Policija zna sve!

Taj policajac koji je mene zaustavio da ne uđem u džamiju, molio je nekog preko motorole da džamiju ne pali. Taj zna ko je ovo zlodjelo učinio. Vidio sam da se znaju, da zna kome se obraća... I ja sam siguran da policija zna sve. Ako to nije bio i dogovor njihov

Beogradski muftija gospodin Hamdija Jusufspahić se razboleo one noći, 17. marta, kad mu je izgorela džamija. “Celog tog dana nisam jeo. Pao mi je šećer”, kaže muftija dočekavši nas u svetloplavoj pidžami u apartmanu na trinaestom spratu VMA. Još jednom nas pita jesmo li sigurno iz NIN-a, jer, “dok sam ovdje, neću s novinarima da pričam, a NIN je drugo”.

“Moj prijatelj i načelnik VMA general-major Zoran Stanković je te noći vidio na televiziji da loše izgledam i poslao kola po mene. I evo, tu sam još uvijek, s pregleda na pregled (22. mart)”. I ne kaže muftija da je sad sasvim dobro, nego, “tako, nešto je dobro, a nešto bi moglo i bolje, nešto opet nikako ne valja”...

Šta se dogodilo tog 17. marta?

- Cijelog tog dana bio sam u džamiji i predveče sam otišao kući. Sinovi su me zamijenili na službi. Budi me žena u neko doba noći i kaže: Hamdija, džamija u Nišu je zapaljena. Ko ti je javio, pitam. Javili sinu, kaže. Pozovem ga. Kaže, tako je. Reko’, moramo da idemo u džamiju odma’. On kaže, pa nije ovde, kažem, i ovde će bit’. Kaže, nemoj kola nisu ovde, kola su na opravci, ali kaže, daj da vidim ja možda su došla, i po nesreći, došla su kola s opravke. Dođe mlađi sin kolima i idemo u džamiju.

Kad smo pošli, policija nas zaustavlja ispred kuće i kaže već su u džamiji dole, krenuli na nju. Reko’, ja moram otić’ i vidjet’ ću tamo šta se dešava.

Policija je već došla pred vašu kuću da vas neko ne napadne?

- Jest’. Došli da vode računa da se ne desi štogod. Krenem odatle s oba sina pred džamiju. Kad smo došli pred džamiju, ne da nam policija unutra. Ja reko’, ja moram ući. Ne dozvole nam. Čujem da je došao mitropolit crnogorski. Moram njega da dočekam unutra. Ali, ne daju. Čuo sam da mitropolita Amfilohija vrijeđaju. I tada čujem da taj policajac koji je mene zaustavio i nije mi dao unutra, moli nekog preko one njihove motorole da ne pali džamiju. Tad sam vidio da je to igra, dogovor neki da se napadne džamija.

Šta želite time da kažete?

- Ja kažem da policija zna, policija garantovano zna ko stoji iza paljenja džamije. Taj policajac koji je mene zaustavio da ne uđem u džamiju, taj koji je molio nekog preko motorole da džamiju ne pali - taj zna ko je to zlodjelo učinio. Vidio sam da se znaju, da zna kome govori, da zna kome se obraća i ja sam siguran da policija zna sve. Ako to nije bio i dogovor njihov. Jer, ministar policije je rekao da ne smiju upotrebiti silu da bi odbranili jednu vjersku zajednicu, jer tu nije stradala samo džamija, napadnuta je tu medresa, uprava zajednice, sve je uništeno. Kažem, ne mogu ja tu da stojim, moram da uđem pa neka me ubiju. Kažu, ne možete ući, nema govora. Pozove me BK Televizija. Ajde, moramo nešto činiti, odem da dam saopštenje. Pođemo. Posle toga se vratim kući. Malo sam bio kod kuće pa sam opet išao dolje.

I šta ste videli?

- Neki su otišli već od džamije, ali vidio sam da je izgorjela i medresa i džamija da gori, vidio sam da je u plamenu nestalo sve što smo pravili više od 30 godina. Sve je od dokumenata spaljeno. Biblioteka je, mislim, bila glavni cilj. Knjige naše svete, rukopisi iz 15. vijeka, Kuran u rukopisu, đačka biblioteka, medresa... Oni su došli da unište islam u Srbiji, to je bio cilj. Kad bih znao ko je to uradio, ja ga ne bih ostavio.

Djeca su mogla da stradaju u medresi. Muslimani su napadnuti bez razloga. Jer Islamska zajednica Srbije, garantujemo, nije izazvala bilo kakav incident. Nije se to smjelo desiti.

Paljenjem džamija u Beogradu, Nišu, verskih objekata i kuća u drugim mjestima Srbije, najveća nesreća i najteže zlo naneseni su Srbiji samoj i srpskom narodu. Ali, to nisu učinili muslimani nego sami Srbi. Nadam se da će ova vlast koja je meni dala riječ da će nam pomoći da izgradimo džamije i medresu sa bibliotekama i svim onim što smo imali, i nadam se da će održati tu riječ. Ali, sedam i po hiljada knjiga ne može niko da vrati, Kuran 400 godina star ne može niko da vrati. Pred televizijom balavac jedan došo da cijepa Kuran i da pljuje, da izazove sve muslimane. To je televizija snimila, policija ga zna. Valjda će učiniti šta mora ako želi da čuva državu. Jer, mi da ratujemo ne želimo, želimo da živimo u miru i zajedničkom razumjevanju.

Mislite li da će na Kosovu takav život ikad biti moguć? Mnogo je ljudi stradalo, a za pet dana uništeno je, porušeno i zapaljeno 30 srpskih hramova.

- To je zločin, ali ja znam da Islamska zajednica u Beogradu nije ničim zaslužila paljenje džamija. Ničim. Nijednom riječju, ni djelom, nismo mi izazvali stradanje na Kosovu. Ta je džamija počela da se gradi još 1521, odmah kad su Turci ušli u Beograd, odmah su počeli da je grade na mjestu gdje je bio razapet sultanov šator.

Nekad je na teritoriji Beograda bio veliki broj džamija. Jednom ste izjavili da je u jednom periodu turske vladavine bilo 64 minareta.

- Evlija Čelebija, turski putopisac, navodi da je u Beogradu u 17. vijeku bilo dvjesto sedamdeset i tri džamije. Beograd je imao samo 90 000 stanovnika. Imao je i šest srednjih škola medresa i dvije visoke škole, Darun Kuran i Darun Hadiz. I bio je jedan od najrazvijenijih gradova u svijetu tada.

Kažu da su Srbi srušili ove džamije, medrese i visoke škole, ali nije tačno. Srušio ih je princ Eugen Savojski, a on Srbin nije bio.

Na ulicama Beograda ovih dana je osvanuo transparent Njujork - Madrid - Kosovo. Srbi hoće da pokažu svetu da su i sami žrtve islamskog terorizma. Mislite li da ta paralela ima nekog smisla, ili je tragedija na Kosovu, samo naša, lokalna?

- Onaj koji hoće da bude zločinac, može naći stotinu razloga da učini zločin. Ja kažem da je laž da je islam zločinačka i teroristička vjera, to je laž ko god kaže, pa makar bio predsjednik koje države. Laže! Islam je vjera mira, razvijao se petnaest vjekova, nije izazvao ni krstaški ni inkvizitorski rat... Nismo izazivači Prvog svjetskog rata, ni Drugog svjetskog rata, niti ijednog drugog rata! Sve je to izazvala Evropa. Sve su to izazvali oni koji nama podmeću sada. Mi to ne prihvatamo. Ja, 37 godina koliko sam ovdje muftija, učim ljude miru, a ne ratu.

Da li je albanski nacionalizam verski motivisan?

- Nije taj nacionalizam vjerski motivisan. Po islamu, nema nacionalizma vjerskog. Tvrdim da su srpski i albanski nacionalizam jednaki.

Nije reč o verskoj motivisanosti. Zašto, onda,  Albanci ruše srpske verske svetinje na Kosovu?

- Upravo zato. Islam zabranjuje rušenje vjerskih objekata, crkava, manastira, džamija. Zato to i čine, jer su nacionalisti, ne čine vjeru. Da su dobri muslimani ničiju crkvu ne bi srušili. Pa pročito sam da je neki musliman, pokušao i džamiju da sruši. Pa kakav je to musliman?

Na dan kad će zapaliti džamiju bili smo u Ministarstvu vjera sa svim predstavnicima vjerskih zajednica i dali smo izjavu da ćemo dati svi pomoć da se popravi Hilandar. I ja sam se potpisao na to. Eto, takvi smo mi.

Za 37 godina koliko ste beogradski muftija, pokušali ste da rešite mnoge probleme Islamske zajednice u Srbiji. Kako niste uspeli da rešite problem groblja  u Titovo doba?  Josip Broz je muslimanima Ustavom iz 1974. obezbedio nacionalnost.

- Da sam tražio od Tita da napravim džamiju u centru Beograda, on bi mi dozvolio, ali nisam tražio ono što mi nije trebalo. Zašto bih tražio ako sam imao jednu džamiju koja nije bila puna, nije bila tijesna, zašto bih tražio novu? Ali, sad tražim. Jer, sad mi je pretijesna. A u tom režimu je bilo više demokratičnosti nego što je sad ima. Što se groblja tiče, imali smo tada parcele koje nisu bile popunjene. Parcelu na Novom groblju, dvije na Centralnom, parcelu na Topčiderskom... Na svakom beogradskom groblju smo imali poneku parcelu. Obećali su mi dvije parcele na Orlovači na Ibarskoj magistrali. Unković mi je obećao... Ali ga brzo smeniše...

Od svih lidera sa ovih prostora jedino ste sa Titom prijateljevali... 

- Prijateljevao sam sa svima. I sa današnjim rukovodiocima partija. Ni Šešelj mi nije neprijatelj. Sa svima njima su mi odnosi bili i biće dobri. Jer ja sam radio i radim svoj posao, a oni neka rade svoj. I ako se ne budu miješali u poslove Islamske zajednice kao što se Živković umješao priznavajući Sandžačku zajednicu kao Islamsku zajednicu Srbije. To mu ja zamjeram, to mu nije bilo mudro.

Ali, samo ste Titovu sliku držali u kancelariji.

- Jesam, drž’o sam, ali sam držao i pismo kralja Aleksandra za sve vreme Titove vladavine. Sad je to pismo izgorjelo, kad zapališe džamiju.

Ali, mene su i komunisti napadali, proglašavali me neprijateljem. Kao dijete su me tukli komunisti, 1948, kad sam pošao u medresu. Ali nisu svi komunisti bili jednaki. A ja sam uvijek bio Jugosloven, neopredjeljen, musliman... kako smo se već mogli tada izjašnjavati. A nismo mogli biti zadovoljni zato što nismo mogli da budemo Bosanci.

Milošević vas nikad nije primio za deset godina svoje vladavine.

- Ali me je primio pred odlazak u Hag. I izvinio se. I rekao mi da sam pametnu politiku vodio. Ali, dosta je njemu njegove muke. Ne bih ja htio da ga osuđujem, ni da ga opterećujem ni da se miješam tu...