Naša poruka vašim vlastima je jasna

Tokom svoje nedavne posete našoj zemlji, komesar Evropske unije za spoljne poslove Kris Paten preneo je svojim sagovornicima neke vrlo jasne i zahtevne poruke u odnosu na ono što treba da se učini da bi Srbija i Crna Gora napredovala na putu prema EU. Samo nekoliko dana ranije, komesar Paten je  u izlaganju o evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana u nemačkom Bundestagu   izjavio: “Srbija  i Crna Gora, to je tragična priča”, i tom prilikom poručio da se moramo odlučiti da li hoćemo u evropske integracije ili ćemo da štitimo haške optuženike i da i jedno i drugo  zajedno  ne može. Tim povodm razgovarali smo sa Džefrijem Baretom, šefom delegacije Evropske komisije u Beogradu.

Imate li utisak da su Patenovi ovdašnji sagovornici jasno i ozbiljno shvatili i prihvatili ove poruke? 

Gospodin Paten je ponovo bio ovde, posle razdoblja  od nekoliko meseci. Tom prilikom je kristalno jasno istakao šta  Srbija i Crna Gora moraju da ispune ako žele da nastave sa evropskim integracijama. Mislim da je to bila jedna uspešna poseta, jer se susreo sa skoro svim ključnim političarima, a  imala je  i veliku medijsku pokrivenost, tako da je bio u prilici da svoje  poruke ponovi više puta. Ključno je da još uvek nismo u mogućnosti da privedemo kraju rad na Studiji o izvodljivosti, kao preduslovu za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, za šta postoje dva osnovna razloga. Prvi je da ne vidimo da Srbija i Crna Gora ispunjavaju svoje međunarodne obaveze prema Haškom tribunalu, što je apsolutno od najveće važnosti. Drugi razlog je što još nije sprovedena ekonomska harmonizacija tržišta između Srbije i Crne Gore. Mi, naravno, cenimo stvari koje su na tom planu učinjene ranije, ali predstoji još niz ključnih koraka. Vaše vlast tačno zna koji su to koraci.

Stiče se utisak da poruke i očekivanja EU i njenih  zvaničnika  nisu uvek sasvim jednoznačni. Posle ličnog angažovanja  Havijera Solane, formirana je Državna zajednica Srbije i Crne Gore, koja  ne funkcioniše kako je predviđeno Beogradskim sporazumom i Zakonom o sprovođenju ustavne  povelje. Iz Brisela se međutim i dalje sugeriše da se Zajednica mora održati. Nazirete li, u doglednoj budućnosti, zaista sprovodljivo rešenje za prevazilaženje pomenute situacije?

Da ponovim još jednom. Naša poruka vašim vlastima je jasna: “Potpisali ste određene sporazume iz kojih proizilaze vaše obaveze, uključujući i te da neke stvari profunkcionišu”. Dakle, vaša teza je  naopako postavljena. Ja vidim da je nedavno formiran i Sud Državne zajednice, da se Vrhovni savet odbrane sastaje i donosi odluke, da je parlament sve aktivniji i da donosi zakone. Da, mi smo u tome od samog početka, i još uvek smo totalno ubeđeni da je zajednička država  najbolji način da Srbija i Crna Gora nastave putem evropskih integracija. No, nama su potrebni jasni dokazi napretka ako hoćemo, a to je tačno ono što sve vreme poručujemo, da damo pozitvnu ocenu Studije izvodljivosti. Ti dokazi se odnose na ispunjavanje svih obaveza koje proističu iz Beogradskog sporazuma, Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje. To su dokumenti koji su vaše vlasti potpisale, što znači da su svesne obaveza koje iz njih proizilaze. Same su usvojile Akcioni plan, pa šta može biti jasnije od toga? Pre bih rekao da je pitanje  da li postoji politička volja i realna mogućnost da se te obaveze sprovedu u delo. Mislim da  bi zastoja  bilo mnogo manje, ako bi  postojala jasnije izražena politička volja. Dakle, Državna zajednica može i funkcioniše, ali je pitanje koliko su političari spremni da zalegnu da bi se cilj ostvario.

Ali, ostaje utisak da postoji određeni konstantan nivo nesporazuma u komunikaciji, bez obzira ko je za to odgovoran.

Mislim da ste ciljali i na to da mi šaljemo poruke koje ovde nisu dobro prenesene. Evo najbitnijeg primera. Mi mesecima, mesecima ponavljamo koliko je bitno da se ispune sve obaveze prema Tribunalu. Kad nam Tribunal kaže da je zadovoljan nivoom ispounjavanja obaveza, to je za nas  dovoljno. Pogledajte šta je bio slučaj u Hrvatskoj. Potrebni su nam dokazi da vlada čini sve da ispuni svoje obaveze. Verujte mi, proputovao sam Srbiju uzduž i popreko, susretao se, na različitim nivoima, sa različitim predstavnicma vašeg društva, i stekao utisak da se uslovi za nastavak evropskih integracija vrlo dobro shvataju. Ne samo kada je ispunjavanje svih obaveza prema Hagu u pitanju, već  kada govorimo i o uspostavljanju zajedničkog sistema vrednosti, onog koji u zemljama EU već postoji i primenjuje se u svim aspektima života. Drugo je pitanje zašto se time manipuliše, ili zašto se svi ne ponašaju u skladu s tim saznanjem. Bez obzira koliko to bolno ili dugotrajno može da bude, čini mi se da je samo potrebno da se napravi konsenzus da se tim, jasnim, putem, konačno, krene. To je ono što Srbiji suštinski nedostaje, taj konsenzus, da se sa relevantnog mesta pošalje poruka: put je jasan i postoji, hajde da njime, konačno, krenemo.

Da pređemo na drugu oblast. Čini se da  pitanje Kosova  sve više prelazi u nadležnost EU, u odnosu na druge međunarodne aktere. Kakav je stav Unije prema mandatu i strukturi institucija koje treba da se bave pitanjem bezbednosti za sve stanovnike Kosova, a koje bi obezbedile sigurnost potencijalnim povratnicima iz redova Srba i drugih manjinskih etničkih zajednica?

Tu je stvar sasvim jasna, to je posao policijske službe KFOR i UNMIK. Događaji od 17. marta ove godine su, nesumnjivo, bili šok za sve. Bitno je da i Srbi i Albanci, ali i sve ostale etničke zajednice na Kosovu, shvate da je u njihovom najboljem interesu da upravo tim nadležnim službama omoguće najbolje uslove da bi mogle da sprovode svoj mandat, da štite bezbednost svih građana Kosova i da spreče dalje nemire.

Srpska vlada je, nedavno, predstavila svoj plan za Kosovo i Metohiju, zasnovan i na predlogu decentralizacije na  etničkoj osnovi. Plan je naišao na različita reagovanja- odbijanje Albanaca, ambivalentan stav međunarodnih faktora. Kako vama, sa ovog rastojanja, deluju izgledi da taj plan, ili neki njegovi elementi budu sprovedeni?

Da bi bilo kakav takav plan mogao da uspe, bitno je da on bude razrađen na Kosovu. Svaki plan je, naravno, dobrodošao jer može nečemu da doprinese, da bude deo puzzle. Međunarodna zajednica nije bila ambivalentna, naš stav je tu jasan: pitanje decentralizacije se mora rešavati u okviru kosovskih institucija.

EU je u okviru strukture UNMIK  bio zadužen za sprovođenje privatizacije na Kosovu. U poslednjem izvestaju Međunarodne krizne grupe se ocenjuje da je privatizacija na Kosovu suspen- dovana, te da UNMIK nije uspeo da pokrene privredu sa mrtve tačke. Slažete li se sa tom ocenom?

Ne, ne slažem se. Ekonomska situacija na Kosovu jeste  i dalje  teška, ali setite se šta smo zatekli.  Za ekonomski oporavak Kosva neophodno je, pre svega, uspostaviti bezbednost. To je preduslov i za investicije i za stabilniji privredni razvoj, i to je ono na šta ćemo se u narednom periodu usmeriti.

Može li se već sada govoriti o približnom terminu kada bi počeli pregovori o konačnom statusu Kosova. Da li sa ovog vremenskog rastojanja bar nazirete njegove obrise?

Naš stav je tu jasan. Standardi pre statusa. Potrebni su nam jasniji  mehanizmi i kriteriji, koji će nam pomoći da procenimo u kojoj se meri standardi implementiraju i sprovode. Naš cilj je da Kosovo, zajedno sa ostatkom regiona, napreduje prema Evropi, u kojoj svi imaju svoju budućnost. Vodi se puno praznih rasprava. Aspekti su slični onima o referendumu o budućnosti Državne zajednice. Ono što mene brine je što se ne priča o poželjnoj strukturi društva koju bi trebalo graditi, kao o stvarnom konačnom statusu. Nismo uspeli da formiramo okruženje u kome se tako razmišlja i govori. Razni pritisci o terminu određivanja samog statusa, bez ovog preduslova su, po meni, kontraproduktivni.

Ponovo je  aktuelizovala  šećerna afera. Privedeno je  nekoliko ljudi, među njima i jedan od direktora MK Komerca. Da li će EU  zvaničnici  i kancelarija OLAF biti time zadovoljni ili očekujete neke dalje korake?

Ovo što se sada dešava je ohrabrujuće. Vlada preduzima korake i to je dobro. Desila se prevara, to je sada očito, i neko mora da odgovara. Preduzeti su koraci da se razračuna sa vinovnicima. Lažne potvrde o poreklu robe moraju biti povučene. Mora se raditi na jačanju carinskih struktura i na unapređenju propisa o kontroli porekla roba. Nije samo šećer u pitanju. Trgovinski preferencijali su dati tadašnjoj saveznoj vladi još dvehiljadite godine. Da vas podsetim, oni  vas stavljaju u bolji položaj u trgovini sa EU nego što ga imaju zemlje kandidati za prijem. Mi moramo imati čiste račune i pred našim poreskim obveznicima, zašto smo se odlučili na jednu političku meru, kao što je ta da pomognemo zemlji u tranziciji. Zato se moralo  učiniti sve da dogovor o uslovima pod kojima su preferencijali dati bude  poštovan. Njihovo davanje bio je test za vašu zemlju. Ne mislim da je bilo nesporazuma na komunikaciji tadašnja savezna vlada-republička vlada, niti da je išta od uslova pod kojima su preferencijali dati bilo nejasno, kako pojedini akteri  sada žele da predstave situaciju u tom periodu.

Vaša kancelarija već više od tri godine pokušava da reši pitanje naših izvoznih kvota za tekstil. Ko je sve odgovoran za to odugovlačenje i koliko je šećerna afera ugrozila  našu tekstilnu industriju?

Ne direktno, ali problemi i prepreke su isti. Mi insistramo na adekvatnim propisima i njihovoj punoj primeni, pogotovu kada su u pitanju rad carinskih službi i propisi o poreklu roba. Samo ako vidimo značajan napor da se to ostvari, a zatim i  rezultate u praksi, možemo se odlučiti za potpisivanje sporazuma o tekstilu.

Kakva su  vaša lična iskustva iz komunikacije sa funkcionerima Srbije i Crne Gore? Imate li utisak   da svi oni shvataju važnost Evropske unije za budućnost ove zemlje i neophodnost  koraka koji treba da se preduzmu na  putu prema Briselu?

Itekako. Neretko mi se dešava da mi ih vaši zvaničnici ponove, prosto izdeklamuju, u mnogim susretima koje imam s njima. Druga je stvar šta oni od toga prenose a šta prećutkuju vašoj javnosti. I zašto. 

Predstoje nam predsednički izbori. Šta ako na njima pobedi neko od “kontroverznih” kandidata, za koje se s razlogom može pretpostaviti da će, u slučaju   pobede, usporiti proces uspostavljanja  zajedničkog sistema vrednosti o kome toliko govorite kao pred- uslovu pridruživanja?

Neću da odgovaram na hipotetička pitanja.

Da, ali mogućnost   postoji  da pobedi kandidat koji te vrednosti ne promoviše. Tri od četiri generala protiv kojih su podignute optužnice pred Tribunalom se slobodno, vrlo često, pojavljuju i u medijima.

Bio sam jasan, mi ćemo sarađivati i podržavati samo one demokratske snage koje u saradnji s nama u praksi poštuju demokratske  vrednosti. Nama je bitno da sa budućim zemljama članicama  imamo jasno razumevanje šta su to zajedničke vrednosti koje hoćemo da delimo.