Savetnička posla

Ukoliko ne posavetuje svoje savetnike da se uzdrže od javnih istupa, Boris Tadić može sebe dovesti u vrlo neugodnu situaciju, baš kao što je bezrezervno sledeći i štiteći savetnike svojevremeno to učinio i poslednji jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica. Dva sveža isečka iz predsedničkog života jasno ilustrustruju tu za državnike neuobičajenu toleranciju savetničkog uplitanja u sve, a posebno suvišnog javnog "peglanja" zvanične politike. Tako je samo dan po Tadićevom povratku iz Brisela, koji je pozitivnu Studiju izvodljivosti SCG o pridruživanju EU uslovio predajom generala Nebojše Pavkovića i Sretena Lukića do kraja marta, Jovan Simić kazao da se briselski uslov sveo na Pavkovića. Po istom principu je Branko Radujko, nekoliko dana pošto je Tadić suvereno izjavio da je spreman na razgovore sa Prištinom, presudio da sa premijerom Kosova Bajramom Kosumijem nema o čemu da se razgovara. Kosumi, kaže on, hoće da priča samo o statusu Kosova (valjda, za razliku od drugih koji bi da pričaju o nezavisnosti).

Znači li to, logično je pitanje, da je predsednikov savetnik svog šefa isključio iz skore priče o konačnom rešavanju tzv. kosovskog pitanja? Drugo, još interesantnije pitanje jeste zna li Tadić da "nema o čemu" da priča sa Kosumijem ili, što je srazmerno najgora mogućnost po Srbiju, Radujko postupa u dogovoru sa svojim šefom po čuvenom app-principu (ako prođe prođe) i tako ostavlja otvorena vrata za sva moguća postupanja? Sličan zaključak se može izvući i nakon Simićeve priče - ukoliko se Tadić ne ogradi od njegovih procena o briselskim uslovima, legitimna je pretpostavka da je predsednik poručio Srbiji da general Lukić ne mora u Ševeningen.

Koštunicu je poprilično koštala afera sa prisluškivanjem koju su isfabrikovali njegovi pouzdanici; o efektima savetovanja može posvedočiti i prvi predsednik SRJ Dobrica Ćosić koji je i kumovao njihovoj popularizaciji; ako se okuraži da obznani šta su mu čauši savetovali, Milošević će morati da prizna kako su mu upravo oni nametanjem izbora septembra 2000. uzeli vlast. Ako je suditi po istraživanjima javnog mnenja, Tadiću još ne preti takav rasplet, ali verovatno hoće uskoro jer nakon svih savetničkih javnih "peglanja" njegovih izjava ni Srbija ni njegovi sagovornici iz sveta ne znaju šta zastupa a pitanje je, kako se pokazao cirkus sa Zakonom o radu, zna li on sam šta i zašto (ne) potpisuje. Druga mogućnost je nameran ulazak u kružok "neobaveštenih".