Muzika s one strane Pinka

Najveći pop-rok događaji u 2003? Bilo je svačega, ali u principu malo toga neočekivanog. Intenzitet je varirao, najživlje je bilo od maja do jula, ali posle perioda entuzijazma, došlo je do stagnacije. U poslu se izdvojilo nekoliko ozbiljnih organizatora koji su dokazali da mogu da realizuju vrlo zahtevne produkcije, ali koncertni život u Srbiji, pored medija, u najvećoj meri diktira ekonomska situacija.

Egzit je jedan od tih simbola novog doba u Srbiji. Posle prošlogodišnjeg gubljenja kursa, ove godine se vratio sebi. Skraćen je sa devet na četiri dana, program je sastavljen kao kompromis želja i mogućnosti, a atmosfera je bila na tragu premijernog (i verovatno neponovljivog) Egzita 2001. Na Petrovaradinskoj tvrđavi nastupili su, između ostalih, Triki, Henri Rolins, Šejn Mekgouvan, Čumbavamba... Koncert grupe Stereo MC's ponovo je bio nezaboravni masovni delirijum, a nastupu sastava Moloko prisustvovalo je pedesetak hiljada ljudi, što je najmasovnija poseta nekom pop-rok događaju u Srbiji u poslednjih desetak godina. Pokazaće se da je Egzit ponovo bio pop-kulturni događaj godine, bar kada je reč o popularnoj kulturi s one strane Pinka.

Beogradski Eho festival, uprkos velikim ambicijama, po svoj prilici bio je mrtvorođenče. Tempiran samo nekoliko dana posle Egzita, još pre početka suočio se sa negativnom kampanjom dela javnosti. Poseta je bila znatno slabija od očekivane, a onda se, da maler bude veći, udarnog festivalskog dana stuštila kiša koja je dovela u pitanje nastup glavnih gostiju - grupe Sonik jut.

Dan kasnije publika je ipak videla "soničnu mladost" (ili bolje reći sredovečnost), videla je tokom festivala još nekoliko natprosečnih koncerata (Morčiba, Fan-Da-Mental, De-faz i dr.), tako da je Eho bar delimično ispunio svoju misiju.

Bilo je, pored toga, još niz "velikih" koncerata vrednih pomena: Pablik enemi, Plasibo, Soulflaj, Gotan prodžekt, Blondi... Ipak, iako su sve to bili događaji za više hiljada ljudi, ni oko jednog se nije digla takva prašina kao oko gostovanja sastava Rezidents na Kolarčevom narodnom univerzitetu na Krstvodan. Povedena nekim besmislenim pamfletom, Demokratska stranka Srbije zaletela se saopštenjem u kome se lamentira nad činjenicom da neki maskirani demoni nastupaju u hramu srpske duhovnosti. Neumesna nacionalno-romantičarska demagogija izazvala je oštru reakciju. Bilo je potrebno samo nekoliko kritika, da bi se oglasio predsednik dotične stranke. Izvinio se, istina prilično nevoljno, ali je, ipak, donekle ispravio grešku pravoslavnih talibana iz svoje partije.

Iako je cilj negativnog publiciteta pred gostovanje Jure Stublića prvenstveno bio senzacionalizam, opskurne laži i naslovi tipa "Bombom na Juru", bili su, sasvim sigurno, odraz bolesne društvene klime. Na kraju, treba spomenuti i nedavno gostovanje grupe Dip parpl, koja je u Hali 1 Beogradskog sajma okupila više od 20 hiljada ljudi. Bio je to važan dokaz da ovde i dalje postoji publika za gitarski rokenrol, što (snobovski) mediji ubuduće više ne bi smeli tako olako da prenebregavaju.

Sve u svemu, bilo je da se probere. Nije, međutim, došlo do otvaranja javne polemike oko poželjnog kulturnog koncepta u Srbiji, tako da ponudu i dalje kreira stihija, a ne strategija. Ukus najšire publike i dalje se formira na najgorem šundu, ali pošto nikome od političkih faktora to ne smeta, da se zaključiti da baš po pitanju kulturnog kocepta postoji najširi mogući konsenzus. Uostalom, naš život stvarno jeste grand šou.