Imamo Ronalda, Rivalda, Vodana i Oprolećovanu

Ime je nešto što nas obeleži za ceo život, a osobe često srastu sa željom svojih roditelja da ih tako imenuju pa vremenom čak počnu i da "liče" na svoje krštenice. I kod nas, kao i svuda u svetu, vladaju periodični trendovi u davanju imena, ali uvek ima i onih s krajnje neobičnim idejama za imenovanje tek rođenih naslednika.

Tako su naši matičari čuli za Oprolećovanu, ime koje su čak u dva slučaja u Beogradu roditelji nadenuli svojim devojčicama. Naši sugrađani su i bebe Narta i Vodan.
- Prema zakonskoj odredbi, ime se ne može upisati ako je pogrdno, ako vređa moral ili je u suprotnosti sa običajima - kaže za Glas Milica Novaković, šef matične službe SO Savski venac.

Najviše Milica

Na ovoj beogradskoj opštini godišnje se rodi najveći broj beba u našoj zemlji jer se na njenoj teritoriji nalaze čak tri porodilišta, ono na Dedinju i dva velika - ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj i bolnica "Narodni front". Na Savskom vencu godišnje se rodi i upiše u matične knjige oko 15.000 beba, a taj broj je porastao u poslednjih nekoliko godina zbog priliva stanovništva u glavni grad.

Ovo je opština s najvećim brojem novorođenih beba na Balkanu, a prema podacima nekih stranih agencija, možda i u Evropi.
Prema rečima naše sagovornice, već duže vreme lista omiljenih imena u Srba je nepromenjena. Tako prvo mesto liste za devojčice i dalje drži Milica. Slede Marija, Jovana, Anđela, Ana, Katarina, Jelena, Aleksandra, Tamara, Teodora.

Ono što najčešće možemo čuti na ulici i po parkovima, kada roditelji dozivaju svoju decu, važi i za listu "naj" muških imena koja se nadevaju bebama. Tako su nam najbrojniji dečaci Marko, Luka, Aleksandar, Stefan, Miloš, Aleksa, Nemanja, Uroš i Jovan.

Opšti trend ka starim srpskim imenima se nastavlja, pa je tako Aleksa ime koje je isplivalo u poslednje tri-četiri godine. Kako kaže Milica Novaković, to je vidljivo i u poređenju s matičnim knjigama iz 19. veka. I tada, kao i sada, česta su bila muška imena: Mihailo, Bogdan, Vukašin, Dimitrije, Andrija, Strahinja.

Posle posleratnih godina prošlog veka - koje su obeležile Staljinke, Jugoslavi i Jugoslave, Mašinke, a bilo je Tita i Traktorki - usledila su imena Zoran, Zorica, Dragan, Dragana, Milan, Milena. To su tada bila česta bebeća, a sada već imena generacija u srednjim godinama. Bilo je i tada, naravno, onih drugačijih koji su decu krštavali po stranama sveta - Sever, Jug, Istok (Zapada nije bilo), ili "voćnim" imenima - Višnja, Dunja...

I sada ima onih koji žele da im se deca zovu Vuk ili Lav, ali šta reći za slučaj naših sugrađana koji su poželeli da im se sinčić nazove Ointangru Unartan. Naravno da je ime u SO Savski venac odbijeno, a zaposleni u matičnoj službi nikada nisu saznali kakvo je značenje za roditelje imao ovaj krajnje neobičan način da se dete obeleži za ceo život. U ovoj opštini je odbijen i zahtev za imenom Petar Drugi. Ne zbog dva imena, jer naš zakon to dopušta, već zbog toga što ni otac nije Petar.

U Beogradu živi i porodica sa devet sinova, kojima su roditelji, pretpostavlja se na insistiranje oca, dali imena po fudbalerima Crvene zvezde. Skoro čitav tim. A postoji i porodica koja ima Ronalda i Rivalda.
Španske i ostale latino serije najveći su uticaj izvršile na sugrađane romske nacionalnosti, pa je s poplavom ovih serija na TV ekranima naš grad dobio popriličan broj Kasandri i Esmeraldi.

Nadimci postaju imena

U matične knjige se upisuju i kratka imena, koja više podsećaju na nadimke, poput Minje, Vanje, Bobana, jer nisu u suprotnosti sa zakonom. A zakon kaže da svaki punoletni građanin može promeniti i ime i prezime. Uz zahtev za promenu podnosi se i dokaz da građanin nije osuđivan i pod istragom zbog mogućih zloupotreba.
- Nema puno takvih zahteva, najčešće su to bile promene albanskih u srpska imena naših sugrađana - kaže sagovornica.

Ona ističe da ima i slučajeva kada roditelji ne mogu da se dogovore oko imena (a moraju oboje da se slože), pa se tada upućuju u nadležni Centar za socijalni rad, koji ima ulogu tampon-zone. Ako se i tamo tvrde glave ne dogovore, Centar može da odredi ime po službenoj dužnosti.

Ukoliko je jedan od roditelja stranac matična služba se ne meša u ime koje se predlaže za upis, bitno je da se sa time slože oba roditelja.
U Beogradu je primetan trend gubljenja nekih imena, popularnih pre pet-šest godina - Ognjen, Strahinja, Rastko. Još ima i onih iz naše tradicije, ali nisu tako česta - Doroteja, Savina, Simona, Grigorija, Željana.