Dela, a ne reči

Bauk kruži Evropom. Bauk antisemitizma. Pre nekoliko dana čak i u Švajcarskoj oštećeni su sinagoga i jevrejsko groblje, a u Francuskoj, naprimer, višestruko je povećan broj antisemitskih incidenata. Srbija se, nažalost, pridružila tom trendu, te su, po ko zna koji put, u utorak na više mesta u Beogradu osvanuli grafiti antisemitske sadržine. Pošto Srbija ima svoje sprecifičnosti, uz Jevreje, kojih ovde ima tek dve-tri hiljade, "Nacionalni stroj", do sada nepoznata kvazipatriotska srpska organizacija, napala je i B92, "jevrejsku" i "antisrpsku" medijsku kuću, Fond za humanitarno pravo i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Osam nevladinih organizacija, uključujući Fond za humanitarno pravo i Helsinški odbor, u ponedeljak uveče, na svetski Dan borbe protiv rasizma, organizovale su akciju prikupljanja potpisa za peticiju kojom se osuđuje jačanje antisemitizma u Srbiji. U Vršcu je napadnuta grupa Roma, jedan je izboden nožem. Policija je uhapsila jednog napadača, ali smatra da napad nema nacionalističke motive, već je reč o običnoj uličnoj tuči.

Pojavu antisemitskih grafita i napad na B92, sem nevladinih organizacija i udruženja novinara, osudili su mnogi politički faktori - predsednik Srbije, Vlada, Ministarstvo spoljnih poslova SCG, brojne stranke. Lepo je što politički faktori ove zemlje verbalno brzo reaguju na ovakve pojave, ali takve reči treba da prate i dela. Dobro je što je vlast nakon ubistva učenika Nenada Kovačevića organizovala akciju solidarnosti i čas ljubavi i tolerancije, ali zašto sličan potez nije usledio i nakon tragičnog bacanja sa Brankovog mosta desetogodišnjeg Roma?

Tadić i Koštunica nisu opozicija koja ukazuje, osuđuje, saopštava već vlast koja treba da deluje. Nema šta oni da apeluju na nadležne organe da rade svoj posao, oni su ti nadležni organi. Zakoni ove zemlje oštro sankcionišu napade na verskoj, rasnoj i nacionalnoj osnovi, ali se ne primenjuju. Suđenje napadačima na džamije u Beogradu i Nišu nije ni počelo, a džamije ni posle godinu dana nisu obnovljene. Groblja, kako je zaključio ministar Jočić uništavaju najčešće deca u svojoj igri, a izdavanje antisemitskih knjiga ne sankcioniše se. Rešavanje slučajeva ispisivanja antisemitskih grafita i nacističkih internet sajtova na kojima se objavljuje spisak Jevreja u Srbiji, za našu policiju je izgleda nezamislivo komplikovani poduhvat koji se može meriti sa rasvetljavanjem Kenedijevog ubistva.

Svuda u svetu ima šovinističkih ispada, ali razlika postoji u reakciji institucija sistema. Tek kada i ako ovakvi antisemitski i šovinistički napadi budu procesuirani tako da njihovi počinioci budu primereno kažnjeni, Srbija će moći da tvrdi da je postala deo civilizovanog sveta.