Ponuđena izborna pravila neutrališu manjinske zajednice

Nacionalistički incidenti su inspirisani negativnim stereotipom u odnosu na Hrvate i druge manjine, koji je generisan i izjavama čelnika pojedinih stranaka, pre svega SRS. Većinski narod bi se trebao ponositi multietničkim društvom

Nakon Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, koja je oštro kritikovala predloženu odluku o izboru pokrajinskih poslanika i najavila upućivanje amandmana kako bi se u Skupštini Vojvodine obezbedili garantovani mandati za predstavnike nacionalnih zajednica, i iz Hrvatskog narodnog vijeća istim povodom stižu kritike na račun vlasti u Novom Sadu.

- Moram izraziti nezadovoljstvo predviđenim rešenjima, jer smatram da se stvaranjem takvih izbornih jedinica zapravo neutralizuju manjinske zajednice. Problematični su svi takvi sistemi koji, u stvari, onemogućavaju manjine da dobiju svoje predstavnike u parlamentima. U svakom slučaju, ovih dana će se održati sednica Vijeća, i mi ćemo o tom pitanju svakako zauzeti jasan zajednički stav - izjavio je u intervjuu „Dnevniku” predsednik Hrvatskog narodnog vijeća Josip Ivanović. Hrvatska zajednica je već više od decenije objekat nacionalističkih incidenata, koji su se u poslednje vreme čak i intenzivirali?

- U pamćenju Vojvođana postoji važno iskustvo zajedničkog suživota mnogo nacija, uz puno razumevanje i poštovanje, i ovi incidenti posledica su nečega što je “uveženo” sa strane. Hrvatska zajednica je, na žalost, često bila na čelu te žalosne liste. To je na neki način i razumljivo, zbog rata sa Hrvatskom. A rat je situacija koja iz ljudi izvlači ono je najgore… No, mislim da je ta matrica ipak doneta sa prostora na kojima se nije mogao i znao pronaći zajednički modus vivendi, i zbog čega je postojao stalni latentni sukob. Nažalost, ta matrica je generisala i među ovdašnjim stanovništvom određene negativne impulse. Rat je završen, države su se priznale, i trebalo bi očekivati da ti incidenti prestanu. No, oni se pojačavaju, i to, moglo bi se reći, upravo od noći saopštavanja rezultata parlamentarnih izbora. Takva situacija od tada pulzira. A sve je to inspirisano negativnim stereotipom u odnosu na Hrvate i druge manjine, koji je generisan i izjavama čelnika pojedinih stranaka, pre svega SRS. Da li je i kako je HNV dosad reagovalo na takve napade?

- Rukovodeći ljudi iz svih značajnih hrvatskih institucija oformili su koordinaciono telo, koje se bavi ovom problemom. DSHV redovno reaguje na ove stvari, a mi smo, kao Vijeće, sve izveštaje slali predstavnicima OEBS-a i UN-a u Beogradu, kao i Helsinškom odboru. Uz to, informisali smo redovno i pokrajinske i republičke organe, a svaki put smo i od MUP-a redovno zahtevali da se počinioci pronađu. U mnogo slučajeva oni su i pronađeni, ali se, prema izveštajima SUP-a, uglavnom radilo o maloletnicima, čije je ponašanje shvaćeno kao “opuštanje nekih kočnica”. Međutim, generalno posmatrano, takve ocene nisu prihvatljive, jer je reč o jednom lancu događaja koji upućuje na nešto mnogo ozbiljnije. Kao predsjednik HNV svakako u ime zajednice takve incidente osuđujem, i pozivam na toleranciju, na suživot, na međusobno uvažavanje, i stalno izražavam nadu da će pripadnici većinskog naroda, odnosno samo onaj deo koji izražava određenu vrstu ksenofobičnih reakcija, jednom shvatiti da mi uistinu nikog ne diramo, niti koga želimo osujetiti u bilo čemu. I zbilja se nadam da će se ovaj vojvođanski pluralizam, multietničnost, multikulturalnost shvatiti kao bogatstvo, kojim se većinski narod može samo ponositi. Da li su uslovi rada nacionalnih saveta, gotovo dve godine od formiranja prvih takvih tela, sada bolji, i koji su aktuelni problemi u njihovom funkcionisanju?

Naš osnivač je savezna država, ali, osim samog čina osnivanja, ona nije pokazala nikakvu brigu o tim većima. Jedino je dosad Sekretarijat za prava nacionalnih manjina Vojvodine izdvajao nekakva sredstva, kojima smo podmirivali osnovne potrebe funkcionisanja veća. Sada smo konačno uspeli, zajedničkim delovanjem svih nacionalnih veća u Srbiji, da od Republike dobijemo značajna sredstva, negde oko četiri miliona dinara, s kojima se ipak nešto može uraditi kako bi nacionalna veća mogla da funkcionišu. Ali, generalno gledano, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina je samo dobar okvir za ono što je kasnije trebalo razraditi a što nije urađeno.

Morao se, recimo, doneti nekakav zakon o nacionalnim većima, u kojem bi se detaljnije regulisale kompetencije i delokrug rada tih veća, te nadzor i kontrola njihovog rada. Ali, i sva ona druga područja koja pominje Zakon o zaštiti manjina, kao što su obrazovanje, informisanje, kultura i službena upotreba jezika. Jer, sistemski zakoni, koji ta pitanja regulišu, nisu ni u kakvoj korespondenciji s postojećim Zakonom o manjinama. Uz sve to, nigde nije predviđeno nikakvo sankcionisanje: znači, ako se neko pravo zakine nekoj manjini, nikom ništa.

Mi se, u stvari, sve više na tome angažujemo, tako da je uspostavljena komunikacija sa predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem, kao i s premijerom Koštunicom. Ministar vera je, recimo, nedavno od nas zatražio mišljenje o predloženim verskim zakonima… Nastojimo, takođe, da učestvujemo i u procesu donošenja novog ustava, tako da sada i u zakonskoj regulativi otvaramo neki prostor našeg delovanja. U svakom slučaju, država koja nas je osnovala mora stvoriti prostor da nacionalna veća funkcionišu poput svih drugih institucija, ni više ni manje od toga.