Put kojim se ređe ide

Demokratija ulazi u red pojmova koje je veoma teško istraživati i koje sociolog Instituta društvenih nauka Srećko Mihajlović karakteriše kao "aspiracijske hvataljke". Pojam na koji se "lepi" sve što je dobro, lepo, pozitivno...Kad se kaže demokratija misli se na dobar život, visok standard i srećnu budućnost.

Demokratija možda i nije vladavina naroda, ali je sigurno da to nije vladavina bez naroda. Mihajlović ocenjuje da je to samo onaj tip vladavine kada vladari moraju da vode računa o narodu, da mu podilaze i ugađaju – samo zbog ponovnog izbora. Ili da ga varaju zbog istog cilja. "U svakom slučaju, o narodu se mora voditi računa, zbog nužde, a ne zbog volje ili nečije dobrote", kaže Mihajlović.

Koje su prednosti demokratije? "U slabosti drugih oblika vladavine. To nije samo činjenica iz opšte teorije, već i nalaz iz istraživanja percepcije demokratije i drugih oblika vladavine u najrazličitijim zemljama. Postupajući po pravilu eliminacije – na kraju ostaje demokratija. Tako dolazimo do najpoznatije odredbe demokratije – ona je manje loša od drugih oblika vladavine, ona je najbolja među najgorima. Tako je i u Srbiji", kaže Mihajlović.

Demokratija se na osnovu verbalnih izjava prihvata u priličnoj meri. Ostaje, međutim, pitanje koliko se tim izjavama može verovati, to jest koliko su sami ispitanici svesni eventualnih doslednosti između verbalnih izjava i ponašanja u različitim vremenima i na različitim lokacijama.

Mihajlović napominje da se u proveri verbalnih izjava o prihvaćenosti demokratije mora barem ići do istovremenog propitivanja odnosa prema autokratiji. Vidimo, na primer, da kod nas postoji rašireno uverenje o toma da se stvari mogu dobro rešavati samo ako se našim čovekom upravlja pomoću "čvrste ruke". Doduše, kada se traži izjašnjavanje o ličnom stavu, onda je broj pristalica "čvrste ruke" nešto manji.

"Međutim, s druge strane, brojna istraživanja svedoče o masovnom prihvatanju autoritarne orijentacije. Tako dobijamo nalaze u istom istraživanju, dakle na istom uzorku, o istovremenom prihvatanju demokratske i autokratske orijentacije. Smatram da bi bilo vredno proveriti hipotezu po kojoj se demokratska orijentacija prihvata baš kao vrednost, kao poželjan tip ponašanja, a autoritarnost kao svrsishodno praktično (iznuđeno ponašanje).

Mihajlović je uveren da smo skloni demokratiji tamo gde su naša prava osujećena, tamo gde smo zakinuti . Kao da je demokratija procedura za obračun sa moćnima. "Protiv smo demokratije u situaciji kada ona ograničava ili osporava našu autokratiju, na primer u porodici. Tako smo demokrate dok god se borimo za vlast, a kada je uzmemo u ruke onda gledamo da je zaobiđemo, formalizujemo i svedemo na ispraznu proceduru kojom se da lako manipulisati. Zaista smo za demokratiju sve dok sami ne dođemo na čelo "našeg" udruženja, organizacije, i dok ne zasednemo u fotelju. Demokratija smeta onima koji previše vole vlast jer, po njihovom mišljenju, demokratija usporava proces odlučivanja", kaže on.

U svakom slučaju, demokratija je put kojim se ređe ide. Vlastoljupci, kad god mogu da biraju, nastoje da izbegnu demokratiju. Otuda je šansa samo u tome da nam demokratija bude jedini izbor, konstatuje Srećko Mihajlović.