Nasilno podvajanje Vojvodine

Demokratska država, u viđenju Borisa Tadića, vezana je za centralu koja omogućava i daruje blagostanje i ravnopravnost svojim građanima i narodima, dok se decentralizovani način razmišljanja, koji neguje LSV, u to, jednostavno, ne uklapa. Zbog toga je i moguće razmišljanje o raznim „povlasticama” za nacionalne zajednice, iako to u suštini formira opasnu neravnopravnost među građanima i, u našem viđenju, opasnu za Vojvodinu

Uoči prekosutrašnje sednice Skupštine Vojvodine, njen predsednik Nenad Čanak tvrdi da je jedino neizvesno pitanje rasporeda izbornih jedinica iz kojih će biti izabrano 60 poslanika u novi saziv Pokrajinske skupštine. Liga socijaldemokrata Vojvodije, na čijem je Čanak čelu, podnela je u petak amandman na izbornu mapu koji, suprotno predlogu PIV-a, obezbeđuje da svaka opština ima najmanje jednog predstavnika u Pokrajinskoj skupštini. Istovremeno, od skupštinskog Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine, a kojim, opet, rukovodi Čanak, takođe, u petak potekla je inicijativa da se 10. avgusta na dnevnom redu sednice ipak ne nađe predlog za izmenu Statuta, koju je, inače, zatražilo Izvršno veće sve kako bi se izbori održali po pravilima koje je predložio Đukićev kabinet.

U intervjuu „Dnevniku” Čanak je izrazio uverenje da će poslanici usvojiti preporuku odbora kojim predsedava, ocenivši pri tom da je promena Statuta APV isuviše ozbiljno pitanje da bi se potezalo tek zbog izbornih pravila. A kada je tajming donošenja izbornih pravila u pitanju, on ističe da je jedini razlog što se o njima raspravlja „u pet do 12” to što se verovalo da će u međuvremenu biti donet novi ustav Srbije, a time i biti promenjen ustavni položaj Vojvodine. Izbori će, ponovio je, biti održani 19. septembra i biće raspisani u roku.

- Verujem da se u utorak ipak neće menjati Statut, tj. da će poslanici prihvatiti preporuku Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine, te da će se u okviru sadašnjih statutarnih koordinata tragati za izbornim sistemom. Nesumnjivo je da je kombinovani izborni sistem u skladu sa Statutom, ali o tome će se poslanici izjasniti u utorak, kao i o izbornim jedinicama.

Šta je neposredno uticalo da odbor donese takvu preporuku? Da li to što iz Beograda nisu stigle čvrste garancije da bi srpski parlament aminovao promenu Statuta u roku, ili je posredi pak bojazan da bi Ustavni sud eventualno mogao doneti odluku koja bi mogla čak i da poništi čitav izborni proces u Pokrajini?

- Došlo se do stanovišta da je izmena Statuta isuviše ozbiljno pitanje da bi se smelo potezati zbog samo jedne stvari, kao što su izborna pravila. Izmena ustavnog položaja Vojvodine trebalo je da bude izazvana pre par godina promenom samog Ustava Srbije i zbog toga do dana današnjeg nismo izmenili ta pravila, sve čekajući da se donese novi ustav. I čekajući da se to konačno dogodi - od toga da sam kao predsednik potkomisije za teritorijalnu organizaciju pri Ustavnoj komisiji imao u rukama praktično završen predlog novog ustava, do toga da je posle decembarskih izbora nova vlast obećala Vidovdan kao datum za donošenje novog ustava, došli smo do polovine avgusta i praktično krajnjeg roka za raspisivanje pokrajinskih izbora bez te promene. Zato smo dovedeni u situaciju da stvari sada moramo da rešavamo u poslednjem trenutku. Naše predizborno obećanje bilo je, između ostalog, i da ćemo promeniti izborna pravila koja bi omogućila da nediskriminatorski uđu u skupštinu i one političke opcije koje možda nemaju teritorijalnu koncentraciju u Vojvodini, ali imaju određenu podršku građana. Zbog toga je potreban proporcionalan izborni sistem, ali on nije moguć po Statutu i, kad se sve to uzme u obzir, dobije se ponuđeno rešenje izbornih pravila.

Da li su tri vladajuće stranke u Pokrajini u međuvremenu postigle konsenzus o ukidanju cenzusa za nacionalne manjine?

- Tu dogovora nema i ne može ga biti, bar što se tiče LSV. Nama ne smeta ni da cenzus bude 3, 2 ili da ga uopšte nema, ali ne mogu se građani Vojvodine podvajati, pa da za one koji su pripadnici jedne nacionalne grupacije cenzus važi, a za druge ne važi. Jer, onda je bolje da nema cenzusa, pa neka svaka razlika može da se pokaže, nego da zbog te različitosti počnu da se nasilno osnivaju stranke nacionalnih manjina, iako ih u našem političkom životu, osim u slučaju građana mađarske i hrvatske nacionalnosti, nije bilo. Dakle, potencirati da se samo zbog cenzusa formiraju takve stranke, znači nasilno podvajati Vojvodinu po nacionalnoj osnovi, a to nismo spremni da podržimo. Naš uslov je da se ukidanje cenzusa ne odnosi samo na nacionalne manjine, nego na sve.

Čudi da je tako šta uopšte i ugrađeno u predlog PIV-a, imajući u vidu reakcije iz Vojvodine na činjenicu da u Skupštini Srbije, zbog visokog cenzusa, nakon decembarskih izbora nema predstavnika manjina?

- Ne predlaže to niko iz LSV. Zašto to predlažu drugi, to ne znam. Znam samo da sa cenzusom od 5 odsto, osim SVM, nijedna druga stranka nacionalnih manjina neće imati nijednog poslanika.

Šta to govori?

- Ja samo konstatujem fakticitet. Mislim da bi cenzus od 1,5 odsto bio potpuno prihvatljiv i to bi bilo najdemokratskije rešenje, koje bi onda u Skupštinu Vojvodine uvelo niz stranaka, možda i više nego što ih je sada, što bi u velikoj meri otežalo koordinaciju u odlučivanju. No, demokratija i ne služi tome da bi bila što efikasnija, nego da što bolje zadovoljava sve različitosti.

Ono što se uobičava nazivati demokratskim blokom, na pokrajinske izbore izlazi u najmanje dve kolone. Koliko će ta činjenica uticati na buduću fizionomiju pokrajinskog parlamenta?

- Sigurno je da će uticati, ali to apsolutno neće biti zaslugom LSV, već isključivo DS i njenog predsednika Borisa Tadića. S njim sam imao dva susreta pre nego što je izabran za predsednika Srbije i oba puta mi je otvoreno rekao da je on apsolutno protiv bilo kakve predizborne saradnje sa LSV. Što se tiče eventualno postizborne saradnje, ona bi zavisila od odnosa snaga, a ja nekako verujem da bi Tadić ipak pre išao sa LSV, nego sa radikalima. DS je, dakle, izabrao da u predizbornu koaliciju ide sa SVM, što je legitimno, ali ćemo videti koliko je i dobro. Mi smo korektno sarađivali u ove četiri godine, i uz minimalne trzavice, uspeli smo da Skupština Vojvodine iznese čitav mandat i uradi mnogo važnih i korisnih stvari za Vojvodinu i celu državu. Kako će to izgledati u budućnosti ne znam, mogli bismo verovatno uraditi nešto više jačim objedinjavanjem, ali i ovo ima svojih prednosti. Između ostalog, i u ideološkom smislu, situacija će biti daleko čistija: blok u kojem nastupa LSV - „Zajedno za Vojvodinu”, biće blok građanskih i nadnacionalnih stranaka i tu neće biti nikakvih neprincipijelnosti.

Lider SVM tvrdi, međutim, da vi niste hteli s njima?

- Biće da je posredi verovatno neki jak nesporazum, jer nikad nije ni bilo razgovora pa da bih ja mogao da kažem neću. S druge strane, ja sam od Borisa Tadića dobio vrlo precizne odgovore o toj temi.

Da li ste vi lično tome bili smetnja ili pak stranka na čijem ste čelu?

- U pitanju je suštinski različito razmišljanje o državi i njenom uređenju. Demokratska država, u viđenju Borisa Tadića, vezana je za centralu koja omogućava i daruje blagostanje i ravnopravnost svojim građanima i narodima, dok se decentralizovani način razmišljanja, koji neguje LSV, u to, jednostavano, ne uklapa. Zbog toga je i moguće razmišljanje o raznim „povlasticama” za nacionalne zajednice, iako to u suštini formira opasnu neravnopravnost među građanima i, u našem viđenju, opasnu za Vojvodinu. Princip koji se očigledno ne uklapa u razmšljanje DS je da sve što dobije najpovlašćenija nacionalna zajednica, moraju i mogu da uživaju i svi ostali.

Dobro je, takođe, da građani Vojvodine vide koliko jedna stranka, koja je u proteklih nekoliko godina u velikoj meri insistirala na privrženosti autonomiji Vojvodine, pri čemu smo s tom strankom - a govorim o, dakako, DS - rame uz rame glasali i za grb i za zastavu Vojvodine i za VANU - e, ta ista stranka, nakon personalnih promena na njenom čelu, najedanput zauzima dosta oštar centralistički stav. Jasno je da je stranka, čija je centrala u Beogradu, suviše podložna promenama svog političkog kursa da bi mogla suštinski da trajno bude zaštitnik interesa građana Vojvodine i da bude istinski zaštitnik dugotrajne borbe za, pre svega, ekonomsku pa onda i svaku drugu autonomiju Vojvodine. Dobro je i da građani prestanu da budu u zabludi da je moguće napraviti bilo kakav oštar i ozbiljan front borbe za ekonomsku autonomiju Vojvodine bez autohtonih vojvođanskih stranaka. I upravo zbog toga iz Beograda i ide dosta koherentna političko-medijska akcija s ciljem uništenja autentičnih vojvođanskih stranaka.