Mali ustav za privredu

Novi zakon je okrenut vlasnicima preduzeća koji su dobili kontrolu nad direktorima

Transparentnost u odlučivanju, zaštita vlasništva, novi odnos između vlasnika preduzeća i menadžmenta, status manjinskih akcionara i njihova zaštita, nove procedure u statusnim promenama preduzeća, neki su od problema koji treba da reš Zakon o privrednim društvima. Nova verzija zakona okrenuta je vlasnicima preduzeća koji su dobili kontrolu nad direktorima i ne sadrži odredbe o radničkom odlučivanju.

Ovo je na jučerašnjem okruglom stolu u Rektoratu beogradskog Univerziteta koji su organizovali Ministarstvo za privredu i privatizaciju i magazin „Ekonomist”, rekao dr Miodrag Zec, rukovodilac grupe za izradu Zakona o privrednim društvima, koji mnogi nazivaju malim ustavom zbog ogromnog značaja za privredni život.

Na predstavljanju radne verzije tog zakona on je istakao da je osnovna težnja deregulacija, koja će omogućiti preduzećima da se menjaju tokom poslovanja, od malih kompanija do multinacionalnih korporacija.

Iz zakona je izbačena i materija koja se odnosi na preuzimanje preduzeća koja će, napomenuo je Zec, biti regulisana drugim zakonskim propisima. Uvedene su nove procedure koje treba da doprinesu bržem restrukturisanju i privatizaciji.

Nikola Zelić, jedan od kreatora tog zakona, rekao je da treba ukinuti Zakon o javnim preduzećima jer nema potrebe da se posebno regulišu, pogotovo ne na dosadašnji način. Za razliku od prethodnog, novi Zakon o privrednim društvima ne razmatra društvena i javna preduzeća, a pošto će ona postojati još dve–tri godine potrebno je uneti prelazne odredbe i tako ih učiniti kompatibilnim sa akcionarskim.

Prema novom zakonu postoje ortačko, komanditno i društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i akcionarsko društvo – otvoreno i zatvoreno.

Preduzeća nemaju kapital, a finansijski sektor je nerazvijen, pa je sledeći korak, kako je rekao dr Boško Živković, Zakon o hartijama od vrednosti. U protivnom, neće se otvoriti drugi kanal za njihovo finansiranje, odnosno Berza. Iskustva drugih zemalja govore da u oblasti odnosa preduzeća i finansijskog tržišta sledi veliki posao usaglašavanja bazičnog sa ostalim zakonima.

Komentarišući radnu verziju zakona, dr Vladimir Gligorov je ocenio da je ideja o deregulaciji „generalno dobra”, kao i da se ojača interes njihovih vlasnika. Ali, kako je dodao, postavlja se pitanje da li se drugi odnosi regulišu drugim zakonima, kao što je o radu i o zapošljavanju.

Zakon o privrednim društvima bi trebalo da se donese do kraja godine i nije ga lako doneti kada je reforma već započela, rekla je Zora Simović, zamenik ministra za privredu i privatizaciju. Ovaj zakon treba da se usaglasi i sa ostalim zakonima među kojima su o stečajnom postupku i stečajnim upravnicima.