Ponedeljak, 26.04.2004.
12:21
Puževi putuju na Zapad
I pored lovostaja od 1. oktobra do 1. juna divlji sakupljači su se ovih dana razmileli po prirodi
U savremenoj Srbiji, puž je pravo čudo na trpezi. Omiljen je i među gurmanima Evrope u kojoj je, za razliku od naše zemlje, trajno zaštićen jer je njegov opstanak u prirodi veoma ugrožen. Na Zapadu se zato, u gastronomske i naučne svrhe, mogu koristiti samo puževi sa farmi.
U nas, međutim, ne postoji trajna zabrana sakupljanja puževa u prirodi. Ipak, prema rečima pokrajinskog inspektora za zaštitu životne sredine Gordane Pavkov, jedna firma je, prošle godine, iz Srbije izvezla 2.000 tona puževa na crno, a inspekcijske službe su obaveštene o onome što se dešava na terenu.
Doduše, propisan je lovostaj u prirodi od 1. oktobra do 1. juna, ali to niko ne poštuje pa, u organizaciji „preduzimljivih biznismena” šleperi puni puževa ovih dana put evropskih trpeza odlaze iz Srema iako je sakupljanje puževa u drugoj polovini aprila i počekom maja pravi ekološki zločin, tvrde biolozi. Tada se, naime, puževi pare i polažu jaja. Ekološka mafija, naglašavaju stručnjaci, za to ne mari i tako sprečava čitave generacije mladih puževa da se izlegu, održe lanac ishrane u prirodi, i ekološku ravnotežu u Srbiji. Tri pod zaštitom
– Postoje tri vrste puževa koje su kod nas zaštićene naredbom o zabrani njihovog sakupljanja od oktobra do juna, ali baš te tri vrste ljudi ovde sakupljaju. Naročito je popularan takozvani vinogradarski puž, koji je najkrupniji i najukusniji. Otkupljivači su veoma dobro organizovani i ne možete da im uđete u trag. Oni plate Romima i ljudima slabijeg materijalnog stanja da sakupljaju puževe, i sve se to odvija nekakvim putevima koji su nam nedostupni. Zavod za zaštitu prirode Srbije u periodima van zabrane donosi odluku o kontingentima koje je moguće sakupiti i izvesti a da se ne ugrozi opstanak puža u prirodi, ali niko ne poštuje te kvote, i puževi se ilegalno izvoze. U Evropi postoji potpuna zabrana sakupljanja puževa, ali, kako njihovi apetiti prema puževima sve više rastu, počeli su da ulažu u farme puževa, a ušli su sa kapitalom za formiranje farmi i u Srbiju. Farmerska proizvodnja ne zadovoljava potrebe, pa ilegalno sakupljanje u prirodi i dalje cveta. Mi možemo samo da apelujemo i da ukazujemo na dugoročne veoma loše posledice nemarnog odnosa prema prirodnim resursima. Inspekcijske službe i sankcije mogle bi više da učine za opstanak puža. Ljudi koji se time bave veoma su uigrani, i imaju sisteme da izbegnu sankcije, ali vredi pokušati da im se stane na put – kaže biolog Nataša Pil iz Pokrajinske radne jedinice Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
– Šokirala me je informacija da šleperi puževa izlaze iz Srema. Mi ćemo obići terene u Vojvodini i podnosićemo prijave za prekršaje. Nećemo preduzimati pojedinačne mere protiv onih koji sakupljaju puževe, već protiv lica koja ih otkupljuju, odnosno „firmi” koje imaju blagonaklonost ekoloških inspektora i preduzeća koja ih tobože prerađuju. Najstrašnije je to što se puževi u aprilu pare, i što neće uspeti da polože jaja u svoja prirodna staništa, što znači da će biti smanjena populacija narednih generacija puževa. Strašno je i to što postoji prava eko-mafija, koja velike pare uzima na tom poslu, a niko ne sme da ih prijavi, i stoga im je teško ući u trag. Oni su veliki neprijatelji prirode – kaže Gordana Pavkov, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine, po struci biolog. U inspekciji su, naime, svesni da su sakupljači ljudi koji na taj način zarade nešto novca, prodaju ih onima koji zarade mnogo više, i tako se krug zatvara. Kad ljudi ostaju bez posla i dostojanstva, i kad je novac postao mera svih vrednosti oni i ne mogu da misle o zaštiti sredine i još da brinu o puževima i prirodi.
Tragom priče o ekološkoj mafiji, šleperima i ilegalnim sakupljačima puževa reporteri politikinog regionalnog izdanja „Vojvodina” krenuli su na teren i na „radnom mestu” zatekli neke od ljudi koji rade za „velike gazde”.
Sakupljač puževa Živko Dragojlović, jedan je od „radnika” koga smo zatekli na „radnom mestu” i koji je pristao na razgovor. Nije mnogo razmišljao dok je dva puža koja se pare uzeo i strpao u najlon kesu, u društvo ostalih koje će predati svom „mentoru” koji je organizovao sakupljanje, razgranao prodaju i razradio sistem podele dobiti.
I za bacanje Dosta mu je njegove muke, ne može još i o puževima da razmišlja, jer, kako kaže:
– Radim u „Matrozu” od 1968. godine. Kriza udarila, nema plate. Da mi dadu platu, ne bi’ sakuplj’o puževe da plaćaju suvim zlatom! Sav se izgrebem i iskvasim dok nakupim pet kila i zaradim sto dinara. Živim kao podstanar, dok platim stan, dok ostale troškove, šta da kažem? Svakog dana skupljam puževe. Nekad odnesem u Malu Bosnu, nekad u Mačvansku Mitrovicu.
Kome će sakupljači da isporuče robu, zavisi isključivo od njihove poslovne procene. Otkupljivač u Maloj Bosni, plaća 20 dinara za kilogram, i ne gleda kakvi su puževi, u Mačvanskoj Mitrovici plaćaju više, ali traži kvalitet, a u Padinskoj Skeli i u Smederevu, kažu sakupljači, primaju sve redom.
– Otkupljivač u Mačvanskoj Mitrovici ima sito pa proseje – one što ostanu u situ baci na vagu, pa plati, a one što propadnu jer su sitni, bacimo u smeće! Ako procenim da u kesi ima dosta i sitnih puževa, ja ih dam u Malu Bosnu, ako vidim da su krupni, odem pešice pet-šest kilometara do Mačvanske, nije mi teško, a čuo sam da oni u Smederevu, koji rade za Grke, a tobože su i farmeri, plaćaju i 100 dinara za kilogram – kaže Dragojlović.
I tako, puževi stradaju na dva načina, oba pogubna po ekologiju i biološki lanac u prirodi: odrasle puževe sakupljaju usred parenja, a mlade i još nezrele za parenje, koje ne mogu da prodaju jer u Evropi je zabranjeno čak i sa farme iznositi na trpezu puževe koji imaju prečnik ušća kućice manji od 25 milimetara, „proseju” i – bace.
Za razliku od Živka, koji se uz pomoć puževa bori da preživi, tamnoputi momak iz sela kraj Obedske bare od puževa želi da kupi – motor! A da ga neko ne bi omeo u biznisu, krije i svoje, i ime otkupljivača, svestan da je cena puževa na svetskoj berzi 12 puta veća od njegove.
– Zadovoljan sam, jer i ne očekujem da zaradim isto k’o mafija. Svašta nam fali u Srbiji, ali mafije imamo dosta, to nas ’oće, inače sirotinja ne bi imala za koga da radi. Svako radi za neku mafiju. Ja radim za puževsku mafiju – kaže on.
U savremenoj Srbiji, puž je pravo čudo na trpezi. Omiljen je i među gurmanima Evrope u kojoj je, za razliku od naše zemlje, trajno zaštićen jer je njegov opstanak u prirodi veoma ugrožen. Na Zapadu se zato, u gastronomske i naučne svrhe, mogu koristiti samo puževi sa farmi.
U nas, međutim, ne postoji trajna zabrana sakupljanja puževa u prirodi. Ipak, prema rečima pokrajinskog inspektora za zaštitu životne sredine Gordane Pavkov, jedna firma je, prošle godine, iz Srbije izvezla 2.000 tona puževa na crno, a inspekcijske službe su obaveštene o onome što se dešava na terenu.
Doduše, propisan je lovostaj u prirodi od 1. oktobra do 1. juna, ali to niko ne poštuje pa, u organizaciji „preduzimljivih biznismena” šleperi puni puževa ovih dana put evropskih trpeza odlaze iz Srema iako je sakupljanje puževa u drugoj polovini aprila i počekom maja pravi ekološki zločin, tvrde biolozi. Tada se, naime, puževi pare i polažu jaja. Ekološka mafija, naglašavaju stručnjaci, za to ne mari i tako sprečava čitave generacije mladih puževa da se izlegu, održe lanac ishrane u prirodi, i ekološku ravnotežu u Srbiji. Tri pod zaštitom
– Postoje tri vrste puževa koje su kod nas zaštićene naredbom o zabrani njihovog sakupljanja od oktobra do juna, ali baš te tri vrste ljudi ovde sakupljaju. Naročito je popularan takozvani vinogradarski puž, koji je najkrupniji i najukusniji. Otkupljivači su veoma dobro organizovani i ne možete da im uđete u trag. Oni plate Romima i ljudima slabijeg materijalnog stanja da sakupljaju puževe, i sve se to odvija nekakvim putevima koji su nam nedostupni. Zavod za zaštitu prirode Srbije u periodima van zabrane donosi odluku o kontingentima koje je moguće sakupiti i izvesti a da se ne ugrozi opstanak puža u prirodi, ali niko ne poštuje te kvote, i puževi se ilegalno izvoze. U Evropi postoji potpuna zabrana sakupljanja puževa, ali, kako njihovi apetiti prema puževima sve više rastu, počeli su da ulažu u farme puževa, a ušli su sa kapitalom za formiranje farmi i u Srbiju. Farmerska proizvodnja ne zadovoljava potrebe, pa ilegalno sakupljanje u prirodi i dalje cveta. Mi možemo samo da apelujemo i da ukazujemo na dugoročne veoma loše posledice nemarnog odnosa prema prirodnim resursima. Inspekcijske službe i sankcije mogle bi više da učine za opstanak puža. Ljudi koji se time bave veoma su uigrani, i imaju sisteme da izbegnu sankcije, ali vredi pokušati da im se stane na put – kaže biolog Nataša Pil iz Pokrajinske radne jedinice Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
– Šokirala me je informacija da šleperi puževa izlaze iz Srema. Mi ćemo obići terene u Vojvodini i podnosićemo prijave za prekršaje. Nećemo preduzimati pojedinačne mere protiv onih koji sakupljaju puževe, već protiv lica koja ih otkupljuju, odnosno „firmi” koje imaju blagonaklonost ekoloških inspektora i preduzeća koja ih tobože prerađuju. Najstrašnije je to što se puževi u aprilu pare, i što neće uspeti da polože jaja u svoja prirodna staništa, što znači da će biti smanjena populacija narednih generacija puževa. Strašno je i to što postoji prava eko-mafija, koja velike pare uzima na tom poslu, a niko ne sme da ih prijavi, i stoga im je teško ući u trag. Oni su veliki neprijatelji prirode – kaže Gordana Pavkov, pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine, po struci biolog. U inspekciji su, naime, svesni da su sakupljači ljudi koji na taj način zarade nešto novca, prodaju ih onima koji zarade mnogo više, i tako se krug zatvara. Kad ljudi ostaju bez posla i dostojanstva, i kad je novac postao mera svih vrednosti oni i ne mogu da misle o zaštiti sredine i još da brinu o puževima i prirodi.
Tragom priče o ekološkoj mafiji, šleperima i ilegalnim sakupljačima puževa reporteri politikinog regionalnog izdanja „Vojvodina” krenuli su na teren i na „radnom mestu” zatekli neke od ljudi koji rade za „velike gazde”.
Sakupljač puževa Živko Dragojlović, jedan je od „radnika” koga smo zatekli na „radnom mestu” i koji je pristao na razgovor. Nije mnogo razmišljao dok je dva puža koja se pare uzeo i strpao u najlon kesu, u društvo ostalih koje će predati svom „mentoru” koji je organizovao sakupljanje, razgranao prodaju i razradio sistem podele dobiti.
I za bacanje Dosta mu je njegove muke, ne može još i o puževima da razmišlja, jer, kako kaže:
– Radim u „Matrozu” od 1968. godine. Kriza udarila, nema plate. Da mi dadu platu, ne bi’ sakuplj’o puževe da plaćaju suvim zlatom! Sav se izgrebem i iskvasim dok nakupim pet kila i zaradim sto dinara. Živim kao podstanar, dok platim stan, dok ostale troškove, šta da kažem? Svakog dana skupljam puževe. Nekad odnesem u Malu Bosnu, nekad u Mačvansku Mitrovicu.
Kome će sakupljači da isporuče robu, zavisi isključivo od njihove poslovne procene. Otkupljivač u Maloj Bosni, plaća 20 dinara za kilogram, i ne gleda kakvi su puževi, u Mačvanskoj Mitrovici plaćaju više, ali traži kvalitet, a u Padinskoj Skeli i u Smederevu, kažu sakupljači, primaju sve redom.
– Otkupljivač u Mačvanskoj Mitrovici ima sito pa proseje – one što ostanu u situ baci na vagu, pa plati, a one što propadnu jer su sitni, bacimo u smeće! Ako procenim da u kesi ima dosta i sitnih puževa, ja ih dam u Malu Bosnu, ako vidim da su krupni, odem pešice pet-šest kilometara do Mačvanske, nije mi teško, a čuo sam da oni u Smederevu, koji rade za Grke, a tobože su i farmeri, plaćaju i 100 dinara za kilogram – kaže Dragojlović.
I tako, puževi stradaju na dva načina, oba pogubna po ekologiju i biološki lanac u prirodi: odrasle puževe sakupljaju usred parenja, a mlade i još nezrele za parenje, koje ne mogu da prodaju jer u Evropi je zabranjeno čak i sa farme iznositi na trpezu puževe koji imaju prečnik ušća kućice manji od 25 milimetara, „proseju” i – bace.
Za razliku od Živka, koji se uz pomoć puževa bori da preživi, tamnoputi momak iz sela kraj Obedske bare od puževa želi da kupi – motor! A da ga neko ne bi omeo u biznisu, krije i svoje, i ime otkupljivača, svestan da je cena puževa na svetskoj berzi 12 puta veća od njegove.
– Zadovoljan sam, jer i ne očekujem da zaradim isto k’o mafija. Svašta nam fali u Srbiji, ali mafije imamo dosta, to nas ’oće, inače sirotinja ne bi imala za koga da radi. Svako radi za neku mafiju. Ja radim za puževsku mafiju – kaže on.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare