih desetak godina, a mnoga su bila karakteristična po nekoj vrsti socijalne, ekonomske i političke nepravde prema našem narodu.

Ubeđen sam i da u našoj skupštini postoji opšta saglasnost za približavanje EU, pa čak, ako hoćete, i kod onih stranaka koje često definišemo, rekao bih sa nedovoljno razloga, kao stranke koje nemaju nekakav demokratski kapacitet. Mislim da su one često bezrazložno okrivljavanje da ne žele učlanjenje Srbije, odnosno SCG u EU. U razgovoru sa predstavnicima tih stranaka dobio sam njihovo čvrsto uveravanje da jesu za približavanje Srbije EU, tako da stoga i verujem da je saglasnost u tom smislu potpuna - zaključuje Mikavica u izjavi za “Dnevnik”.

Povodom opaske da svi, ipak, nisu u istoj meri spremni na ispunjavanje uslova koji su nam ispostavljeni, Mikavica ističe da “tu, naravno, postoji određena nesaglasnost kada je u pitanju viđenje političke metodologije”.
- Ali ne mogu ja da govorim iz ugla tih drugih stranaka. Morate njih da pitate zašto misle drugačije od onoga što je stav vladajuće koalicije - ukazuje Mikavica.
Na pitanje da li postoji opasnost da Demokratska stranka bude optužena da je kočničar evropskih inetgracija, jer opstruira rad na novom ustavu, član Odbora za ustavna pitanja Dragor Hiber odgovara odrečno.

Razlike u pristupu

- Naš stav je poznat. Mi zaista, i pravnički i etički i politički, mislimo da je nedopustvo prekrajanje parlamenta, koje se čini uvek na štetu DS-a. Eto, drugi stalno kukaju, ali mi ostajemo bez pravne zaštite. Ova je skupština delegitimizovana. A ako je delegitmizovana, onda ona ne može ni da usvoji legitimno predlog novog ustava - upozorava Hiber za “Dnevnik”.
On ocenjuje da ćemo na nužne promena ustava, na žalost, morati puno da sačekamo, jer je to je poslednji korak u pridruženju EU.

- Evropa u ustavnim promenama traži, pre svega, da se predvidi ona mera prenošenja suvereniteta na EU, koja znači odustajanje od klasične devetnaestovekovne teorije koju zastupa i naš sadašnji ustav. Dakle, ustav moramo promenti neposrdeno pre ulaska u EU, a bojim se da će to biti tek za sedam, ili 10 godina, ili nikad, zavisno od toga kada će DS preuzeti odgovornost za upravljanje ovom zemljom. Znači, za sedam godina smo u EU ako DS dođe sada na vlast, za10 ako dođemo malo kasnije, a ono treće, nikada, ako Demokratska stranka izostane iz vlasti - poručuje Hiber.