I ovdašnjeg žita ima previše

Vojvođanski mlinovi će prioritet svakako dati paorima s kojima godinama sarađuju. – Mala šansa da zbog 50 para seljaci iz Srbije vuku pšenicu do vojvođanskih silosa

Nakon dogovora da otkupna cena pšenice za sve one koji je legalno prodaju žitomlinskim organizacijama bude 8,5 dinara, pri čemu će mlinari platiti sedam dinara, Republika dinar, a Izvršno veće Vojvodine još pola dinara premije, postavilo se pitanje da li će sada srbijanski seljaci zbog razlike u ceni od 50 para pohitati da svoju pšenicu prodaju mlinovima u Pokrajini.

Po rečima direktora “Žitovojvodine” Sime Matića, odgovor na to pitanje treba da daju nadležni u Izvršnom veću, ali je verovatnoća da će seljaci iz centralne Srbije žito prodavati u Vojvodini veoma mala.

– Žita i u Vojvodini zbog dobrog roda ima previše, tako da će mlinovi prioritet svakako dati kupovini pšenice od zemljoradnika s kojima sarađuju godinama i s kojima treba da posluju i narednih sezona – kaže Matić. – Osim toga, teško je verovati da će seljaci iz Srbije, samo zbog premije od 50 para, dovlačiti u Vojvodinu pšenicu kada se zna da su transportni troškovi veliki.

Matić podseća i na to da, po tradiciji, i to bez obzira na cenu, seljaci u centralnoj Srbiji veoma malo pšenice prodaju na slobodnom tržištu – svega deset odsto – dok je u Vojvodini situacija sasvim obrnuta, jer vojvođanski paori čak 90 odsto svoje pšenice nude na prodaju žitomlinskim organizacijama pa je, i iz tog ugla gledano, navala srbijanskih zemljoradnika na mlinove u Pokrajini malo verovatna.

Prema procenama stručnjaka, ove godine se očekuje ukupan rod pšenice od oko 2,5 miliona tona, pri čemu će pola roditi u Vojvodini, a pola u centralnoj Srbiji. Domaće potrebe su od 1,5 do 1,8 milion tona pa je višak, koji svakako neće imati ko u ovoj zemlji da kupi, oko 800.000 tona, što znači da se mora izvesti.

Imajući ovo u vidu, logično se postavlja pitanje koliko će u stvari sada mlinari kupiti pšenice i šta će se desiti i sa 1,8 milion tona, koliko teoretski nama treba. Iako na ovu dilemu decidiran odgovor niko ne može dati, jer pored 60 velikih vojvođanskih mlinova u otkup je uključeno i mnogo malih, nezvanično se može čuti da se, kao i prethodnih godina, očekuje da će tokom leta, to jest narednih dana, mlinarima biti ponuđeno ukupno od 600.000 do 700.000 tona pšenice. Ostalo žito, takođe, po višedecenijskom običaju, zemljoradnici će zadržati u svojim ambarima kako bi ga prodavali tokom godine čekajući bolju cenu. Značajan deo žita seljaci će tokom godine davati na ušurnu meljavu i uzimati brašno ili hleb za potrebe vlastitog domaćinstva.

Uz to, veliki problem neće biti to da li će seljaci iz Srbije prodavati pšenicu u Vojvodini, već što će privatni mlinovi iz centralne Srbije koji posluju u sivoj zoni kupovati vojvođansko žito i verovatno ga i bez pomoći države ili Pokrajine plaćati čak možda više od 8,5 dinara kilogram. Oni nikome ne plaćaju ni poreze ni doprinose, pa mogu tako da posluju na neuređenom domaćem tržištu. Prema procenama vojvođankih mlinara, čak 350.000 tona pšenice završi na crnom tržištu.

Dinkićev „obračun”

Đorđe Đukić rekao je juče da tokom pregovora s poljoprivrednicima nije s potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom razgovarao o spornim izjavama ministra finansija Mlađana Dinkića. Podsetimo, Dinkić je, nakon što je prethodno između dveju vlada, pokrajinske i Republičke, utvrđeno da Srbija od privatizacije Vojvodini duguje oko 330 miliona dinara, izjavljivao da je taj dug neuporedivo manji – tek 40 miliona.

– Nisam o tome razgovarao s Labusom, ali je dogovor postignut sa zemljoradnicima jasan pokazatelj da Dinkić nije iznosio tačne podatke. I iz Ministarstva finansija su nam pre desetak dana potvrdili da je 328 miliona dinara prava cifra – rekao je Đukić za “Dnevnik”.

Kolika će biti računica?

Jedno od pitanja koje za sada ostaje bez odgovora je i to za koliko će pšenice premija biti isplaćena. Na to da će se otkupiti sva 2,5 miliona tona niko ne računa. S obzirom na to da država u kasi ima milijardu dinara, račun je jasan i po njemu se premija može isplatiti za milion tona. S druge strane, Vojvodina od privatizacionih prihoda treba da dobije 328 miliona dinara, što znači da bi ona premiju od 50 para mogla da isplati za oko 650.000 tona pšenice, a to bi, s obzirom na to da se ne očekuje ponuda veća od 700.000 tona, uz malu pomoć države trebalo da bude dovoljno.